Кривично право

- општи део -

I наставна недеља

ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ КРИВИЧНОГ ПРАВА

Кривично право је систем правних прописа којима се одређују 

КРИВИЧНА ДЕЛА

 

и 

КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ

, као и 

УСЛОВИ

 под којима се исте примењују према учиниоцима 

тих дела.

Закон у коме су систематизоване кривично правне норме нашег законодавства 

назива се 

КРИВИЧНИ ЗАКОНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.

Једини правни акт којим се може прописати кривичноправна норма јесте 

закон

.

Основно начело – НАЧЕЛО ЗАКОНИТОСТИ:

Нема кривичног дела нити казне без закона

Члан 1. КЗ

    Никоме не може бити изречена казна или друга кривична санкција за дело које пре 

него што је учињено законом није било одређено као кривично дело, нити му се 

може изрећи казна или  друга кривична санкција која законом није била прописана 

пре него што је кривично дело учињено.

ГРАНИЦЕ кривичноправне принуде:

 

 

Основ и границе кривичноправне принуде

Члан 3. КЗ

    Заштита човека и других основних друштвених вредности представља основ и 

границе за одређивање кривичних дела, прописивање кривичних санкција и 

њихову примену, у мери у којој је то нужно за сузбијање тих дела.

Предмети

 проучавања кривично правне науке су:

- кривично дело и

- казна

*учинилац КД.

ИЗВОРИ КРИВИЧНОГ ПРАВА

Главна подела извора КП:

- МЕЂУНАРОДНИ ИЗВОРИ:

1. билатерални – двострани уговори

2. мултилатерални – вишестрани уговори

- НАЦИОНАЛНИ ИЗВОРИ:

1. устав

2. закон

3. подзаконски прописи

4. судска пракса

5. теорија кривичног права

ТУМАЧЕЊЕ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ

Тумачење представља одређивање прецизног, тачног и правог смисла 

кривичноправне одредбе у конкретном случају.

ВРСТЕ ТУМАЧЕЊА: 

- с обзиром на субјекте: 1. аутентично

        2. судско

        3. доктринарно (научно)

- према начину тумачења: 1. језичко (граматичко)

            2. систематско

            3. логичко

            4. компаративно (упоредно)

            5. историјско

АНАЛОГИЈА У КРИВИЧНОМ ПРАВУ

Аналогија у КП има два домена примене:

- као начин стварања права

- као метод тумачења закона.

Стварање права путем аналогије

 

  у области кривичног права није дозвољено. 

Чак и када постоје законске празнине, због грубе грешке законодавца, није их 

дозвољено попуњавати, јер у кривичном праву важи начело законитости.

Тумачење закона путем аналогије

 

  је дозвољено и представља једну врсту 

логичког тумачења – од сличног ка сличном.

ВРЕМЕНСКО И ПРОСТОРНО ВАЖЕЊЕ КП

ПРАВИЛА ВРЕМЕНСКОГ ВАЖЕЊА КП

:

- Кривични закони ступају на снагу по правилу 

осмог дана

 по објављивању, мада је 

тај период често дужи (и по неколико месеци) због упознавања грађана и 

правосудних органа са њиховом садржином. 

- За свако КД се суди по закону који је важио у време његовог извршења. 

     ИЗУЗЕТАК: уколико је новији закон блажи за учиниоца, он ће се применити, а не 

закон који је важио у време извршења КД – 

ретроактивна примена

 

 

 

  законских 

 

 

одредби

.

ПРАВИЛА ПРОСТОРНОГ ВАЖЕЊА КП

:

- Постоје 4 принципа: територијални, персонални, реални и универзални

background image

- однос са кривичним процесним правом

- однос са криминологијом

- однос са пенологијом

- однос са криминалистиком

- однос са криминалном политиком

- однос са другим помоћним кривичним наукама: судском психологијом, судском 

психопатологијом и судском медицином.

Однос кривичног и уставног права

Кривично право и уставно право се сврставају у јавно правне научне 

дисциплине.

Однос   ове   две   гране   права   полази   од   одређених   уставних   начела. 

Устав   као   највиши   правни   акт   (поред   осталих)   уређује   и 

принципеуставности и законитости, основне организације и начела 

рада судова и тужилаштва.

Уставом се одређује кривично павна заштита одређених вредности и 

јамчи одређена права и слободе.

Однос кривичног и међународног права

Жаштита   људских   права,   националних,   етничких     или 

верских   група,   цивилног   становништва   у   оружаним 

сукобима,   борба   против   тероризма,   трговина   људима... 

Представљају   опште   прихваћене   вредности   од   великог 

броја земаља.

Национално   кривично   законодавство   и   кривично   право 

успоставља   посебан   однос   са   кривичним   правима   и 

кривичним системима у другим државама

Однос кривичног и грађанског права

Кривично   право   и   грађанско   право   имају   доста 

заједничких   тачака.   Најјужу   везу   представља   имовинска 

кривична   дела   код   којих   је   објекат   заштите   приватна   и 

државна имовина.

Однос кривичног и управног права

У односу између кривично права и управног права постоји 

сличност   у   погледу   материјално   правних   и   процесно 

правних одредби.

Обе науке су јавноправног карактера и имају и заједнички 

задатак а то је борба против криминалитета.

Однос кривичног и породичног права

Бројни  су  односи  узмеђу  кривичног  права  и  породичног 

права. 

Значај породице у друштву, законодавац је предвидео низ 

мера   на   заштити   институција   брака   и   породице 

(ништавност   брака,   насиље   у   породици,   злостављање, 

родбинска веза,...)

Однос науке кривичног права са другим наукама 

кривичног права (правним и ванправним)

а) однос са кривичним процесним: кривично прави се бави 

општим институтима и елементима бића кривичног дела и 

одређује   апстрактно   услове   који   се   морају   испунити. 

Кривичнопроцесно право уређује форму и начин поступка 

надлежних органа.

background image

међународне правне помоћи у погледу примене санкција учиниоцима 

кривичних дела.

Међународно кривично право (за разлику од националног права) садржи одредбе 

материјалног

 и 

процесног

 карактера груписане заједно.

 

     Одредбе материјалног карактера:

• Одређују међународна кривична дела

     Одредбе процесног карактера:

• Решавају сукоб о просторном важењу кривичних закона разних држава 

• Установљава пружање међународне правне помоћи у погледу изручења учинилаца 

кривичних дела

МЕЂУНАРОДНА КРИВИЧНА ДЕЛА

према Статуту Међународног војног суда 

(Лондонски споразум из 1945. године)

• Злочини против мира 

састоје се у планирању , припремању, започињању 

или вођењу рата којим се крше међународни уговори или гаранције или у 

учествовању у неком заједничкој завери за извршење ма ког напред наведеног 

дела.

• Ратни злочини 

представљају теже повреде ратних закона и обичаја, као што 

су: убијање, злостављање, одвођење на принудни рад цивилног становништва, 

убијање ратних заробљеника, убијање талаца,...

• Злочини против човечности 

састоје се у убијању, истребљењу, 

поробљавању, депортацији цивилног становништва пре или за време рата или у 

прогону на политичкој, расној, националној или верској основи.

Кривична одговорност у међународном кривичном праву:

 Прихваћена 

субјективна одговорност

 (битан субјективан однос према учињеном 

делу)

• Први пут у историји човечанства се судило за почињене ратне злочине после Првог светског 

рата – неуспело из 3 разлога:

• Нерегулисан поступак екстрадиције

• Нерешено питање кривичне одговорности 

• Благе кривичне санкције

• 1. октобра 1946. донета Нирнбершка пресуда, којом су по први пут оглашени одговорним 

ратни злочинци:

• Осуђено на смрт 12 лица на челу са Герингом,

• Осуђено на доживотни затвор 7 лица на челу са Хесом

• Ослобођена 3 оптужена

Командна одговорност

• Први пут се помиње 1945. године у случају генерала Јамашите

Želiš da pročitaš svih 37 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti