Danijela Ćosić - Užice
1 . P O J A M K R I V I Č N O G P R A V A
-Osnovni cilj i svrha postojanja krivičnog prava kao grane pozitivnog prava jeste
obavljanje zaštitne funkcije. Ta zaštita se ostvaruje popisivanjem određenih
ponašanja kao krivičnih dela i propisivanjem krivičnih sankcija za ta dela, kao i
uslova zanihovu primenu prema učiniocama krivičnih dela.
-Cilj je suzbijanje kriminaliteta, odnosno pružanje zaštite najznačajnijim dobrima
i vrednostima od ponašanja koja ih povređuju ili ugrožavaju.
-Krivično pravo je neophodno za obezbeđenje osnovnih uslova za uspešan
zajednički život.
-Krivično pravo je zakonsko pravo- pravo zasnovano na zakonu.
Za razliku od ostalih grana prava u kojima i drugi pravni aktisadrze pravne
norme, jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste
zakon. Međutim, mora postojati ivisok stepen verovatnoće da će se te norme
zaista primenjivati, da će se prema učincima krivičnih dela primeniti kazna
ilidruga krivična sankcija.
-Primarni cilj krivičnog prava nije primena kazne i krivičnih sankcija, već se on
zasniva na pretpostavci da većina građana neće vršiti krivična dela. Samo u
slučaju kada pojedinci iznevere očekivanja u tom smislu, na njih se primenjuju
krivičnesankcije. Krivično pravo može da funkcioniše samo ako primena
krivičnih sankcija u jednom društvu predstavlja izuzetak,ako se one primenjuju
samo u odnosu na jedan manji broj članova tog društva. Ako se kazna suviše
često primenjuje ona gubisvoj izuzetni karakter, a time i efikasnost, a suviše
selektivna i retka primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju.
-Krivično pravo shvaćeno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava
predstavlja
krivično pravo u objektivnom smislu
.Sistem zakonskih normi koje
čine krivično zakonodavstvo regulišu dve celine na koje se krivično pravo
može podeliti, a to su njegov opšti i posebni deo.
-Opšti deo
sadrži odredbe relevantne za sve ili većinu krivičnih
dela
3. MEĐUNARODNO KRIVIČNO PRAVO
Države potpisnice imaju obavezu da određena ponašanja predvide u svom
krivičnom zakonodvstvu kao krivično delo, ako su potpisale međunarodne akte.
Međunarodne konvencije:
- Konvencija o genocide 1948.g
- Ženevska 1949 g.
- Rimski statut
-Jedini pravi I stalni međunarodni krivični sud osnovan je 1998.godine a počeo sa
radom 2002.g.
- Postoje I 4 athok tribunal: Ninberg, Tokio, Hag za Jugoslaviju, sud za Ruandu
4. OSNOVNA NAČELA KRIVIČNOGO PRAVA
Krivično pravo se zasniva na određenim načelima:
1.
načelo zakonitosti
- jedno od osnovnih. Nikome ne može biti izrečena kzna
za delo koje , pre nego što je učinjeno, zakonom nije bilo određeno kao
krivično delo
2.
načelo legitimnosti
- mora biti opravdano I nužno
3. načelo individualne subjektivne odgovornosti
– svako odgovara samo za
svoje postupke, ako je kriv (načelo krivice)
4.
načelo humanosti
- štite se najvažnija dobra čoveka, a sankcije treba da
budu humane
5.
načelo pravednosti I srazmernost
- kr.sankcija mora biti pravedna I
srazmerna učinjenom delu
5 . I Z V O R I K R I V I Č N O G P R A V A
-Izvori krivičnog prava se mogu deliti na osnovu različitih kriterijuma. Najvažnije
su podela na međunarodne i nacionalne
MEĐUNARODNI IZVORI
-Međunarodni ugovori su posredni izvor krivičnog prava. Ustav SRJ je predviđao
da međunarodni ugovori koji su ratifikovani i objavljeni predstavljaju deo
unutrašnjeg pravnog poretka.
- Jugoslavija je ratifikovala veći broj međunarodnih konvencija ( npr. Ženevske
konvencije iz 1949. i dopunski protokoli iz tekonvencije iz 1977.) na osnovu kojih
je u svoje zakonovodstvo unela veći broj krivičnih dela.
-Postoji i veći broj bilateralnih ugovora, pre svega u oblasti međunarodne pomoći
u krivičnim stvarima.
NACIONALNI IZVORI
1 .
U S T A V
-Ustav Srbije sadrži dve vrste odredaba od značaja za
krivično pravo. Prve su one koje određuju krivičnopravne principe podižu i na
rang ustavnih principa (npr. načelo zakonitosti). Druge su one koje predstavljaju
osnov propisivanjaodređenih inkriminacija (npr. predviđeno je da je nezakonito
lišenje slobode kažnjivo).
-Pošto su realizovane kroz krivično zakonodavstvo, ove odredbe predstavljaju
posredan izvor krivičnog prava.
2 .
Z A K O N
-Zakon je jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog
prava. To je posledica dosledno sprovedenog načela zakonitosti ukrivičnom
pravu. To ne znači da je on isključivi izvor krivičnog prava, jer se kao posredni i
dopunski izvori javljaju i drugi pisani pravni propisi.
-Zakonske izvore krivičnog prava u Srbiji predstavljaju KZ i krivičnopravne
norme iz sporednog zakonodavstva.
3 .
P O D Z A K O N S K I P R O P I S I
- Propisima koji imaju niži rang od zakona
ne mogu se propisivati krivična dela, niti instituti opšteg dela krivičnog
prava.Međutim, oni mogu biti dopunski izvori krivičnog prava onda kada
krivični zakon upućuje na njih. To je slučaj kod tzv. blanketnih krivičnih dela
(npr. „nezadovoljna trgovina“, „nezakonit lov“, nedozvoljen prekid trudnoće“,
itd.).
4 .
S U D S K A P R A K S A
-Kao i u ostalim zemljama koje pripadaju
evropskom kontinentalnom pravnom sistemu u Srbiji sudska praksa, formalno,
ne predstavlja izvor krivičnog prava. Ali, ona ima veliki značaj i izvesnu
kreativnu ulogu.
novi zakon stroži za učinioca, on se ni u kom slučaju ne može retroaktivno
primeniti.
- Što se tiče zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem, koji su stroži i donose
se za određene prolazne situacije (posle prolaska tih vanrednih okolnosti, ti
zakoni prestaju da važe), novi KZ rešava ovo pitanje tako što se na učinioca
krivičnog delakoje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem
primenjuje taj zakon bez obzira kad mu se sudi, osim akotim zakonom nije
drugačije određeno.
7.PROSTORNO VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONA
-Pravila o prostornom važenju krivičnog zakonodavstva rešavaju pitanje čije će
krivično zakonodavstvo u konkretnom slučaju biti primenjeno. Svaka država teži
tome da primeni sopstveno k.z. onda kada za to ima interesa. Taj interes postoji
kada jekrivično delo izvršeno na teritoriji određene zemlje, kada je krivično
delo učinio njen državljanin i kada je krivično deloučinjeno protiv njenih
interesa ili protiv njenog državljanina.
- U krivičnom pravu se primenjuju 4 principa: teritorijalni, personalni, realni
(zaštitni) i univerzalni princip.
TERITORIJALNI PRINCIP
( važenje našeg k.z. za dela učinjena u zemlji)
-Teritorijalni princip je osnovni princip važenja našeg krivičnog zakonodavstva,
jer je svaka država zainteresovana da nasvojoj teritoriji osigura primenu svog
prava. On se u praksi najčešće i primenjuje, a ostali principi primenjuju se samo
uslučajevima kada se ne može primeniti teritorijalni princip, odnosno, kada je
krivično delo učinjeno u inostranstvu.
- Prema teritorijalnom principu krivično zakonovodstvo Srbije primenjuje se
na sva krivična dela koja su učinjena na teritorijiSrbije nezavisno od
državljanstva učinioca.
-Pod pojmom teritorije Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija, vodene
površine unutar njenih granica, kao i vazdušni prostor nad njima.,kao i zastave
broda i principom registracije aviona.
- Naše krivično pravo predviđa mogućnost da se krivično gonjenje stranca koji je
učinio krivično delo na teritoriji Srbije, poduslovom uzajamnosti, ustupi stranoj
državi.
- Ako stranac ima prebivalište u stranoj državi, uslov je da je učinjeno
krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 10godina ili krivično delo
ugrožavanja javnog saobraćaja.
