KRIVICNO II DEO
POJAM KRIVICNE ODGOVORNOSTI I KRIVICE
-
Prema svakom izvrsiocu KD mora se primeniti odgovarajuca kazna. Da bi se kazna mogla
primeniti prema izvrsiocu, potrebno je da on bude krivicno odgovoran za ucinjeno delo, tj. Da ima
odredjeni psihicki odnos prema tom delu kao svom ostvarenju. Za primenu kazne neophodno je
da, pored postojanja KD postoji i krivicna odgovornost ili krivica kod ucinoca tog dela.
-
Krivica – je skup subektivnih uslova kojima se oznacava psihicko stanje ucinioca i njegov
odnos prema KD, skup subjekticnih elementa koji treba da postoje na strani ucinioca KD da bi se
ucinjeno delom moglo smatrati kao KD.
-
KZ posebno odredjuje pojam krivice i predvidja da je za krivicu ucinioca potrbno da je
ucinilac uracunljiv, da je KD ucinio sa umisljajem (ili iz nehata ako je to zakonom propisano) i da je
bio svestan ili da je bio duzan i mogao biti svestan da je njagovo delo zabranjeno. Prema tome,
krivica ima tri elementa: uracunljivost, vinost i svest, odosno duznost i mogucnost svesti o
zabranjenosti ucinjenog KD.
-
Potrebno je da postoje sva tri elementa. Postojanje samo uracunljivosti nije dovoljno za
postojanje krivice, ako ucinilac prema ucinjenom delu nije imao takav odnos da mu se delo moze
preipsati u krivicu, a isto tako i postojanje samo vinosti u odnosu prema delu nije dovoljno za
postojanje krivice ako ucinilac nije uracunljiv, jer psihicki odnos neuracunljivog coveka ne mogu biti
osnov krivice za ucinjeno KD. Sud, da bi utvrdio krivicu i izrekao kaznu uciniocu, mora utvrditi da
postoje sva tri elementa.
-
Krivica je jedan od četiri obavezna elementa u opštem pojmu krivičnog dela. Bez krivice
nema ni krivičnog dela. Što znači, da bi neko krivičnopravno odgovarao, nije dovoljno samo da
učini delo već je neophodno da je kriv za ono što je učinio ili propustio da učini. Krivica predstavlja
psihički odnos učinioca prema delu.
-
Krivicu čine tri elementa: uračunljivost, umišljaj ili nehat i svest ili dužnost i mogućnost svesti
o protivpravnosti.
URACUNLJIVOST
-
Uracunljivost je osnov krivične odgovornosti i obavezan element koji mora postojati da bi
postojala i krivica. Naš Krivični zakonik ne definiše uračunljivost, već neuračunljivost koja postoji u
situaciji kada učinilac nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim
postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog
razvoja ili druge teške duševne poremećenosti. Pretpostavka je da je svako lice uračunljivo dok se
ne utvrdi suprotno, odnosno da je neuračunljivo
-
Neuračunljivost je u krivičnopravnom smislu psihičko stanje, suprotno stanju uračunljivosti
koje postoji kod učinioca krivičnog dela, koje se sastoji u tome da učinilac u vreme izvršenja dela
nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duševne
bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne
poremećenosti. Postojanje takvog stanja kod učinioca u vreme izvršenja dela isključuje postojanje
krivice učinoca tog dela, a kako je krivica opšte obeležje pojma KD, to je nepostojanje krivice
osnov iskljucenja postojanja krivičnog dela. Iako, protivpravno delo koje ima obeležja krivičnog
dela predvidjenog u zakonu učinjeno od strane neuračunljivog lica nije krivično delo
- Način utvrđivanja neuračunljivosti je zakonski propisan i poznata su tri takva načina:
psihološki, biološki i mešoviti.
- Psihološkom metodom se utvrđuje postojanje psihičkih smetnji u normalnom odvijanju
psihičkih funkcija i njihov uticaj na sposobnost rasuđivanja i odlučivanja učinioca krivičnog dela.
Nesposobnost upravljanja vlastitim postupcima vezana je za ometenost u donošenju odluka i
izvođenju voljnih radnji. Ona se najčešće odnosi na nemogućnost kontrole afekata (agresivnost ili
impulsivnost).
- Biološkim metodom se utvrđuje eventualno postojanje psihičkih poremećaja, bez utvrđivanja
njihovih efekata na ponašanje. Može se reći da se ovim metodom utvrđuje samo uzrok
neuračunljivosti. Posmatrajući u ovom svetlu , može se reći da se neuračunljivost odnosi na četiri
kategorije psihičkog stanja, koje u potpunosti oslobađaju odgovornosti učinioca krivičnog dela:
1. Teški duševni poremećaji su svi trajniji i relativno ozbiljniji poremećaji u psihičkom
doživljavanju ili u obrascima ponašanja ( psihoze, poremećaji ličnosti ). Mogu biti trajni ili
privremeni (prema mogućnostima izlečenja) i endogeni ili egzogeni (prema uzroku javljanja). Iako
je pomenuto da teški duševni poremećaji mogu biti trajnog ili privremenog karaktera treba istaci da
Značajno je jedino to da je oboljenje postojalo u vreme izvršenja krivičnog dela.
2. Privremena duševna poremećenost može podrazumevati normalna i patološka stanja koja
su privremenog karaktera. Takva normalna stanja su iscrpljenost, pospanost i slično. Znatno češća
su patološka stanja koja se javljaju kao posledica dejstva jakih afekata, ili posledica konzumiranja
alkohola, nakotika ili neki poremećaji svesti (npr. amnezija za učinjeno delo).
3. Zaostali duševni razvoj obuhvata poremećenost usled bitno oštećenih intelektualnih funkcija
(npr. oligofrenije, demencije).
4. Druga teža duševna poremećenost je definisana prilično neodređeno. S jedne strane u ovu
kategoriju se ubrajaju sve forme psihičkih poremećaja koji se ne mogu podvesti ni u jednu od
prethodne tri kategorije, a s druge strane obuhvata sve forme teže psihičke poremećenosti (npr.
psihopatije, teži neurotični poremećaju i slično).
- Mešoviti metod (psihološko-biološki) kombinuje dva gore pomenuta metoda. Ovaj metod
odrazumeva traganje i za uzrokom i posledicom. Suština ovog metoda je da se najpre utvrđuje
postojanje psihičke poremećenosti u vreme izvršenja krivičnog dela, a zatim se utvrđuje da li su
takva stanja imala uticaja na odvijanje normalnih psihičkih funkcija i u kojoj meri
-
Pravilo je da se postojanje neuračunljivosti utvrđuje u vreme izvršenja krivičnog dela. Jedini
izuzetak od ovog pravila predviđa institut skrivljene neuračunljivosti.
-
Actiones liberae in causa
(„radnje slobodne u uzroku“) je krivičnopravni institut pomoću kojeg
se rešava problem krivične odgovornosti onih učinilaca koji su krivično delo izvršili u
stanju neuračunljivosti, ali su sami sebe doveli u to stanje. Ako neko lice samo sebe dovede u
stanje neuračunljivosti upotrebom alkohola, droga ili na neki drugi način, pa u takvom stanju izvrši
KD, ne bi bilo opravdano da se ne smatra krivim za to delo po osnovu neuračunljivosti.
-
Krivica učinioca koji se sam doveo u stanje neuračunljivosti utvrđuje se ne u momentu
izvršenja krivičnog dela, već prema vremenu pre dovođenja u to stanje. Potrebno je da je kod
učinioca u tom momentu, neposredno pre dovođenja u stanje neuračunljivosti postojala krivica u
odnosu na kasnije učinjeno krivično delo. Potrebno je da u tom momentu postoji umišljaj, odnosno
nehat, ako ga zakon kod konkretnog krivičnog dela predviđa.
svojim ličnim svojstvima bio dužan i moga biti svestan te mogućnosti. Odsustvo voljnog elementa
kod učinioca, znači da učinilac ne želi nastupanje posledice.
-
Postoje svesni i nesvesni nehat. Svesni nehat postoji kada je učinilac bio svestan da može
nastupiti posledica ali je olako držao do toga da je može sprečiti ili da ona neće nastupiti. Kod
nesvesnog nehata ne postoji ni element svesti. Krivica učinioca kod nesvesnog nehata je u tome
što je bio dužan da zna da svojom radnjom može prouzrokovati posledicu koja je zabranjena.
-
Prema Zakoniku, krivica postoji ako je učinilac bio uračunljiv i ako je postupao sa umišljajem
ili iz nehata (ako to zakon izričito predviđa), a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da
je njegovo delo zabranjeno. Svest o protivpravnosti ne mora uvek postojati, dovoljno je da je
postojala dužnost i mogućnost da se takva svest ima.
-
Razlikujemo jos i profesionalni nehat – postoji kada je u pitanju nedostatak onog stepena
paznje koji se trazi o d profesionalca u vrsenju njegove profesije ( hirurg vrsi operaciju ).
-
Propisana kazna za nehatno izvrsenje KD znatno je manja od one koja je propisana za to
delo kada je ucinjeno sa umisljajem, ali zakon ne pravi razliku da li je u pitanju svesni ili nesvesni
nehat, pa sudu ostaje da odredi visinu kazne u svakom konkretnom slucaju.
POSEBNE VRSTE ODGOVORNOSTI
KD KVALIFIKOVANO TEZOM POSLEDICOM ILI POSEBNOM OKOLNOSCU
-
Kod nekih KD zakon predvidja postojanje tezeg oblika ako je nasupila teza posledica od one
koja je obelezje tog KD. I od ovih KD vinost ucinioca mora da postoji, kako u odnosu na osnovno
KD tako i u odnosu na tezu posledicu. Osnovno KD kod ovih dela moze da bude ucinjeno sa
umisljajem (TTP kvalifikovana smrcu) ili iz nehata (teska dela protiv bezbednosti saobracaja).
-
Npr. Kod KD TTP kvalifikovane smrcu, umisljaj u odnosu na smrt znacio bi postojanje KD
ubistva koje bi sa njom bilo u sticaju.
-
Kod nekih KD zakon predvidja tezi oblik KD ako je delo ucinjeno pod posebnom okolnoscu.
Vinost kod ovakvih KD mora da obuhvati i tu okolnost. Npr. Kod KD teske kradje izvrsene za
vreme pozara, poplave ili slicno, koje je u stvari kvalifikovani oblik KD obicne kradje, uvinilac ce za
ovo delo kvalifikovano posebnom okoloscu odgovarati samo ako je znao za pozar u vreme kad je
vrsio kradju, a ukoliko to nije znao odgovarace za obicnu kradju, iako je istu izvrsio za vreme
pozara.
ODGOVORNOST ZA KD UCINJENA PUTEM STAMPE I DRUGIH SREDSTAVA
JAVNOG INF.
-
KD koja se vrse izjavama, tzv. Verbalni delikti koji se uglavnom vrse putem stampe i
sredstava javnog informisanja. To su: neovlasceno otkrivanje tajne, uvreda, kleveta, pozivanje na
otpor, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uredjenja.
-
Izvrsiocem ovakvih KD, smatra se autor informacije. Medjutim ako je do zavrsetka glavnog
pretresa pred prvostepenim sudom autor informacije ostao nepoznat, ako je informacija objavljena
bez saglasnosti autora i ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne
smetnje za gonjenje autora koje i dalje ttraju, izvrsiocem KD smatar se ogovorni urednik, odnosno
lice koje ga je zamenjivalo u vreme objavljivanja te informacije. Ali ako ova lica dokazu da su u
pogledu neke od navedenih okolnosti bila u neotklonjioj zabludi, njihova krivica je iskljucena.
Takodje pod navedenim uslovima KD cini i izdavac ili stampar ako je delo ucinjeno putem
neproverene stampane publikacije.
