1
KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE Krađa, teška krađa, razbojnička
krađa, razbojništvo i sitna krađa, utaja ili prevara
2
SADRŽAJ :
NASLOVNA STRANA..……………………………………….…….………….…………… 1
SADRŽAJ...………………………………………………………….…............………............ 2
UVOD.…………………………………………………………….……..…….……………… 3
1.
KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE Krađa, teška krađa, razbojnička krađa,
razbojništvo i sitna krađa, utaja ili prevara
…….…………………………………….......... 4
1.1 Krađa…........................................................................……………….……............ 4-5
1.2 Teška krađa………………………………………………………...……..……….. 5-7
1.3 Razbojnička krađa…………...………………………………………………...….. 7-8
1.4 Razbojništvo………………………………………………………………………. 8-9
1.5 Sitna krađa, utaja ili prevara………………………………………………………. 9
2.
KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE Utaja i prevara
.…………………..….………. 10
2.1 Utaja……………….……………………………………………………………… 10
2.2 Prevara…………………………………..…………………………………….…... 10
3.
SAOPŠTENJE REPUBLIČKOG ZAVOD ZA STATISTIKU BR.193 OD DANA
16.07.2018.GODINE „PUNOLETNI UČINIOCI KRIVIČNIH DELA 2017“..
……….11-12
4.
NEOBIČNO REŠENJE ZAKON KAZE: POKRADI BLIZNJEG SVOG
………… 13-14
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………......................... 15
LITERATURA………………….. ……………………………………………......................... 16
4
1.KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE
Krađa, teška krađa, razbojnička krađa, razbojništvo i sitna krađa, utaja ili prevara
Zbog savremenih načina obavljanja finansijskih, bankarskih i poslova osiguranja, kao i
ostalih naprednih načina poslovanja, vezi sa imovinom i povodom nje su doveli do čitavog niza
novih društvenih odnosa. T novi načini odvijanja društvenih odnosa su doveli i do novih
komplikovanijih i složenijih oblika napada na imovinu, što je dovelo do potrebe novih
inkriminacija kojima se ide zatim da se ti novi oblici napada na imovinu spreče.
Pored toga što se stalno pojavljuju novi oblici napada na imovinu, ovo ne znači da se oni
ne vrše i u klasičnim formama i dalje se vrše razbojništva, teške krađe, krađe i slična krivična
dela, mada se i ova dela po tehnici izvršenja i drugim karakteristikama prilagođavaju i menjaju
uporedo sa novim uslovima života i načina izvršenja, pri tome koristeći sve više tehnološka i
tehnička dostignuća.
Odlike imovinskog kriminaliteta danas su:
1) prilagodljivost društvenim uslovima i dinamičnost;
2) organizovanost – u različite oblike bandi ili grupa;
3) internacionalizacija – povezanost sa izvršiocima istorodnih krivičnih dela iz drugih zemalja;
4) mobilnost – korišćenje raznih vrsta prevoznih sredstava i velika manevarska pokretljivost;
5) specijalizacija u načinu izvršenja i vezivanje za jednu vrstu krivičnih dela;
6) profesionalizacija sve većeg broja kriminalaca; recividizam – povratništvo u vršenju
imovinskih krivičnih dela;
7) manifestovanost – uočljivost krivičnih dela i anonimnost učinilaca;
8) masovnost i stalna tendencija relativnog i apsolutnog porasta.
1
1.1 Krađa
Krivično delo krađe inkriminisano u čl.203 KZS ili tkz.
obična krađa
, sastoji se u
oduzimanju tuđe pokretne stvari u nameri da se njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi
protivpravna imovinska korist. Zbog toga se krađa može izvršiti samo sa
umišljajem
, a
izvršilac
može biti
svako lice
.
Objekt
krađe je
tuđa pokretna stvar
. U krivičnom pravu se pokretna stvar shvata kao
svaka stvar koja može da se pokrene ili premesti sa jednog mesta na drugo, što znači da se pojam
pokretne stvari shvata šire nego u građanskom pravu. Naime, u krivičnom pravu se pokretnim
stvarima smatraju i predmeti koji se u građanskom pravu oni tretiraju kao nepokretnost, na
primer delovi koji se mogu odvojiti od nepokretne stvari kojoj pripadaju (crep sa kuće, i sl.).
1
„
Vidi
“., Dr.Bošković M., „
Kriminologija i socijalna patologija
“, izdavač Matica srpska, Novi Sad, 1995.godina,
strana 117-129
5
Objekt zaštite
kod krađe
je imovina
a
objekt napada
,
tuđa pokretna stvar
. Kao stvar se
smatra materijalni deo prirode koji može biti u različitom agregatnom stanju i imati različit oblik.
Stvar može biti u prirodnom stanju, a može predstavljati i predmet koji je načinjen radom čoveka
i koji služi za određene svrhe. Po autentičnom tumačenju, kao pokretna stvar smatra se i svaka
proizvedena ili skupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls, kao
i računarski podatak i računarski program (čl. 112 st. 16 KZS).
Radnja
ovog krivičnog dela je
oduzimanje pokretne stvari
. Kao oduzimanje smatra se
prekidanje
pritežanja na stvari lica kod koga se ona nalazila i zasnivanje svog pritežanja (ne i
svojine, jer se ona ne
može steći krađom).
Pritežanje-državina
je faktička vlast na stvari tako da
pritežalac sa njom može da postupa kako hoće (ali ne i da sa njom raspolaže, izuzev ako je njen
vlasnik). Najčešće je to njen vlasnik, ali to može da bude i neko drugo lice kod koga se stvar
nalazi po nekom drugom osnovu, na primer, stvar koja je poverena na čuvanje, data na poslugu,
pa čak i ona koja je ukradena.
Pokušaj krađe je moguć
, a po izričitom stavu zakonodavca on je i kažnjiv. On se sastoji u
pokušaju
uspostavljanja svog pritežanja. Delo je svršeno kada je učinilac uspostavio takvu
faktičku vlast na stvari koja
mu omogućuje slobodno korišćenje i raspolaganje. Prema tome,
kada su u pitanju krađe iz samoposluga,
robnih kuća i drugih prodavnica, obilaženje registar kase
u nameri da se roba iznese iz prodavnice, a ne plati,
kada je učinilac primećen od strane osoblja
prodavnice, zadržan i sprečen u odnošenju te robe koja je ostala u
pritežanju vlasnika, krivično
delo nije dovršeno već je ostalo u pokušaju.
Kazna
propisana za ovo krivično delo
je novčana kazna ili zatvor do tri godine
. Krivično
gonjenje za
krađu u načelu se preduzima po službenoj dužnosti. Međutim, ako je krađa učinjena
prema bračnom drugu,
licu sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodniku po krvi
u pravoj liniji, bratu ili sestri,
usvojiocu ili usvojeniku ili nekim drugim licima sa kojima učinilac
živi u zajedniĉkom domaćinstvu,
gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.
1.2 Teška krađa
Krivično delo teške krađe inkriminisano u čl.204 KZS, po svojoj prirodi ovo delo je
kvalifikovani oblik krađe iz čl.203 KZS, jer ima sva obeležja krađe.
Teška krađa ima
više osnovnih
i
jedan teži oblik
ispoljavanja. Kazna propisana za sve
oblike
osnovnog vida ispoljavanja teške krađe je
zatvor od jedne do osam godina
, a za teže
oblike ispoljavanja
kazna je
zatvor od dve do deset godina
.
Osnovni oblik
ispoljavanja teške krađe obuhvata više alternativno određenih oblika
izvršenja. U njih
spadaju:
1)
Krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem ili savladavanjem većih prepreka
(provalna krađa),
koju odlikuje poseban način izvršenja.
Obijanje se definiše kao uklanjanje prepreka za ulaženje u prostoriju ili drugi zatvoreni
prostor i to
nasilnim putem, pri čemu dolazi do oštećenja, odnosno povređivanja uređaja za
zatvaranje (npr., brave,
katanca, i sl.)
Kao provaljivanje se, obično, smatra neovlašćeno i nasilno prodiranje u zatvoreni prostor.
Provaljivanje može da se vrši i upotrebom lažnog ključa (tzv. kalauza), kao i upotrebom
originalnog ključa
do koga se neovlašćeno došlo, pa čak i upotrebom svog ključa ukoliko njime
