Krivicno pravo – Opšti deo

1

KRIVICNO PRAVO

-opsti I posebni deo-

2

OPSTI DEO

1.2.POJAM,PREDMET I FUNKCIJA KRIVIČNOG PRAVA-

Krivčno pravo je  sistem zakonskim pravnih propisa kojim se 

utvrđuju uslovi za primenu kazni i drugih krivičnih sankcija prema učiniocima krivičnih dela, a u cilju zaštte društvenog i  
ekonomskog uređenja određene države.

Krivično pravo u objektivnom smislu predstavlja sistem zakonskih normi i deo je pozitivnog 

prava,dok u subjektivnom smislu predstavlja pravo na kažnjavanje(ius puniendi) koje pripada samo državi koja ima najjači aparat za 
primenu prinude.Reguliše 3 pitanja krivično delo,krivičnu odgovornost i krivičnu sankciju.

Predmet krivičnog prava je određivanje 

krivičnih dela i krivičnih sankcija,kao i određivanje osnova i uslova za primenu krivičnih sankcija.Funkcija krivičnog prava je  
zaštita određenog društva države od kriminaliteta. Krivično pravno neštiti sva dobra i vrednosti u jednom društvu već samo ona  
najvažnija za pojedinca kao čoveka i građanina i društvo kao zajednice ljudi.

3. Odnos krivicnog I upravnog prava- 

Izmedju krivicnog I upravnog prava postoje velike slicnosti I u pogledu materijalnopravnih I 

u pogledu procesnopravnih odredbi. I jedna I druga nauka su javnopravnog karaktera I u jednom delu imaju istu ulogu I zadatak, a to 
je borba protiv kriminaliteta.  Drugim recima, odnos izmedju ovih grana prava zavisi  od odnosa koji postoje izmedju krivicnih dela I 
prekrsaja, mada se mora istaci da upravno pravo samo u jednom svom delu tretira prekrsaje, dok se u ostala dva dela bavi upravnim  
postupkom   u   celini   I   upravnim   sporom.   Zloupotrebe   I   moguce   nezakonitosti   u   fukcionisanju   upravnog   aparata   sankcionisu   se 
krivicnim delima kao sto su: zloupotreba sluzbenog polozaja ili ovlascenja, nesvestan rad u sluzbi, protivzakonite naplate I isplate,  
odavanje sluzbene tajne I sl. To su krivicna dela koja stite upravni aparat od nedozvoljenih radnji samih sluzbenih lica u tom aparatu.

4.ODNOS KRIVIČNOG I GRAĐANSKOG PRAVA

Oba regulišu društvene odnose.  

Krivično pravo

  reguliše one koji nastaju 

povodom kd između društva,odnosno njegovih organa i oštećenih lica s jedne strane i učinioca kd sa druge strane. 

Građansko pravo 

reguliše odnose koji nastaju između pojedinca, pravnih lica, pojedinca i pravnih lica povodom stvari kao i niz situacija npr pravna i 
poslovna   sposobnost   subjekta   prava,pojam   i   vrste   ugovora,   državinu,službenost,zalogu,rođenje,smrt.   Građanskopravni   odnosi   se 
zasnivaju i raskidaju voljom stranaka, krivično pravni odnosi zavise od imperativnih normi koje nalažu pokretanje postupka kada se 
radi   o   kd   koja   se   gone   po   službenoj   dužnosti.  

Sličnosti

  su   da   oba   prava   poznaju   pravne   kategorije   kao   što   su 

delikt,radnja,posledica,uzročni   odnos,odgovornost  i  primena  sankcije   za  delikt.  Pored  toga   krivično  pravo  se  može  pojaviti  kao 
sredstvo za obezbeđenje i prinudno izvršenje obaveza koje su nastale iz građanskopravnih odnosa.

5.ODNOS   KRIVIČNOG   I   KRIVIČNO   PROCESNOG   PRAVA?

Oba   prava   štite   društvena   dobra   i   vrednosti   od 

kriminaliteta,norme prava su javnopravnog karaktera i propisane su zakonom,princip legaliteta im je osnovni princip. Krivično pravo 
koje propisuje kd,krivične sankcije i uslove za njihovu primenu se ostvaruje samo putem dejstva organa pravosuđa u postupku koji je  
utvrđen propisima krivično procesnog prava i zbog toga su ova dva prava usko povezana.Njihova organska povezanost je još više 
izražena u postojanju izvesnih instituta kao što su amnestija i pomilovanje koji su regulisani propisima koji istovremeno imaju i 
krivični i krivično procesni karakter.

6.PRINCIP LEGALITETA?

Zakonitost(legalitet) je opšte usvojen princip savremenog krivičnog prava prema kojem nikome ne 

može biti izrečena kazna za delo koje pre nego što je učinjeno nije bilo predviđeno zakonom kao krivično delo.

Ovaj princip se 

izražava latinskim formulacijama,to su:

Nulum crimen,nulla poena sine lege 

– nema zločina bez zakona

Nulla poena sine lege scripta 

– nema kazne bez pisanog zakona,isključuje običajno pravo,to znači da se samo pisanim krvičnim zakonom mogu propisivati krivična 
dela i krivične sankcije.

Nulla poena sine lege praevia

 – nalaže zabranu retroaktivne primene krivičnog zakona a to znači da nema ni 

krivčnog dela ni kriv.sankcije ukoliko i delo i sankcija nisu bili porpisani u kriv.zakonu pre nego što je delo učinjeno.

Nulla poena sine 

lege certa

  – zahteva veću preciznost i određenost krivičnopranih normi što znači da zakonodavac ima obavezu da rediguje što je 

moguće preciznije i jasnije krivičnopravne norme. To se zahteva najviše kod određivanja bića krivčnog dela

Nulla poena sine lege 

stricta

  – nalaže da krivični zakon obuhvata samo ono na šta se izričito odnosi,znači predstavlja zabranu stvaranja prava putem  

sličnostiTo znači da sud učiniocu kd može izreći samo onu kaznu po vrsti i meri koja je propisana za to delo. Kod nas je ovaj princip  
osnova pravnog sistema i njegovo striktno sprovođenje onemogućava arbitrarno ponašanje državnih organa,njihovu samovolju i 
zloupotrebu ovlašćenja.Pravni značaj ovog principa je da se kd može propisati samo zakonom, i da samo zokonodavno telo može da 
propiše k.dela. Isključuje primenu analogije znači stvaranje k.dela na osnovu sličnosti.

7.PRINCIP LEGITIMITETA?

  U najširem smislu reči označava da je nešto opravdano(postupak,odluka) i da je to nešto kao 

takvo prihvatljivo od nekoga(građana,javnosti).

 Zavisi od ubeđenja javnosti da je to nešto potrebno, nužno i kao takvo opravdano tj. 

legitimno. Legitimnosti   znači da se krivično pravnim merama reaguje kada je to nužno za suzbijanje kriminala(opravdano).Na  
zakonodavnom planu princip legitimnosti obavezuje državu odnosno donosioca krivičnog zakona da krivična dela i krivične sankcije 
propisuju u meri koja je neophodna da se zaštite osnovne društvene vrednosti. Na planu praktične primene zakona odn.praktične  
realizacije politike suzbijanja kriminaliteta princip leitimnosti se ostvaruje adekavtnom i srsishodnom individualizacijom krivičnih 
sankcija,na koju utiču određene okolnosti objektiven i subjektivne prirode.Naše krivično zakonodavstvo izražava jedno humano i 
progresivo shvatanje koje je u skladu sa preventivnim ciljem krivičnopravne represije.

8.PRINCIP INDIVIDUALNE SUBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI?-

Ovaj princip znači da svako odgovara za svoje postupke, a 

to znači da za učinjeno kd odgovara lično njegov učinilac a ne neko drugi(individualna odgovornost).

  Učinilac kd će krivično 

4

u slučaju ako je novi zakon blaži za učinioca.Izuzetak: primenjuje se blaži zakon, a kada se ne može utvrđiti koji je blaži,tada se 
primenjuje  zakon koji je važio u vreme izvršenja.

13.PROSTORNO VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA?ČLAN 6

Pod prostornim važenjem krivičnog zakonodavstva 

se   podrazumeva   važenje   krivičnog   zakonodavstva   neke   države   s   obzirom   na   mesto   izvršenja   krivičnog   dela.

Pod   prostornim 

važenjem kriv.zakonodavstva naše države podrazumeva se primena našeg krivičnog zakonika i svih krivičnih odredaba sadržanih u  
drugim našim zakonima u zavisnosti od toga da li je krivično delo izvršeno na teritoriji naše države ili u inostranstvu.Primenjuju se 4  
principa:

Teritorijalni – krivično zakonodavstvo jedne države primenjuje se na sva kd koja su izvršena na njenoj teritoriji bez obzira  

da li je učinilac njen državljanin,stranac ili lice bez državljanstva.

 Ovaj princip je fundamentalni i u praksi se najčešće primenjuje. 

Ostali   principi   se   primenjuju   samo   onda   kada   se   ovaj   ne   može   primeniti.Pod  

teritorijom   Srbije

  se   podrazumevaju   suvozemna 

teritorija, vodene površine unutar njenih granica i vazdušni prostor nad njima.Ovaj princip je proširen principom zastave broda i  
principom registracije vazduhoplova.Teorija kriv.prava i kriv.zakonodavstvo poznaju dva slučaja fakultativne(neobavezne) primene 
ter.principa i jedan izuzetak od primene ovog principa.

Prvi slučaj fakultativne primene

 postoji kada protiv lica, koje je na teritoriji 

Srbije učinilo krivično delo,bude pokrenut ili dovršen krivični postupak u inostranstvu, onda će se krivično gonjenje u našoj državi 
preduzeti samo po odobrenju republičkog javnog tužioca.

Drugi slučaj fakultativne primene

 postoji onda kada se gonjenje stranca, 

koji je učinio kd na našoj teritoriji,može ustupiti stranoj državi,ali pod uslovom uzajamnosti.

Izuzetak

 je da se naše kriv.zakonodavstvo 

ne može primenjivati prema licima koja uživaju potpuni dipolomatski imunitet.

Personalni – krivično zakonodavstvo jedne države 

primenjuje se na njene državljanje i onda kada oni učine kd na teritoriji strane države.

 Može se pojaviti u dva oblika kao 

aktivni i 

pasivni   personalni   princip.

  Našem   državljaninu   će   se   moći   suditi   po   našem   kriv.zakonodavstvu   za   kd   koja   je   učinio   u 

inostranstvu,samo   onda   ako   se   zatekne   na   našoj   teritoriji   ili   bude   izručen   našim   pravosudnim   organima   pošto   druge   države  
upražnjavaju primenju svog nacionalnog zakonodavstva po teritorijalnom principu.

Realni – krivično zakonodavstvo jedne države 

primenjuje se prema svakom onom licu koje učini kd van naše državne teritorije na štetu te države ili krivična dela falsifikovanja  
novca ako se falsifikovanje odnosi na domaći novac.

  Učiniocu će biti suđeno od strane našeg suda po odredbama KZ Srbije bez 

obzira da li je u inostranstvu suđen ili ne, da li mu je kazna zastarela,oproštena,ili je kazna izdržana ako je učinio kd falsifikovanje 
domaćeg novca.

Univerzalni – krivično zakonodavstvo jedne države se primenjuje na sve učinioce kd, koji se zataknu na njenoj 

teritoriji, bez obzira na to čiji su državljani gde je kd učinjeno i bez obzira na to čije je prano dobro ugroženo il povređeno  
krivičnim delom.

Uslovi za primenu ovog principa su:

Da se stranac zatekne na našoj teritoriji i ne bude izručen stranoj državi

,

Da 

učinjeno delo i po zakonodavstvu države gde je učinjeno i po našem KZ predstavlja kd iDa je za to kd u zakonodavstvu države gde je 
ono učinjeno predviđena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna.

Naše kriv.zakonodavstvo važi za državljanina RS i kada ovaj u 

inostranstvu učini neko drugo kd,ako se zatekne na teritoriji Srbije ili joj bude ekstradiran. Naše kriv.zakonodavstvo važi i za učinioca 
koji je postao državljanin Srbije nakon izvršenja kd.

14.POJAM,PREDMET I ZADATAK NAUKE KRIVIČNOG PRAVA?

Krivično pravo 

kao sistem pravnih propisa jeste pozitivno 

krivično zakonodavstvo

  određene države,odn.to su zakonske odredbe koje se moraju poštovati s obzirom   da država obezbeđuje 

njihovu primenu. Krivično pravo shvaćeno  

kao sistem krivičnopranih pojmova i instituta

  predstavlja nauku krivičnog prava čiji 

stavovi,mišljenja ili shvatanja nemaju obavezan karakter, ali koja u potkrepljenju svojih stavova deluje snagom naučnih argumenata. 

Predmet proučavanja

  krivičnog prava čine kd i krivične sankcije kao društv ene pojave.  

Zadatak

  je u proučavanju pozitivnog 

krivičnog prava, bavi se pitanjima usavršavanja krivičnog prava i njegove ispravne primene,a za cilj ima borbu protiv kriminaliteta što 
u krajnjoj liniji doprinosi ostvarivanju zaštitne funkcije kao osnovne funkcije krivičnog prava.Postoje 3 vrste krivičnih nauka. Zadatak 
im je proučavanje kriminaliteta u cilju što uspešnije borbe protiv njega. 

Pravne nauke

 – nauka krivično procesnog prava,kriminalna 

politika,penologija   i   one   koje   su   najuže   povezane   sa   funkcijom   krivičnog   prava.

Nauka   krivično   procesnog   prava

  bavi   se 

proučavanjem krivičnog postupka i izgrađuje sistem znanja o krivično procesnim načelima,pojmovima i postupak pred istražnim  
organima,javnim tužilaštvom i sudom.

Kriminalna politika

  prema tradicionalnom shvatanju predstavlja deo nauke krivičnog prava 

koja se bavi izučavanjem svih oblika reakcije društva na kriminalitet.

Penologija 

je nauka koja se bavi proučavanjme metoda izvršenja 

krivičnih sankcija u cilju njihovog efikasnijeg dejstva na suzbijanje kriminaliteta.

Vanpravne nauke – 

kriminologija,kriminalistika i 

kriminalna statistika

Kriminologija 

se bavi proučavanjem uzroka kriminalitta kao masovne pojave u društvu i kao konkretne pojave u 

životu pojedinih lica.

Kriminalistika 

je nauka koja se bavi otkrivanjem kd i njihovih učinilaca putem primene raznih naučnih metoda i 

tehničkih sredstava. Ona je usko vezana za krivično procesno pravo i pojavljuje se kao njegova pomoćna nauka.

Kriminalna statistika 

prati dejstvo krivičnih sankcija na kretanje kriminaliteta. Ona to prati putem statističkih metoda.

Pomoćne nauke – 

sudska medicina, 

sudska psihijatrija,sudska psihologija

Sudska medicina

 predstavlja skup znanja medicinskih nauka koja se koriste za potrebe krivičnog 

prava i krivičnog postupka.

Sudska psihijatrija

 se bavi proučavanjem duševnih oboljenja i poremećaja pojedinaca koji su od značaja 

za krivično pravo i krivični postupak.

Sudska psihologija 

je nauka o psihičkim procesima koji se događaju u toku krivičnog postupka, 

a koji mogu biti od značaja za otkrivanje istine ili neistine u datim izjavama i iskazima.

15.POJAM I OPŠTI ELEMENTI KRIVIČNOG(PRAVA)DELA?-

Krivično delo predstavlja negativnu društvenu pojavu kojom 

se napadaju ljudske i društvene vrednosti odn.ugrožavaju ili povređuju pravna dobra ili interesi pojedinaca i društva u celini.  

Krivično delo predstavlja svesni i voljni ljudski akt ali ono može biti akt nepromišljenosti, halucijanice odns.rezultata duševne bolesti  
ili premećenosti. K.delo je i akt kojim s povređuje pravo. Elementi bića kd su:

radnja kd,predviđenost u zakonu,protivpravnost i 

vinost(krivnja).

 Biće kd je skup posebnih elemenata, svako kd ima svoje posebne elemente po kojima se razlikuje od drugih kd.

Biće 

krivičnog dela predstavlja skupš svih zakonskih obeležja jednog krivičnog dela,kroz njega se konkretizuju opšti,zajednički elementi 

5

svojstveni svim krivičnim delima i pod tim obeležjima nema razlike između pojedinih kd.

Ono što razlikuje pojedina kd,to su njihovi 

posebni elementi,čija ukupnost čini njihovo biće. Posebni elementi su uvek određeni zakonom i mogu obuhvatiti različite 

subjektivne 

i objektivne okolnosti.

  Neki posebni elementi pojavljuju se kod svih kd iako sa različitim sadržinama s tim što se uz njih kod 

pojedinih dela pojavljuju i drugi elementi. Tako razlikujemo

obavezne i moguće posebne elemente.

 Obavezni su radnja kd,posledica, 

subjekt kd i objekt kd. Kao mogući posebni elementi javljaju se način izvršenja dela, sredstva izvršenja,vreme izvršenja, mesto  
izvršenja, lična svojstva, lični odnosi i lične okolnosti izvršioca,posebna namera izvršioca i objektivni uzlov inkriminacije.

Objektivni 

uslovi inkriminacije je kada se kod jednog broja kd kao posebno obeležje pojavljuje se neka okolnost koja ne ulazi u posledicu 
dela,ali je uslov za postojanje dela jer bez nje nema tog dela.

16.RADNJA KRIVIČNOG DELA(POJAM,VRSTE I FUNKCIJE)?

Krivično delo se definiše kao preduzimanje radnje u cilju 

prouzrokovanja zabranjene posledice.

 Dakle da bi postojalo kd neophodno je da postoji radnja čoveka ili ljudska radnja i zbog toga je 

radnja osnovni elemenat kd.Vrste: 2 osnovna načina izvršenja radnje: 

činjenje ili komisivna

(voljno preduzimanje telesnog pokreta) i 

nečinjenje ili omisivna

(propuštanje telesnog pokreta)S obzirom na to da radnja kd može biti ostvarena činjenjme ili nečinjenjme to se 

i kd mogu podeliti na kd činjenja ili komisivna i krivična dela nečinjenja, ili omisivna kd.

Krivičnim delima činjenja

 povređuju se 

zabranjujuće   norme   koje   ne   dozvoljavaju   određene   delatnosti.Učinilac   postupa   suprotno   normi   koja   zabranjuje   određeno 
činjenje.

Krivična dela nečinjenja

 su ona dela kod kojih se radnja izvršenja sastoji u negativnom ponašanju. Ovim delima povređuju se 

naređujuće norme kojima se imperativno nalaže preduzimanje određenih delatnosti.Učinilac tog dela ne postupa po normi,uzdržava se  
od   vršenja   delatnosti   koje   norma   propisuje   i   time   prouzrokuje   posledicu   koju   je   bilo   zabranjeno   prouzrokovati.Krivična   dela 
nečinjenja  se dele na  

prava i neprava

.

Prava krivična dela nečinjenja

  su ona dela koja se mogu izvršiti samo radnjom nečinjenja 

tj.neizvršenjem ili propuštanjem određene obaveze odn.dužnosti.

Neprava krivična dela nečinjenja  

su takva dela koja se redovno 

vršečinjenjme,jer su u zakonu njihove radnje postvljene kao radnje činjenja, ali koja se isto tako mogu izvršiti i nečinjenjem.Podela na  
osnovu doprinosa u ostvarivanje kd:

radnja izvršenja i radnja saučesništvaRadnja izvršenja je radnja pokušanog i radnja svršenog 

krivičnog dela.

Radnja izvršenja je elemenat bića krivičnog dela i obično je sadržana u zakonskom opisu krivičnog dela.

Radnja 

saučesništva je radnja saizvršilaštva,podstrekivanja i pomaganja.

  Radnje saučesništva pretpostavljaju da u ostvar3enju krivičnog 

dela učestvuje najmanje 2 ili više lica.Podela prema broju delatnosti koje ulaze u sastav radnje:

prosta i složena kd

.

17.

Funkcija   radnje   kd

 :  

  Radnja   kao   osnovni   elemenat   u   opštem   pojmu   kd   obavlja   2   vrlo   značajne   funkcije:-  

funkciju 

povezivanja

(kroz radnju posmatramo i ostale elemente kd) i 

- 

razgraničavajuću funkciju

(isključiti one radnje koje su preduzete pod silom,ili stanjem gubitka svesti).Radnja kd je čvor u koji se 

uvezuju ali i povezuju svi ostali elementi u opštem pojmu krivičnog dela. Razgraničavajuća funkcija isključuje one događaje i 
delatnosti koji ne mogu predstavljati elemenat radnje u opštem pojmu krivičnog dela. To su one delatnosti koje su preduzete pod  
prinudom,radnje koje su preduzete u stanju potpunog gubitka svesti, kao i radnje koje se definišu kao refleksni pokreti.

18.POSLEDICA KRIVIČNOG DELA(POJAM I VRSTE)?

Posledica je radnja koja proizvodi posledicu,ona nastaje na objektu 

krivičnog   dela

.   Ona   je   elemenat   krivičnog   dela,kao   što   je   i   sama   radnja   krivičnog   dela.Posledice   mogu   biti:-  

povreda   i   - 

ugrožavanje.Posledica povrede  

se može pojaviti kao  

oštećenje i kao uništenje

.  

Posledica oštećenja

  predstavlja negativnu fizičku 

tj.materijalnu promenu u dobru u celini ili nekom njegovom delu koja poremećuje ali ne dovodi u pitanje njegovo postojanje i  
funkciju. 

Posledica uništenja

 je takva fizička tj.materijalna proena na dobru koja u potpunosti onemogućava njegovo dalje postojanje  

i   funkcionisanje.

Posledica   ugrožavanja  

može   se   pojaviti   u   dva   vida  

kao   posledica   konkretne

  i  

kao   posledica   apstraktne 

opasnosti.Konkretna opasnost

 postoji ako je opasnost stvarno nastupila po neko dobro,ali je povreda izostala dejstvom nekih faktora

. 

Apstraktna opasnost

  postoji onda kada opasnost nije nastupila za neko dobro ali je postojala izvesna mogućnost da nastupi.U kd  

povrede spadaju:ubistvo,teška i laka telesna povreda,krađa itd a u kd ugrožavanja:nepreduzimanje mera zaštite na radu,ugrožavanje 
javnog saobraćaja i dr.Utvrđivanje posledice je od velikog značaja za pravilnu kvalifikaciju dela, za razlikovanje svršenog kd od  
pokušaja,ili za razlikovanje stvarnog od prividnog sticaja,kao i za utvrđivanje stepena opasnosti samog dela.

19.UZROČNOST   U   KRIVIČNOM   PRAVU?

Uzročnost   znači   ispitivanje   odnosa   između   radnje   određenog   lica   i   konkretne 

posledice prouzrokovane tom radnjom kojom je ostvareno biće nekog kd

. Utvrđivanje uzročnosti je od velikog značaja za krivično 

pravo jer se njome treba tačno ustanoviti da li je radnja određenog lica proizvela određenu posledicu kd ili nije i ukoliko se ustanovi  
da je posledica nastala iz radnje tog lica onda se to lice može smatrati učiniocem kd.Problem uzroka i uzročnosti u krivičnom pravu se  
svodi na razrešenje pitanja: da li je određena ljudska radnja u pogledu nastale posledice,takvog uzročnog značaja da se može smatrati 
njenim uzrokom?

20 21. SUBJEKT KRIVIČNOG DELA (pojam i vrste)?

Subjekt krivičnog dela može biti samo čovek, fizičko lice čijom radnjom 

se ostvaruje biće krivičnog dela.

Svako lice koje je dostiglo određene godine u našem pravu je to 14 godina,može biti subjekt 

krivičnog dela. Od njega treba razlikovati  

subjekt krivične odgovornosti

, samo subjekt krivičnog dela može biti i subjekt krivične 

odgovornosti ukoliko u vreme izvršenja dela nije bio uračunljiv u odnosu na izvršeno delo i nije postupao sa vinošću.Postoje:

Aktivni 

subjekt   kr.dela   jefizičko   lice   koje   svojom   radnjom   ostvaruje   posledicu   krivičnog   dela,   učinilac   krivičnog   dela   je   izvršilac,  
saizvršilac, podstrekač i pomagač tj izvršilac i saučesnici u širem smislu.

 Aktivnim subjektom se smatra i lice koje se za ostvarenje 

krivičnog dela poslužilo životinjom, mehaničkom ili prirodnom sliom. Krivac može biti samo onaj učinilac krivičnog dela koji  

je 

uračunljiv

  i   koji   je   delo  

učinio   sa   umišljajemili   iz   nehata   pri   čemu   je   bio   svestan   ili   je   bio   dužan   i   mogao   biti   svestan  

7

28. PROTIVPRAVNOST DELA (pojam i odnos sa drugim elementima)?

Protivpravnost označava protivnost nekoj normi koja je 

sadržana u bilo kojem važećem pravnom propisu jedne države

. 

Element protivpravnosti predstavlja osnov za određivanje krivičnog 

dela ali određuje i njegov značaj.

Protivpravnost u suštini označava povredu pravnog poretka jednog društva odnosno države.Danas je 

najzastupljenije shvatanje prema kojem su protivpravnost i predviđenost dela u zakonu dva posebna,samostalna elementa u opštem 
pojmu krivičnog dela.

Protivpravnost je protivnost nekoj normi, odn.zapovesti ili zabrani sadržanoj u bilo kojem pravnom propisu. 

Predviđenost dela u zakonu znači da kd može biti određeno samo zakonom a ne i nekim drugim aktom.

 Iz ovog proizilazi da su to 

dva različita i samostalna elementa. Stoga da bi jedno delo bilo kd nužno je da budu zastupljena oba elementa.U krivičnopravnom 
smislu protivpravnost ne može postojati bez prethodne određenosti dela u zakonu,dok elemenat određenosti u zakonu može formalno 
postojati i kada nema protivpranosti.Svako krivično delo   je protivpravno. Krivično delo postoji samo onda kada su ostvareni svi  
njegovi   opšti   elementi.   Ali   ima   slučaja   da   iako   ima   svih   elemenata,krivično   delo   nepostoji   jer   je   njegova   protivpravnost 
isključena.Okolnosti koji mogu da isključe protpivpranost dela nazivaju se osnovi isključenja protivpravnosti. Ti osnovi su svrstani u 
dve grupe: osnovi isključenja protivpravnosti koji su predvišeni u krivičnom zakoniku i

osnovi isključenja protivpravnosti koji nisu 

izričito predviđeni krivičnim zakonikom nego su proizvod teorije i prakse.Međutim kod nekih krivičnih dela zakonodavac unosi  
protivpravnost u zakonski opis njegovog bića  npr „protivpravno lišenje slobode“ i to da bi napravio razliku između ovog lišavanja 
slobode i lišavanja slobode koje je zasnovano na pravnim propisima i koje je dozvoljeno. 

Osnovni osnovi isključenja protivpravnosti 

su: delo malog značaja, nužna odbrana i krajnja nužda.

29. DELO MALOG ZNAČAJA?

Naš zakonodavac je pored toga što je jasno propisao da nije kd ono delo koje iako sadrži obeležja  

krivičnog dela predstavlja delo malog značaja,predvideo i ispunjenje određenih uslova da bi u konkretnom slučaju došlo do isključenja 
postojanja krivičnog dela. Ti uslovi su:da je stepen krivice učinioca nizak

da su štetne posledice odsutne ili neznatne i

da opšta svrha 

krivičnih   sankcija   ne   zahteva   izricanje   krivične   sankcije.Nizak   stepen   krivice   učinioca   zavisi   od   okolnosti   pod   kojima   je   kd 
izvršeno.Najbitnije su okolnosti vezane za krivicu učinioca. Najviši stepen krivice je u slučaju  

direktnog umišljaja,

relativno visok 

stepen krivice je kod 

eventualnog umišljaja,

dok je niži od njega stepen krivice kod 

svesnog nehata.

 Najniži stepen krivice je kod 

nesvesnog nehata.Neznatnost ili odsutnost posledice

 je alternativno određen. Ako je posledica kd nastupila(krivična dela povrede) 

štetna posledica mora biti neznatna. Druga alternativa ovog uslova je da je posledica odsutna odnos. Da nije nastupila. To je slučaj kod 
pokušaja kd gde je radnja dela preduzeta pa prekinuta ili dovršena a posledica je izostala. Pored pokušaja poledica je odsutna,a i kod  
tzv.delatnosnih krivični h dela i krivičnih dela ugrožavanja.Iako se kao dela malog značaja najčešće javljaju ona krivična dela za koja  
su predviđene lakše vrste kazne(novčana kazna ili kazna zatnova do 5 godina) to automatski ne znači da su takva dela uvek malog  
značaja. Da bi jedno kd bilo malog značaj potrebno je da pored male težine dela,budu ispunjeni i drugi uslovi koji se mogu odnositi na 
sredstvo,mesto i vreme izvršenja dela, na pobude i motive izvršenja dela i sl.

30. NUŽNA ODBRANA?

Nužna odbrana je jedan od osnova za isključenje protivpravnosti. 

Nužna odbrana je  je odbrana koja je 

neophodna i potrebna da napadnuto lice odbije napad na koji napadač nije imao pravo. Delo izvršeno u nužnoj odbrani ne  
predstavlja krivično delo zato što to delo nije protivpravno

. Pravni poredak odobrava nužnu odbranu u funciji zaštite dobara, u 

slučaju kada je takva zaštita neophodna a ne može biti pružena od organa koji obezbeđuju pravni poredak. Naš krivični zakonik je 
definiše kao odbranu koja je neophodna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad. 

Ona ima 

dva elementa: napad i odbijanje napada

.

Napadje svaka ona radnja koja je upravljena na povredu ili ugrožavanje nekog pravnog 

dobra. Napad može biti izvršen samo činjenjem a izuzetno nečinjenjem

. Da bi predstavljao napad u smislu nužne odbrane on mora 

ispuniti određene uslove: - napad može izvršiti samo čovek, - napad može biti upravljen protiv bilo kog pravnog dobra napadnutog 
(život, telo, čast, ugled, moral, imovina), - napad mora biti protivpravan (kada je protivan nekon pravnom propisu, kada se ne vrši na 
osnovu nekog zakonskog ovlašćenja), - napad mora biti stvaran.

Odbijanje napada i uslovi za postojanje odbrane:pod odbranom 

podrazumeva se svaka ona radnja koja je upravljena na to da se odbije napad i neutrališe njegovo dejstvo a kojom se ujedno 
povređuje ili ugrožava neko dobro napadača. 

Odbrana (tj. odbijanje napada) mora da ispunjava određene uslove: - mora da sadrži 

elemente krivičnog dela, - mora biti upravljeno protiv napadača i to protiv bilo kog njegovog dobra, - mora biti istovremena sa  
napadom, - mora biti neophodna za odbijanje napada..

Ako napadnuto lice pređe granice odbrane koja je bila neophodna da se 

napad odbije, onda postoji prekoračenje nužne odbrane

.

31. KRAJNJA NUŽDA?

Krajnja nužda predstavlja takvo stanje u kojem neko lice, da bi otklonilo opasnost od svog dobra koje nije 

moglo otkloniti ni na koji drugi način, nanese zlo nekom drugom licu

.  Lice koje u tom slučaju nanosi zlo drugom licu nalazi se u 

stanju nužde.  Naš zakonodavac predviđa da postoji krajnja nužda onda kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog 
dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tome učinjeno zlo nije veće  
od zla koje je pretilo. Krajnja nužda  ima dva osnovna elementa: 

postojanje opasnosti i otklanjanje opasnosti.Opasnost:

 može biti 

prouzrokovana ljudskom radnjom ili prirodnim događajem. Uslovi za postojanje opasnosti su: - opasnost može biti prouzrokovana  
kako od strane čoveka tako i od životinje ili prirodnih sila, - može da preti bilo kojem pravnom dobru, - ne sme biti skrivljena, - mora 
biti   stvarna.

Otklanjanje   opasnosti   i   uslovi   njenog   otklanjanja:

  otklanjanje   opasnosti   podrazumeva   svaku   onu   radnju   koja   je 

upravljena na očuvanje nekog pravnog dobra  a kojom se ujedno povređuje ili ugrožava neko tuđe pravno dobro. Uslovi: otklanjanje  
opasnosti mora da ima sva obeležja krivičnog dela, vrši se od sebe odnosno od svog dobra, postoji samo onda ako se opasnost nije  
mogla otkloniti na drugi način, mora biti istovremeno sa nastupanjem opasnosti, učinjeno zlo ne sme biti veće od onoga koje je pretilo