Krivično pravo – Pitanja za kolokvijum
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Основи кривичног права и
кривичног поступка
- тема
:
Основи који искључују постојање кривичног дела
–
Београд, 2019. године
Никола Николић
2A2/0023/16
Основи који искључују постојање кривичног дела
САДРЖАЈ
.................................................................................................1
...................................................................2
............................................................................3
...............................................................................4
...........................................................6
6. УРАЧУНЉИВОСТ, ОДНОСНО НЕУРАЧУНЉИВОСТ
..........................................................................9
.........................................................................10
.........................................................................................11

Основи који искључују постојање кривичног дела
2
2. ДЕЛО МАЛОГ ЗНАЧАЈА
Одредбом члана 18. став 1. Кривичног законика прописано је да није кривично
дело оно дело које, иако садржи обележја кривичног дела, представа дело малог значаја.
У ставу 2. овог члана захтева се кумулативно остваривање три услова за искључење
кривичног дела по овом основу:
-
да је степен кривице учиниоца низак;
-
да су штетне последице одсутне или да су незнатне;
-
и да општа сврха кривичних санкција не захтева изрицање кривичне санкције.
Најзад, у ставу 3. је предвиђено да се одредбе става 1 и 2. овог члана могу применити на
кривична дела за која је прописана казна до пет година или новчана казна.
Низак степен кривице учиниоца је први услов који треба да буде испуњен да би постојало
дело малог значаја. Кривица као једини субјективни елемент општег појма кривичног
дела се може степеновати, те се низак њен степен за потребе института дела малог значаја
може пре свега манифестовати код облика кривице, односно тај низак степен постоји
најчешће код нехатних, а ређе код умишљаних кривичних дела, с тим да се у оквиру
сваког од наведених облика кривице опет може степеновати, у зависности од
интензитета и воље код умишљаја, односно степена непажње код нехата. На степен
кривичне одговорности могу да утичу и субјективне околности које не улазе у
урачунљивост и виност као што су старосно добра учиниоца, његово образовање,
васпитање, психичка лабилност, моралне карактеристике његове личности, околности да
је дело извршено из страха, испољена дрскост и безобзирност при извршењу дела и
слично.
Незнатност или одсутност штетне последице је други услов који се треба испунити да би
се дело могло карактерисати као дело малог значаја. Када се говори о последици,
првенствено се говори о последици у односу на заштитни објекат кривичног дела.
Наведени услов је алтернативно постављен тако да ако је последица дела наступила, она,
имајући у виду околности случаја, мора бити незнатна, а услов је такође испуњен и ако
конкретна последица уопште не наступи.
Трећи услов да би де дело могло сматрати делом малог значаја је да општа сврха
кривичног санкција не захтева изрицање кривичне санкције. Овај услов у великој мери,
као и његова испуњеност у конкретном случају зависи од процене суда.
Дело малог значаја као општи основ искључења противправности је ограниченог дејства.
Наиме, Кривични законик Србије предвиђа да се наведене одредбе могу применити само
на кривична дела за која је предвиђена казна затвора до 5 година или новчана казна.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti