1. Појам кривичног дела и основни елементи
Према члану 14. Кривичног законика, кривично дело је оно дело које, као такво
законом предвиђено, које је противправно и које је скривљено.
Кривично дело има пет основних елемената, и то: постојање кривичног дела,
друштвена опасност дела, противправност дела, одређеност дела у закону и виност
(кривица) учиниоца кривичног дела.
Основни елементи кривичног дела обично се класификују у две групе:
- објективне и субјективне елементе и
- материјалне и формалне елементе.
У објективне елементе спадају само дело, тј. радња са проузрокованом последицом,
друштвена опасност кривичног дела, његова противправност и одређеност у закону.
Субјективни елемент је виност, тј. кривица.
У материјалне елементе спадају: дело и друштвена опасност дела, а у формалне
елементе: протовиправност и одређеност дела у закону.
2. Привредни преступи
Привредни преступ је друштвено штетна повреда прописа о привредном или
финансијском пословању која је проузроковала или могла да проузрокује, теже последице и
која је прописом надлежног органа одређена као привредни приступ. На њега се примењује
начело легалитета. У закону, по градацији, они су по тежини испод кривичних дела. Активни
субјекти код привредног преступа су правно лице и одговорно лице у правном лицу
(директори, шефови финансијске службе и рачуноводства и др.). У преступу постоји
субјективна одговорност за овлашћена лица и објективна за правно лице. За привредни
преступ може се изрећи само новчана казна.
Искључење постојања привредног преступа постоји у два случаја: кад је учињена
повреда прописа незнатне друштвене штете и кад је повреда учињена у крајњој нужди.
Привредни преступ и кривично дело међусобно се не искључују. То значи да
одговорно лице за исту радњу може да одговара и по основу кривичне и по основу
привредно преступне одговорности.
3. Прекршаји
Прекршаји су посебна врста кажњивих дела. Они су лакши деликти од кривичних
дела и привредних преступа. Значајни су због њихове учесталости у извршењу и великог
броја прописаних прекршаја. Поштује се начело легалитета. Постоји објективна одговорност,
а за физичка лица субјективна одговорност.
За прекршаје се могу изрећи две прекршајне казне: новчана казна и затвор. Новчана
казна се може прописати свим прописима који утврђују прекршаје, а казна затвора
исључиво законом. Казна затвора за прекршај, прописује се у трајању од најмање једног
дана, а највише 30 дана али за теже може бити и до 60 дана.
Учиниоцу може бити изречена опомена, као и заштитне мере. Заштитне мере, уз
казну или опомену, изричу се у циљу отклањања услова и стања који могу довести до
поновног вршења прекршаја. Физичко лице одговара за прекршај ако је у време његовог
извршења било урачунљиво и ако је прекршај извршило са умишљајем или из нехата.
Правно лице је одговорно за прекршај ако је прекршај извршен радњом или пропуштањем
од стране одговорног лица.
4. Екстрадиција
Екстрадиција - изручење, представља акт међународне правне помоћи која се састоји
у изручењу учиниоца од стране једне државе другој, у циљу суђења за једно кривично дело
или издржавање казна, за коју је раније осуђен правноснажном пресудом. То је акт којим се
омогућава да држава, у коју је извршилац кривичног дела побегао, пружи правну помоћ
држави на чијој је територији он извршио кривично дело, тако што предаје учиниоца
кривичног дела ради суђења и кажњавања ради извршења казне. Може се применити када
се држава на чијој је територији извршено кривично дело, којим се угрожава нека њена
вредност, одрекне права кажњавања и учиниоца изручи држави чији је он држављанин,
ради суђења и кажњавања.
Постоје две врсте екстрадиције: уговорна и законска. Уговорна се врши на основу
билатералног споразума који закључе две државе или на основу декларације по
реципроцитету. Законска се уређује уставним и законским одребама.
Екстрадиција је уређена Законом о потврђивању Европске конвенције о екстрадицији
са додатним протоколима.
Свака страна уговорница може да одбије издавање својих држављана. Екстрадиција
није дозвољена за она дела која нису кривична дела и по домаћем закону земље
уговорнице, такође није дозвољена за политичка и војна кривична дела.
5. Право азила
Азил је дефинисан као пружање гостопримства и правне заштите страним
држављанима или лицима без држављанства, која се прогањају због свог залагања за
демократске погледе и покрете, тј. за слободу и људска права. Новим Законом о азилу
донетим крајем 2007. године, уређена су начела, услови и поступак, за добијање и
престанак азила, као и положај, права и обавезе лица којиме је признато право азила у
Републици Србији. Одредбе закона су у складу са Женевском конвенцијом, Протоколом и
опште прихваћеним правилима међународног права.
Осим забране протеривања или враћања, примењују се и следећа начела:
некажњавања за незаконит улазак у земљу или боравак, начело јединства породице, начело
информисања о свим правима, начело бесплатног превођења, начело слободе приступа
УХЦР, начело личне доставе аката, начело родне равноправности, начело поверљивости.
Надлежни органи одлучивања о азилу су: Канцеларија за азил при МУП-у Србије, која
спроводи поступак и доноси првостепене одлуке и Комисија за азил, као другостепени орган.
6. Кривични имунитет
Основни принцип је да се кривични закон примењује на све извршиоце кривичног
дела на територији одређене земље, изузетак у виду кривичног имунитета, конституише се
за одређена лица - председника Републике, Владу, заштитника грађана, судије, јавног
тужиоца, посланике и друга лица, првенствено из друштвено-политичких разлога. Кривични
имунитет се не конституише кривчним законом, већ се регулише осталим прописима. Устав
Србије прописује имунитет народних посланика. Народни посланик не може бити позван на
кривичну или другу одговорност за изражено мишљење или гласања у вршењу своје
посланичке функције, не може бити притворен, нити затворен. Народна скупштина може
укинути имунитет. Осим тога, Устав предвиђа да уколико народни посланик, који је затечен
у извршењу кривичног дела за који је прописана казна затвора у трајању дужем од пет
година може бити притворен без одобрења Народне скупштине.
Постоји кривични и кривично-процесни имунитет. Кривични-процесни имунитет
искључује гоњење само за време трајања мандата посланика. По престанку мандата може се
наставити гоњење уколико кривично дело није застарело. Кривични имунитет трајно
искључује кажњивост за кривично дело.
Постоји и дипломатски имунитет, који припада категорији кривичног процесног
имунитета. Акредитовани дипломатски представници заштићени су од кривичног гоњења у
држави у којој врше дипломатску службу.
7. Казна
Казна је основна и најзначајнија врста кривичних санкција. Она се изриче кривично
одговорним учиниоцима кривичних дела.
Одређују се њени елементи од који се пет издвајају. Прво, казна је принудна мера
управљена на одуживање или ограничење одређених личних и имовинских добара учиницу
кривичних дела. Друго, казном се постиже сврха одређена законом. Треће, казна мора бити
прописана законом. Четврто, примена казне је зависна од постојања кривичног дела и
кривичне одговорности. Пето, казну може изрећи само суд у законом прописаном поступку.
