Krivično pravo

1

1.KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTA I TELA

1. UBISTVO

Zaštićeno dobro,

 odnosno zaštitni objekt jeste 

život čoveka

, a napadni objekt je istovremeno i objekt radnje, 

odnosno 

čovek

. KZ prihvata uobičajeno podelu na: 1. obično i 2. teško ub

 istvo

. (postoje i privilegovani oblici ubistva propisani 

kao posebna KD) 

Radnja izvršenja 

običnog ubistva sastoji se u 

lišavanju života drugog lica

.(može biti svaka ona radnja podobna da prouzrokuje

smrt drugog lica. Osim radnje činjenja to može biti i radnja nečinjenja.)

Posledica krivičnog dela

 jeste 

smrt

 drugog lica. 

Između radnje izvršenja i posledice mora postojati uzročna veza. 

(kod KD ubistva preovladava teorija ekvivalencije, odnosno 

condicio   sine   qua   non-prema   toj   teoriji   svaki   uslov   koji   je   neposredno   ili   posredno   predhodio   posledici,   a   bez   koga   ona   nebi 
nastupila,predstavlja uzrok posledice )

Za postojanje krivičnog dela ubistva neophodan je 

umišljaj

koji mora obuhvatiti ne samo smrt kao posledicu, 

nego i način njenog uzrokovanja. Dovoljno je i postojanje eventualnog 

umišljaja

. 

(Postojanje umišljaja u odnosu na posledicu se u sudskoj praksi utvrđuje preko radnje izvršenja. Na osnovu okolnosti samog događaja, koje u 
nekim slučajevima nedvosmisleno ukazuju na postojanje umišljaja-kao što je ispaljenje 4 hiva u telo oštećenog sa rastojnja od 80cm)

Kod

pokušaja ubistva

potrebno je da umišljaj učinioca obuhvata smrt kao posledicu krivičnog dela. 

Pokušaj može postojati i onda ako je oštećenom naneta samo laka

  te

   lesna povreda

 , kao i u slučaju da mu nije naneta 

nikakva 

 telesna povreda.

-(Motiv nije element osnovnog oblika ubistva, na njega se mora obratiti pažnja, jer u slučaju postojanja određenih motiva   obično ubistvo 
prerasta u teško ubistvo ili ubistvo iz samilosti. Uzima se u obzir prolikom odmeravanja kazne)

2. TEŠKO UBISTVO

Krivično delo teškog ubistva 

ima više oblika

:

1.

ubistvo koje je izvršeno n

 a svirep ili podmukao način –

 to podrazumeva da se žrtvi nanose nepotrebne patnje. Kod učinioca 

mora postojati svest o tome. Potrebno je da kod učinioca bude posebno izražena lukavost, prevarno postupanje kao i  
zloupotreba poverenja žrtve ili njene bezazlenosti.

2.

ubistvo 

 pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju

. To znači da je lišavanju života potrebno da prethodi nasilničko ponašanje – 

bezobzirnost se inače ispoljava u tome što učinilac pokazuje krajnju ravnodušnost prema tuđim dobrima.

3.

ubistvo pri čijem se izvršenju sa umišljajem 

 d  ovede u opasnost

  život još nekog lica

 – ovde je presudan način izvršenja, kao i 

upotrebljeno sredstvo. Potrebno je da je pored ubistva jednog lica doveden u opasnost život najmanje još jednog lica. 
Umišljaj učinioca je upravljen na to da dovede u opasnost život još nekog lica, a ne da ga liši života.

4.

lišavanje života pri izvršenju krivičnog dela 

 razbojništva ili razbojničke krađe – 

iako se radi o višeobjektnom krivičnom delu, 

ovde je dominantno lišavanje života, a činjenica da se to čini pri vršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe 
predstavlja kvalifikatornu okolnost.

5.

lišavanje života iz 

 koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih 

pobuda -

 koristoljublje postoji onda kada učinilac delo vrši radi pribavljanja određene ne samo imovinske, već bilo kakve  

materijalne koristi.   Ubistvo radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela

  postoji u slučaju kada se ubistvo vrši ili zato da 

se prikrije već učinjeno krivično delo (npr. ubistvo svedoka) ili da se omogući vršenje nekog krivičnog dela. Pokušaj  
krivičnog dela ubistva iz  bezobzirne osvete  može biti izvršen samo sa direktnim umišljajem. U nekim slučajevima krvna 
osveta bi se mogla kvalifikovati kao bezobzirna osveta, ali je naš KZ više ne predviđa. Što se niskih pobuda tiče, potrebno je 
da se na skali negativnog moralnog vrednovanja neka pobuda nalazi visoko da bi se mogla oceniti niskom u smislu ove  
kvalifikatorne okolnosti.

6.

lišavanje života 

 službenog ili vojnog 

 lica pri vršenju službene dužnos

 ti   -

 pasivni subjekt kod ovog oblika teškog ubistva može 

biti bilo koje službeno lice pri vršenju službene dužnosti, a ne u vezi sa njima

7.

lišenje života sudije, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti 
– ovo delo ima kriminalno-političko opravdanje

8.

lišavanje života 

 lica koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa 

 poslovima koje to lice obavlj

 a   -

 ovim poslovima se 

smatraju zanimanja koja su od značaja za javno informisanje, zdravlje ljudi, obrazovanje, javni prevoz, pravnu i stručnu 
pomoć pred sudskim i drugim državnim organima

9.

lišenje života

  deteta ili bremenite žene

 - ukoliko postoji pogrešna predstava o uzrastu deteta ili ne zna za trudnoću žene 

koju lišava života, postojaće obično ubistvo.

10.

lišavanje života  

 člana svoje porodice koje je prethodno zlo

 stavljano od strane  

 učinioca

   –

  ovde se radi o kontinuiranom 

zlostavljanju člana porodice koji je ubijen. U odnosu na smrt člana porodice mora postojani nehat.

11.

umišljajno lišavanje života više lica. pod uslovom da se ne radi o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili lišenju 
života iz samilosti – potreba za primenom ovog oblika ubistva postoji onda kada je učinjeno dva il  i v

   iš

   e običnih 

 ubistava

 . 

Ova odredba se odnosi na idealni sticaj, kao i na neke slučajeve realnog sticaja.

2

3. UBISTVO NA MAH

Ubistvo na mah predstavlja 

privilegovani oblik ubistva

. Okolnosti koje krivično delo ubistva u ovom slučaju 

čine lakšim i koje moraju biti kumulativno ispunjene su: I

1.

da je ubistvo izvršen

 o u  stanju jake razdraženosti  –  

pod pojmom jake razdraženosti treba razumeti 

određena afektiv

 na stanja jačeg intenzite

 ta

    koja utiču na sposobnost rasuđivanja i odlučivanja.

2.

da je učinilac u takvo stanj

 e  doveden bez

   svoje krivi

 ce

  - neophodno je da je učinilac u takvo stanje 

doveden bez svoje krivice i to napadom, zlostavljanjem ili teškim vređ

 anjem

  od strane ubijenog. Pojam 

napada treba shvatiti kao i kod nužne odbrane. Iz prirode krivičnog dela proizilazi da se ne zahteva uslov 
istovr

 emenosti

 , jer se ovde napad javlja kao uzrok stanja jake razdraženosti.

3.

da je delo izvršeno  

 na mah 

– ovo podrazumeva da je delo izvršeno  odmah nakon napada,  odnosno 

teškog vređanja, a u svakom slučaju za vreme trajanja jake razdraženosti. Generalno se može reći da to 
stanje može trajati samo kratko vreme.

4. UBISTVO DETETA PRI POROĐAJU

Izvršilac

ovog krivičnog dela može biti 

samo majka deteta

. 

Saizvršilac

, odnosno saučesnik odgovara za teško 

ubistvo. Obrnuto. ako delo izvrši neko lice, a majka ga na to podstrekne ili mu u tome pomogne za vreme porođaja ili 
neposredno posle porođaja, dok kod nje traju poremećaji izazvani porođajem, ona će biti saučes

 nik

    u krivičnom delu 

iz ovog člana, iako izvršilac čini teško ubistvo.

Radnja izvršenja

 se sastoji lišavanju života koje se može izvršiti na veoma različite načine, a moguća je i i 

radnja nečinjenja. I radnja pomaganja se može sastojati u nečinjenju.

Objekt radnje

 jeste dete, odnosno novorođenče. Nužno je da je porođaj započeo i da je dete živo. Krivično 

delo mora biti izvršeno za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja dok traje poremećaj izazvan porođajem. 
Između poremećaja i porođaja mora postojati uzročna veza.

Neophodno je da se delo vrši sa 

umišljajem koji može biti i eventualni

. Ukoliko nema umišljaja, postojaće i 

krivično delo nehatnog lišenja života.

Pokušaj

 je moguć koji je s obzirom na sada zaprećenu kaznu kažnjiv prema opštim odredbama.

5. LIŠENJE ŽIVOTA IZ SAMILOSTI

Radnja izvršenja

  je  ista kao i kod krivičnog dela ubistva. Ako neko zahteva da bude lišen života na tačno 

određen način, a izvršilac to učini na sasvim drugi način treba uzeti da postoji obično ubistvo, a ne ovo krivično delo

Pasivni subjekt

  može biti samo  punoletno lice. Punoletstvo mora postojati ne samo u vreme izvršenja 

krivičnog dela 

 već i u vreme kada to lice zahteva da bude lišeno života

 .   Osim punoletstva, to lice mora biti u teškom 

zdravstvenom stanju – zdravstvenom stanju koje mu pričinjava patnje, koje je neizlečivo i koje ima smrtni ishod. Do  
lišavanja života mora doći na ozbi

 ljan i izričit zahtev

  pasivnog subjekta.

Pasivni subjekt mora 

umišljajno

biti lišen života. Umišljaj izvršioca mora obuhvatiti ne samo radnju izvršenja, 

posledicu i uzročnu vezu, već i ostala bitna obeležja krivičnog dela. Lišavanje života se mora izvršiti iz samilosti prema 
pasivnom subjektu. U pogledu 

saučesništva

 , podstrekavanj

 e   je

      teško

  zamisli

 ti   jer odluku kod izvršioca stvara pasivni 

subjekt, dok je pomaganje moguće.

6. NEHATNO LIŠENJE ŽIVOTA

Krivično delo nehatnog lišenja života postoji onda kada je učinilac 

bio svestan

 da svojom radnjom(činjenjem 

ili nečinjenjem) može drugog da liši života, ali je

  olako držao

  da

    do

    toga neće doći

  ili da će to moći spreči

 ti  (svesni 

nehat), kao i u slučaju kada učinilac nije bio svestan da svojom radnjom nekog može da liši života, iako je prema 
okolnostima   pod   kojima   je   učinio   delo   i   prema   svojim   ličnim   svojstvima  bio

     dužan

   i

     mogao

   biti   svestan

   te 

mogućnosti. 
Vrsta nehata se mora utvrđivati zato da bi se izvršilo razgraničenje  svesnog nehata  i eventualnog umišljaja, kao  i 
nesvesnog nehata sa slučajem.

Krivično delo se može

  nečinjenjem

.

 Radi

 se

o 

   nepravom krivičnom delu 

 nečinjen

 ja

koje se vrši propuštanjem 

dužnog činjenj

a. 

   Izvršilac

u tom slučaju može biti samo ono li  ce koje je bilo dužn

 o   da preduzme određeno činjenje 

i usled čijeg propuštanja 

 je došlo do smr

 ti   nekog lica kao posledice ovog krivičnog dela. 

U odnosu na posledicu mora postojati

  nehat.

4

Telesna povreda podrazumeva  narušavanje  telesnog integriteta ili zdravlja  nekog  lica, s tim što kada je u 

pitanju teška telesna povreda, to narušavanje mora biti jačeg intenziteta. Postoji 6 oblika teške telesne povrede:

1.

obična teška telesna povreda

2.

naročito teška telesna povreda

3.

teška telesna povreda kvalifikovana smrću

4.

teška telesna povreda na mah

5.

teška telesna povreda iz nehata 

6.

teška telesna povreda učinjena prema maloletnom licu, bremenitoj ženi ili licu koje obavlja poslove od javnog značaja

Obična teška telesna povreda

 postoji u slučajevima kada dođe do narušavanja zdravlja drugog lica i ako usled povrede 

ž  ivot p

 o  vređenog nije doveden u opasnos

 t.  

Naročito teška telesna povreda

 postoji ukoliko se jedno lice drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje naruši u toj 

meri da mu usled toga život bude doveden u opasnost ili ako mu je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki 
važan deo njegovog tela ili važan organ, ili ukoliko mu se prouzrokuje trajna nesposobnost za rad ili teško narušenje njegovog 
zdravlja ili unakaženost.

Teška telesna povreda kvalifikovana smrću

 postoji u slučaju kada povređeni 

umre

  usled bilo obične, bilo naročito teške 

telesne povrede. U odnosu na tešku telesnu povredu mora postojati

  umišljaj

,

 a u odnosu na smr

 t   

nehat

.

Teška telesna povreda iz nehata

 vezuje se za običnu i naročito tešku telesnu povredu i od njih se razlikuje prema

 obliku 

krivice

, tj. ovde mora postojati svesni ili nesvesni nehat.

Teška telesna povreda na mah

  sadrži identična obeležja kao krivično delo ubistva  na mah. Jedina razlika postoji u 

pogledu

 posledice.

 Posledica se sastoji u nanošenju teške telesne povrede.

Kvalifikovani oblik teške telesne povrede

 će postojati ako je delo učinjeno prema maloletnom licu ili bremenitoj ženi ili 

licu koje obavlja poslove od javnog značaja.

Posledica 

kod svih oblika KD teške telesne povrede, sastoji se u teškoj povredi telesnog integriteta, ili u teškom narušavanju  

zdravlja

. (kod teške telesne povrede kvalifikovane smrću, pored osnovne posledice mora nastupiti i smrt povređenog lica) 

Posledica je osnovni kreiterijum za razgraničenje obične i naročito teške telesne povrede.

Radnju

izvršenja

predstavlja  svaka

   ona radnja

   koja

   je podobna

   da prouzrokuje tešku povredu telesnog integriteta, odnosno 

teško narušavanje zdravlja.

Na subjektivnom planu, osim kod teške telesne povrede iz nehata mora postojati 

umišljaj

. 

I teška telesna povreda na mah može se izvršiti samo sa

  umišljajem

. 

Kod teške telesne povrede kvalifikovane smrću u odnosu na osnovni oblik mora postojati

  umišljaj

,

 dok se u odnosu na 

posledicu traži

  nehat

.

10. LAKA TELESNA POVREDA

Laka telesna povreda sastoji se u  la

   kom narušavanju telesnog integriteta, odnosno u lakom narušavanju

zdravlj

 a  . Postoje dva oblika lake telesne povrede:

1.

obična laka telesna povreda

2.

opasna laka telesna povreda

Obična laka telesna povreda

 postoji kada ni na koji način nije doveden u opasnost život povređenog, kada 

ne postoji uništenje bilo kog organa ili dela tela, kada nema ni tra

 jne ni privremene nesposobnosti

  za rad

  i kada nije 

došlo do unakaženosti, niti do kakve trajne deformacije tela povređenog.

Opasna laka telesna povreda

 postoji onda kada se obična laka telesna povreda nanese oružjem, opasnim 

oruđem ili drugim sredstvo

 m

     podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naru

 ši.

     U ovom slučaju sud može 

izreći sudsku opomenu, ako je učinilac bio izazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog.

U pogledu

  krivice

, kako obična tako i opasna laka telesna povreda mogu se izvršiti samo sa 

umišljajem

.

Krivično gonjenje

za opasnu laku telesnu povredu preduzima se po službenoj dužnosti, a gonjenje za običnu 

laku telesnu povredu po privatnoj tužbi.

11. UČESTVOVANJE U TUČI

5

Kod ovog krivičnog dela inkriminisano je samo učestvova

 nje u tuči

 . Potrebno je da se 

ta opasnost realizovala 

kroz nastupanje smrti ili teške telesne povrede (objektivni uslov inkriminacije). Ukoliko se doprinos učesnika u tuči 
može utvrditi, a u odnosu na posledicu je postojao 

umišljaj

 (ili

nehat)

,

 takvi učesnici će se smatrati (sa)izvršiocima 

krivičnog dela ubistva, odnosno teške telesne povrede, što ne isključuje postojanje krivičnog dela učestvovanja u tuči 
u odnosu na ostale učesnike.

Radnja izvršenja

 ovog krivičnog dela jeste uče

   stvov

 a  nje u tuči

 . U obzir dolazi  

samo ona tuča

 u kojoj je neko 

lice teško teles

 no povređeno ili lišeno života

 . Krivično delo učestvovanja u tuči vrši i

  onaj

  učesnik

  ko

   ji je teško telesno

povređen, ako je u tuči još neko lice teško telesno povređeno. Ovo delo mogu izvršiti samo oni učesnici u tuči za koje 

nije utvrđeno

  da su izvršili ubistvo  

 ili tešku telesnu povredu

 . U slučaju kada nije utvrđeno ko je izvršio ubistvo, 

odnosno tešku telesnu povredu, svi učesnici u tuči smatraće se izvršiocem krivičnog dela učestvovanja u tuči.

S obzirom na to da neko može učestvovati u tuči tokom celog njenog trajanja, ili samo izvesno vreme,  

postavlja se pitanje kada neko mora učestvovati u tuči da bi se mogao smatrati izvršiocem ovog krivičnog dela. Tu se  
mogu javiti tri situacije:

1. kada je neko učestvovao u tuči 

pre

 nastupanja nečije smrti ili teške telesne povrede

2. kada je neko učestvovao u tuči 

za vreme

 nastupanja smrti odnosno teške telesne povrede

3. kada je neko učestvovao u tuči 

posle

 nastupanja smrti

Ovo krivično delo može se izvršiti 

samo 

sa umišljajem

. Umišljajem ne sme da bude obuhvaćeni objektivni 

uslov inkriminacije. U protivnom postojalo bi k  rivično delo ubistva

 , odnosno teške telesne povrede

2.KRIVIČNA DELA PROTIV SLOBODA I PRAVA ČOVEKA I GRAĐANINA

7

Radnja izvršenja

os

   novnog oblika

  sastoji se u odvođenju ili zadržavanju nekog lica upotrebom sile, pretnje, 

obmane ili na drugi način.

Subjektivno biće

 krivičnog dela

 obuhvata i nameru da se od otetog ili nekog drugog lica iznudi novac ili 

 kakva

druga imovinska kori

 st

    ili da se oteto lice ili neko drugo lice prinudi da nešto drugo učini, ne učini ili trpi.

 Cilj otmice je u stvari iznuda ili prinuda. Nepostojanje ove namere isključuje ovo krivično delo. 

Krivično delo se može izvršiti samo sa 

umišljajem i to direktnim

, s obzirom da se traži postojanje određene namere.

Teži oblik

 postoji u slučajevima kada se odvođenje ili zadržavanje vrši pretnjom ubistvom ili teškom 

 telesnom

povredom otetom licu. Reč je o

 kvalifikovanoj pretnji.

Drugi   teži   oblik

  postoji   u   slučaju   kada   su  ostvarene  određene  kvalifikatorne   okolnosti  ili   su   nastupila  

određene teže posledice.   To su sledeće okolnosti, odnosno posledice:

1. da je oteto lice zadržano duže od 10 dan

 a  

2. da je prema otetom licu postupano na svirep način ili mu je teško narušeno zdravlje
3. da je delo učinjeno prema maloletnom licu ili su nastupile dr

 uge teške posledice

U odnosu na kvalifikatorne okolnosti potreban je 

umišljaj

, u odnosu na težu posledicu 

nehat

.

Treći teži oblik

 postoji u slučaju kada je nastupila 

smrt

 otetog lica. Potreban je 

nehat

 učinioca u odnosu na 

težu posledicu: Ovaj oblik postoji i onda kada je delo učinjeno od strane 

grupe 

– 

najman

 je tri lica

  povezanih radi trajnog 

ili povremenog vršenja krivičnih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili raz vijenu 
strukturu.

Najteži oblik

 otmice postoji onda kada je ona izvršena od strane 

organizovane kriminalne grupe

 – 

grupa od 

tri ili više lica, koja postoji u određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana  
kazna zatvora od 4 godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi.

15. PRINUDA

Zaštitni objekt

KD prinude jeste sloboda 

 odlučivanja i sloboda delo

 vanja

  kao jedno od osnovnih prava čoveka. 

Radnja izvršenja

je 

upotreba sile ili pretnje upravljene na to da drugo lice nešto protiv svoje volje učini ili ne učini ili trpi. 

Sredstva

 prinude jesu sila ili pretnja. Ona može biti apsolutna ili kompulzivna, neposredna ili posredna. 

U pogledu pretnje ne postavlja se uslov da 

ona mora biti

ozbiljna

 jer je to konstitutivni elemenat 

opšteg krivičnopravnog pojma pretnje.

Pasivni subjek

 može biti samo fizičko lice

Posledica

    krivičnog   dela  

je

  ostvarena   onda   kada   prinuđeni  započne   ponašan

 je(činjenje,   nečinjenje,   trpljenje)   na   koje   se

prinuđava. Ukoliko upotrebljena sila ili pretnja nema za posledicu ono ponašanje pasivnog subjekta zbog kojeg je upotrebljena, 
postojaće

  pokušaj krivičnog dela prinude

koji

 nije kažnjiv

.

Krivično delo se može izvršiti s  amo sa 

direktnim umišljajem

.

 Umišljaj mora obuhvatiti i konkretno činjenje, nečinjenje ili 

trpljenje na koje se pasivni subjekt prinuđava.

Pored 

osnovnog oblika predviđeni su i kvalifikatorni oblici

 (st.2, 3,4)

Prvi kvalifikovani oblik

 postoji u slučaju da se delo prinude vrši upotrebom kvalifikovane pretnje ubistvom, teškom telesnom 

povredom ili otmicom, ili kada je delo učinjeno na svirep način.

Teži oblik

 postoji i onda kada je usled dela iz st 1. i 2. nastupila teška telesna povreda ili druge teške posledice. 

Još teži oblik

 podrazumeva nastupanje smrti ili kada je prinuda učinjena od strane grupe.

Najteži oblik 

 postoji u slučaju da je delo iz st. 1. do 3. izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe.

16. IZNUĐIVANJE ISKAZA

Ovo krivično delo postoji kada 

službeno lice

 u vršenju službe upotrebi silu ili pretnju   ili   drugo nedopušteno 

sredstvo  ili  nedopušten način u nameri da iznudi iskaz ili drugu izjavu od okrivljenog svedoka, veštaka, ili drugog lica.

Cilj inkriminacije

 jeste da se pruži krivičnopravna zaštita od svakog iznuđivanja iskaza od strane službenog 

lica u vršenju njegove službe, a ne samo u krivičnom postupku. 

Krivično delo može izvršiti samo službeno lice i to 

 u vršenju službe

 . 

U pogledu krivice potreban je 

umišljaj

 i to 

samo direktan umišljaj

.

Kvalifikovani oblik

 ovog krivičnog dela postoji u 2 slučaja:

1.

ako je vršenje dela iz Stava 1. praćeno teškim nasiljem

2.

ako su usled iznuđenog iskaza nastupile naročito teške posledice za okrivljenog u krivičnom postupku

Teško nasilje predstavlja kvalifikatornu okolnost koja mora biti obuhvaćena 

umišljajem učinioca

, 

dok je u pogledu nastupanja naročito teških posledica 

dovoljan i 

nehat

.

17. ZLOSTAVLJANJE I MUČENJE

Ovo delo ima 

dva oblika kao i kvalifikovani oblik

. 

r**

I ?