POJAM KRIVICNOG PRAVA
Osnovni cilj I svrha postojanja krivicnog prava kao grane pozitivnog prava jeste
obavljanje
zastitne funkcije
(zastita najvecih drustevnih vrednosti, coveka). Ta zastita se
ostvaruje propisivanjem odredjenih ponasanja kao krivicnih dela I propisivanjem
krivicnih sankcija za ta dela.
Cilj krivicnog prava jeste suzbijanje kriminaliteta, odnosno pruzanje zastite
najznacajnijim dobrima I vrednostima od ponasanja koja ih povredjuju ili
ugrozavaju.
Krivicno pravo je
zakonsko pravo
, sto znaci da je zasnovano na zakonu. Jedino zakon
moze propisati krivinopravnu normu. Krivicno pravo proglasava odredjno ponasanje
krivicnim delom I proglasava sanckiju za to krivicno delo, te je cilj krivicnog prava da
utice na ponasanje coveka. To znaci da nije primarni cilj krivicnog prava primena kazne
I krivicnih sankcija, vec je cilj da se utice na ljudsko ponasanje da nece ciniti dela za koje
se predvidja kazna ili krivicna sankcija.
Krivino pravo polazi od pretpostavke da samo manjina u drustvu cini krivicna dela, cak I
da u odnosu na tu manjinu nije moguce primeniti u svakom slucaju krivicne sankcije.
Cak I da je moguce primeniti sankciju za sve pocinioce krivicnih dela, to ne bi bilo
povoljno, jer bi na taj nacin cesta primena sankcije I kazne otupila njegovu ostrinu.
Krivicno pravo u
objektivnom smislu
je ono krivicno pravo shvaceno kao sistem
zakonskih normi I kao deo pozitivnog prava. Regulise dve celine: opsti deo – sadrzi
odredbe relevantne za sve ili vecinu krivicnih dela I posebni deo – sadrzi zakonske norme
kojima se predvidjaju pojedina krivicna dela.
Krivicno pravo u
subjektivnom smislu
je ono pravo na kaznjavanje (ius puniendi) koje
pripada samo drzavi, koje se zasniva na drzavnoj prinudi (drzavno pravo).
Pored sankcije I kazne, krivicno pravo je I represivno I preventivno, odnosno koristi I
druga sredstva za suzbijanje kriminiliteta.
Represivno
znaci da ima za cilj primenu
sankcije u odnosu na vec ucinjeno delo, a
preventivno
da se nastoji spreciti drustveno
opasno ponasanje pre nego sto je ucinjeno.
Fragmentarni karakter
krivicnog prava se ogleda u tome sto ono pruza zastitu samo
odredjenim vrednostima, a ne svim, kao I u tome sto te vrednosti stiti ne od svih napada,
vec samo od najopasnijih oblika napada na njih.
KRIVICNI ZAKON I KRIVICNO ZAKONODAVSTVO
Krivicni zakon
je zakonska norma kojom se regulise neko pitanje iz oblasti krivicnog
prava. On moze biti shvacen kao jedna zakonska norma ili kao sistemski zakon koji
regulise deo materije krivicnog prava, ali ne u potpunosti.
Obuhvatanje celokupne materije krivicnog prava se cini njenom kodicikacijom
tj.kodeksom, odnosno
krivicnim zakonikom
.
Krivicno zakonodavstvo
se moze shvatiti kao skup svih krivicnih zakona koji vaze u
jednoj zemlji, odnosno skup svih zakona koji regulisu krivicnopravnu materiju.
Krivicni zakon se sastoji iz
Opsteg I Posebnog dela
. Opsti deo sadrzi pravila I institute
koji su zajednicki za sva pojedina krivicna dela, a Posebni deo je podeljen u grupe
krivicnih dela prema objektu krivicnopravne zastite.
MESTO KRIVICNOG PRAVA U PRAVNOM SISTEMU
Odnos krivicnog prava I krivicnog procesnog prava
– moze se odrediti kao odnos
sustine I forme, tj. kpp omogucava primenu krivicnog prava. To sto je kpp
instumentalnog karaktera, jer sluzi primeni krivicnog prava, ne umanjuje njegov znacaj,
jer iz krivicnog prava proizilazi zahtev drzave da u konkretnom slucaju primeni krivicnu
sankciju koja se zasniva na pravu drzave na kaznjavanje. Postojanje ovog zahteva
podrazumeva postojanje krivicnog postupka u kome se zbog ucinjenog krivicnog dela
izrice krivicna sankcija. Do toga se dolazi primenom odredjenih pravila koje sadrzi
krivicno procesno pravo.
Odnos krivicno prava I krivicnog izvrsnog prava
– se ogleda u tome sto krivicno
izvrsno pravo regulise postupak izvrsenja krivicnih sankcija I takodje je u funkciji
primene krivicnog prava tj.omogucava finalni stadijum te primene.
Odnos krivicnog prava I pravo o privrednim prestupima I prekrsajnog prava
–
odredjen je vrstom I karakterom delikta: krivicna dela, privredni prestupi I prekrsaji.
Privredni prestupi su delikti kod kojih se kao ucinilac javlja pravno lice (odgovorno lice u
pravnom licu).
Krivicno pravo I ustavno pravo
– odnos ove dve grane prava karakterise to sto krivicno
pravo mora da polazi od odredjenih ustavnih nacela. Posebnu vaznost za krivicno pravo
ima ustavno nacelo zakonitosti. Takodje, odnos karakterise I to sto ustavno pravo
regulise I neka pitanja koja spadaju u krivicno pravu materiju. Ustav, takodje, se
izjasnjava I u pogledu nekih sankcija, tako sto ih dozvoljava pod odredjenim uslovima ili
cak I zabranjuje. Krivicno pravo pruza krivicnopravnu zastitu I samom ustavnom
uredjenju.
OSNOVNA NACELA KRIVICNOG PRAVA
NACELO ZAKONITOSTI
Nacelo zakonitosti
znaci da nikome ne moze biti izrecena kazna ili druga krivicna
sankcija zadelo koje, pre nego sto je ucinjeno, zakonom nije odredjeno kao krivicno delo,
niti mu se moze izreci krivicna sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego sto je
krivicno delo izvrseno. Uobicajno je da se nacelo zakonitosti izrazava latinskom
formulacijom:
nullum crimen,nulla poena sine lega –
niko ne moze biti kaznjen za
neko ponasanje, odn. da prema njemu ne moze biti prmenjena krivicna sankcija,
ako pre nego sto ga je preduzeo nije bilo zakonom predvidjeno kao krivicno delo I
ako nije za isto bila zakonom propisana kazna.
Krivicno pravo obavalja svoju
garantivnu funkciju
koja je izuzetno znacajna sa aspekta
prava I sloboda gradjana I ostvarivanje principa pravne drzave. Pravna drzava ne samo da
stiti gradjane krivicnim pravom, ona ih mora zastititi I od krivicnog prava. Garantivna
funkcija u izvesnom smislu predstavlja protivtezu, ogranicenja I korektiv zastitnoj
funkciji krivicnog prava.
Nacelo zakonitosti je I od znacaja I za zastitnu funkciju krivicnog prava za ostvarivanje
generalne prevencije
.
Samo unapred propisano krivicno delo I kazna moze da deluje
odvracajuce na potencijalnog ucinioca krivicnog dela.
Nacelo zakonitosti u krivicnom pravu ima cetiti segmenta:
-
nulla poena sine lege scripta
-
iskljucuje upotrebu nepisanog,pre svega obicajnog
prava
. lex scripta
(scriptus-pisan)znaci da se samo pisanim krivicnim zakonom mogu
propisivati krivicna dela I sankcije sto je danas karakteristika krivicnog zakona,jer su svi
zakoni pravni akti kojji se donose u pisanoj formi.
-
nulla poena sine lege praevia
-sadrzi zabranu retroaktivne primene krivicnog zakona.
lex praevia
(praevius-prirodan)znaci da nema krivicnog dela I krivicne sankcije ukoliko
to nije bilo propisano krivicnim zakonom pre nego sto je krivicno delo ucinjeno.
-
nulla poena sine lege certa
-predstavlja nacelo odredjenosti koje nalaze da
krivicnopravne norme u sto je vise mogucem stepenu budu odredjene I precizne.
Lex
certa
(certus-odredjen) znaci da krivicnim zakonom mora biti u sto vecoj meri precizno
odredjeno ponasanje koje predstavlja krivicno delo I kazna za njega.
- nulla poena sine lege stricta
-sadrzi zabranu stvaranja putem anologije.
Lex stricta
(strictus-tacan,uzak,izricit) znaci da krivicni zakon obuhvata samo ono na sta se odnosi,a
ne I na neke slicne stuacije.
Tesko je reci koji je od ova cetiri segmenta najvazniji. Merodavno je pravo koje vazi u
momentu izvrsenja krivicnog dela. Nacelo zakonitosti odnosi se na celokupnu materiju
krivicnog prava.
NACELO LEGITIMNOSTI
Nacelo legitimnosti
pre svega znaci da krivicno pravna represija I krivicno pravo u celini
moraju u sustinskom smislu biti opravdani I nuzni.
Legitimnost
u najsirem smislu znaci opravdanost I prihvatljivost odredjenih ustanova I
normi. Ostvarivanje nacela legitimnosti zvisi od prihvatljivosti,odn.ubedjenja gradjana o
tome da li su odredjene institucije I norme opravdane (legitimne), ne u smislu nacela
legitimnosti, vec u jednom ‘visem smislu’ vrednosti. Za pojam legitimnosti je od
presudnog nacaja vrednosni element, legitimnost pretpostavlja saglasnost nekog
ponasanja ili stanja sa odredjenim sistemom vrednosti.
Za razliku od legalnosti koja se zasniva na formalnim kriterijumima, za procnu
legitimnosti je od znacaja materijalni,vanpravni kriterijumimi. Treba ukazati na na
mogucnost sukoba legalnosti I legitimnosti, ova dva principa mogu biti u raskoraku, u
kom slucaju se postavlja pitanje cemu dati prednost. Posto za odredjivanje sta je
legitimno a sta nije, ne postoje precizni kriterijumi vec je to pre svega stvar vrednovanja,
vrlo je opasno za pravni system jedne zemlje, a pogotovu je neprihvatljivo prlikom
primene krivicnog prava, prednost dati nacelu legitimnosti. To bi se moglo uciniti kada je
nelegitimnost ocigledna I nesporna. Prema tome nacelo legitimnosti je pre svega od
znacaja za stvaranje krivicnog prava, a samo izuzetno I za njegovu primenu.
NACELO INDIVIDUALNE SUBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI
Nacelo individualne subjektivne odgovornosti (nacelo krivice)
je opste prihvacen u
savremenom krivicnom pravu koji proizilazi iz samog pojma I prirode krivice (vinosti).
Ovo nacelo ima dva svoja dela:
- Prvi se odnosi na to da neko moze odgovarati za svoje postupke samo ako je kriv, ako
postoji subjektivni odnos prema krivicnom delu
(subjektivna odgovornost)
.
- Drugi deo ovog nacela koji je u tesnoj vezi sa prvim, odnosi se na zabranu
odgovornosti za postupke drugih lica, tj.svako odgovara za svoje postupke, za ono sto je
on ucinio
(individualna odgovornost).
Objektivna I kolektivna odgovornost negacije su savremenog krivicnog prava
zasnovanog na principu krivice koji podrazumeva subjektivnu I individualnu
odgovornost. Razvoj odgovornosti u krivicnom pravu tekao je od kolektivne ka
individualnoj.
Nacelo individualne I subjektivne odgovornosti znaci da svako odgovara za svoje
postupke prema kojima ima odredjen psihicki odnos I zbog kojih mu se moze upititi
drustveno-eticki prekor.
Iz ovog nacela proiilazi I zahtev da se zakonskim opisima
krivicnih dela obuhvate samo ona ponasanja koje je moguce izbeci. Dakle, kao krivicna
IZVORI KRIVICNOG PRAVA
Prva podela izvora krivicnog prava je ona koja ih deli na medjunarodne i nacionalne, a
druga na neposredne i posredne.
1. Medjunarodni izvori
Medjunarodni ugovori su posredni izvori krivicnog prava. Ustav RS predvidja da
opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava predstavljaju deo unutrasnjeg pravnog
poretka koji se neposredno primenjuju.
Obaveze iz ratifikovanih medjunarodnih akata
koja se odnose na to da se odredjena ponasanja predvide kao krivicna dela i
sankcionisu, ispunjavaju se izmenama i dopunama nacionalnog krivicnog
zakonodavstva.
Medjunarodni akti nisu dovoljno precizni niti sadrze propisanu sankciju
da bi se mogli neposredno primenjivati.
I u oblasti krivicnog procesnog prava potrebno je obaveze iz medjunarodnih akata
precizirati i uneti u sistem domaceg zakonodavstva.
Postoji i veci broj bilateralnih ugovora koji se sa odgovarajucim odredbama krivicnog i
kriivicnog procesnog zakonodavstva neposredno primenjuju.
2. Nacionalni izvori
a) Ustav
Ustav RS sadrzi dve vrste odredaba od znacaja za krivicno pravo. Prve su one koje
krivicnopravne principe podizu na rang ustavnih principa (npr. nacelo zakonitosti).
Druge su one koje predstavljaju osnov propisivanja odredjenih inkriminacija (npr.
predvidjeno je da je nezakonito lisavanje slobode kaznjivo). Ove odredbe su
realizovane kroz krivicno zakonodavstvo i javljaju se kao neposredan izvor
krivicnog prava.
Kada te odredbe predstavljaju posredan izvor krivicnog prava imaju dvostruki znacaj:
1. za zakonodavca koji ih konkretizuje u krivicnom zakonu
2. prilikom tumacenja (pre svega sistematskog i teleoloskog)
b) Zakon
Zakon je jedini glavni i neposredni izvor naseg krivicnog prava
. To je posledica
dosledno sprovedenog nacela zakonitosti u krivicnom pravu. To ne znaci da je on i
iskljucivi izvor krivicnog prava jer se kao posredni i dopunski izvori javljaju i drugi
pisani pravni propisi. Zakonske izvore krivicnog prava u Srbiji predstavljaju KZ i
ZOMUKD kao i krivicnopravne norme iz sporednog zakonodavstva.
