I KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTA I TELA 1. Zajedničke karakteristike –
zaštitni objekt jeste život i telo čoveka. (klasična k.d.) Život i telo
čoveka kao zaštitni objekt spadaju u dobra pojedinca i na skali vrednosti dobara koje krivično pravo štiti zauzimaju najviše mesto. Strogost
propisanih kazni-naše krivično zakonoda. za teško ubistvo može izreći kaznu zatvora od 30 do 40god. kao najstrožu kaznu koju naš sistem
predviđa. Krivičnopravna zaštita je samostalna, celovita i primarna.
2. Pojedina krivična dela 2.1. Ubistvo
– zaštićeno dobro, zaštitni objekt jeste život čoveka, a napadni objekt koji je istovremeno i objekt
radnje jeste čovek. KZ prihvata podelu na obično i teško ubistvo (postoje i privilegovani oblici ubistva propisani kao posebna k.d.). Osnovni oblik
ubistva (obično ubistvo)-radnja izvršenja se sastoji u lišavanju života drugog lica, može biti svakar radnja koja je podobna da prouzrokuje smrt
drugog lica. Osim radnje činjenja, može biti i radnja nečinjenja. K.d. ubistva može se izvršiti samo prema živom čoveku. Živ čovek kao objekt
radnje postoji od momenta rodjenja, pa do smrti. Kao relevantan se uzima početak porođaja, potrebno je da je dete rodjeno živo. Kao prestanak
života ranije se uzimao momenat prestanka disanja i srčane radnje (prestanak krvotoka). Danas se u krivičnom pravu kao momenta smrti uzima
tzv. moždana smrt (ireverzibilno oštećenje mozga i prestanak rada svih moždanih f-ja). Do izumiranja moždanih ćelija posle prestanka rada srca
dolazi brže (6-10min) nego od izumiranja ćelija srca (oko 30min). Posledica k.d. jeste smrt drugog lica. Između radnje izvršenja i posledice mora
postojati uzročna veza. Sudska praksa uzima da ubistvo postoji i u slučajevima kada žrtva posle nanošenja povrede, pre nastupanja smrti boluje
i duže vreme ako su komplikacije prouzrokovane prvobitno nanetom povredom. Na subjektivnom planu za postojanje k.d. ubistva neophodan je
umišljaj (dovoljno postojanje eventualnog). Utvrđuje se na osnovu okolnosti samog događaja. Nedvosmisleno ukazuje na postojanje umišljaja,
kao što je ispaljenje četiri hica u telo oštećenog sa rastojanja od 80cm. Ako učinilac iz neposredne blizine puca iz pištolja na drugo lice u pravcu
određenih vitalnih organa, pa promaši, postojaće pokušaj k.d. ubistva, a ne pokušaj telesne povrede. Kod pokušaja ubistva potrebno je da
umišljaj učinioca obuhvata smrt kao posledicu k.d. ubistva. Propisana kazna za k.d. ubistva jeste zatvor od 5 do 15god.
2.2. Teško ubistvo
– pored elemenata koji ulaze u osnovni oblik k.d., kao dopunski element mora biti ostvarena neka od propisanih
kvalifikatornih okolnosti koje se vezuju za način izvršenja, motiv ili za pasivni subjekt.
1. Ubistvo izvršeno na svirep ili podmukao način
-pojam
svireposti se određuje objektivno-subjektivno, potrebno je da se žrtvi nanose nepotrebne patnje (psihičke i fizičke). Kod učinioca mora postojati
svest (da on hoće da muči žrtvu ili da uživa u tome). Isključuje eventualni umišljaj, za ovaj oblik teškog ubistva potreban je direktan umišljaj.
Mrcvarenje leša (unakaženje tela posle nastupanja smrti) nije dovoljno za postojanje ovog oblika teškog ubistva. Za ubistvo na podmukao način
mora biti ostvarena i objektivna (radi se o posebno prikrivenom, potajnom načinu preduzimanja radnje) i subjektivna komponenta (da kod
učinioca bude posebno izražena lukavost, zloupotreba poverenja žrtve-ubistvo supružnika za vreme spavanja). Sudska praksa uzima da je
subjektivni element ubistva i kada učinilac smišljeno vrši k.d. u situaciji kada se žrtva tome ne nada i ne može da pruži otpor.
2. Ubistvo pri
bezobzirnom nasilničkom ponašanju
-lišavanju života prethodi nasilničko ponašanje, oblici nasilja objektivno prevazilaze uobičajenu meru
nasilja koja je česta prilikom izvršenja k.d. ubistva. Razlika između nasilničkog i bezobzirnog ponašanja (krajnja ravnodušnost prema tuđim
dobrim).
3. Ubistvo pri čijem se izvršenju sa umišljajem dovede u opasnost život još nekog lica
-presudan način izvršenja i upotrebljeno
sredstvo, kod učinioca mora postojati umišljaj kako u odnosu na k.d. ubistva i na dovođenje u konkretnu opasnost života još nekog lica. Umišljaj
da dovede u opasnost život još nekog lica a ne da ga liši života.
4. Lišavanje života pri izvršenju k.d. razvojništva ili razbojničke krađe
-
lišavanje života (ubistvo) pri vršenju k.d. razbojništva.
5. Kvalifikatorne okolnosti vezane za pobude učinioca: koristoljublje
-postoji kada
učinilac delo vrši pribavljanjem određene imovinske i materijalne okolnosti;
izvršenje ili prikrivanje drugog k.d.-
postoji kada se ubistvo vrši
zato da se prikrije već učinjeno k.d. ili da se omogući vršenje nekog k.d.;
bezobzirna osveta
-razgraničenje između obične i bezobzirne osvete,
može biti izvršen samo sa direktnim umišljajem. Osnovni kriterijum za razgraničenje jeste nesrazmera između nanetog zla i onoga koje se vrši
kroz osvetu;
krvna osveta
-karakteristična za prošlost, lišavanje života samog ubice ili nekog njegovog bližnjeg ili daljeg srodnika od strane
srodnika ubijenog zbog osvete;
druge niske pobude
-mržnja predstavlja moralno negativnu pobudu. Potrebno je da se na skali negativnog
moralnog vrednovanja neka pobuda nalazi visoko da bi se mogla oceniti niskom u smislu kvalifikatorne okolnosti.
6. Lišavanje života
službenog ili vojnog lica
-nužno je da je službeno ili vojno lice lišeno života pri vršenju službene dužnosti. Pasivni subjekt može biti bilo koje
službeno lice pri vršenju svoje službene dužnosti. Postoji kada učinilac zatečen od strane ovlašćenog službenog lica u vršenju k.d. ispali na to
lice, koje je pokušalo da ga uhvati, više projektila iz vatrenog oružja i pri tome ga pogodi.
7. Kvalifikovano ubistvo lišenja života sudije,
javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog službenika u vezi sa izvršenjem službene dužnosti. 8. Kvalifikovano ubistvo
kod kojeg se kao pasivni subjekt javlja lice koje obavlje poslove od javnog značaja
-ubistvo izvršeno u vezi sa poslovima koje to lice
obavlja (obavljanje profesije ili dužnosti, koje ima povećani rizik za bezbednost lica koje ga obavlja, javno infornisanje, zdravlje ljudi,
obrazovanje).
9. Ubistvo deteta i bremenite žene
-izjednačeno je s obzirom na težnju zakonodavca da pruži pojačanu zaštitu deci. Ukoliko
postoji pogrešna predstava o uzrastu deteta (nije navršio 14god.) ili ne zna za trudnoću žene koju lišava života, postojaće obično ubistvo.
10.
Ubistvo člana porodice koje je učinilac prethodno zlostavljao
-k.d. nasilja u porodici, izvršenju dela je prethodilo zlostavljanje (ne sadrži
obeležja ni lake telesne povrede). Sistematsko zlostavljanje člana porodidce koji je lišen života. U odnosu na smrt člana porodice mora postojati
nehat.
11. Umišljajno lišavanje života više lica, pod uslovom da se ne radi o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili o lišenju
života iz samilosti-
potreba za primenom ovog oblika kada je učinjeno dva ili više običnih ubistava. Za sve oblike teškog ubistva kazna je
zatvora u trajanju od najmanje 10, ili zatvor od 30 do 40god.
2.3. Ubistvo na mah
– privilegovani oblik ubistva. Okolnosti koje k.d. ubistva u ovom slučaju čine lakšim moraju biti kumulativno ispunjene: 1)da
je ubistvo izvršeno u stanju jake razdraženosti (jaka afektivna stanja-jake ljutnje, gneva, ostaju u granicama normalnog, ne sme se raditi o
patološkim afektivnim stanjima, rešavale bi se u vezi sa uračunljivosti), 2) da je učinilac u takvo stanje doveden bez svoje krivice (napadom-javlja
se kao povod, uzrod stanja jake razdraženosti, u momentu vršenja k.d. napada više nema, zlostavljanjem-radnje kojima se nekom licu nanose
fizičke i psihičke patnje, ne radi se o telesnoj povredi, teško vređanje od strane ubijenog-pravni standard, utvrđuje se prema postojećim
shvatanjima, objektivno), 3) da je delo izvršeno na mah (mora biti kumulativno ispunjena uz prve dve, izvršeno je odmah nakon napada, teškog
vređanja, za vreme trajanja jake razdraženosti. To stanje može trajati samo kratko vreme. Propisana kazna je zatvor od 1 do 8god.
2.4. Ubistvo deteta pri porođaju
– predviđanje ovog ubistva jeste saznanje do kojeg se došlo u medicini da se za vreme porođaja i izvesno
vreme posle toga majka nalazi u stanju značajnih psihifizičkih poremećaja izazvanih porođajem. Izvršilac može biti samo majka deteta,
saizvršilac (saučesnik) odgovara za teško ubistvo. Ako delo izvrši neko drugi, a majka ga na to podstrekne ili mu u tome pomogne za vreme
porođaja ili posle dok kod nje traju poremećaji izazvani porođajem, ona će biti saučesnik u k.d. iz ovog člana, izvršilac čini teško ubistvo. Radnja
izvršenja se sastoji u lišavanju života, objekt radnje jeste novorođenče (dete). Nužno je da je porođaj započeo i da je dete živo. Mora biti
izvršeno za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja dok traje poremećaj. Između poremećaja i porođaja mora postojati uzročna veza.
Vreme može trajati duže ili kraće u zavisnosti od okolnosti (ličnih svojstava majke), može se kretati u okviru od nekoliko sati do nekoliko dana.
Vrši se sa umišljajem, može biti i eventualni. Propisana kazna jeste zatvor od 3meseca do 3god., propisana stroža kazna od 6meseci do 5god.
2.5. Lišenje života iz samilosti
– ubistvo na zahtev iz samilosti. Radnja izvršenja je ograničena voljom pasivnog subjekta. Ako neko zahteva da
bude lišen života na tačno određen način, a izvršilac to učini na sasvim drugi način treba uzeti da postoji obično ubistvo. Pasivni subjekt može
biti samo punoletno lice. Punoletstvo mora postojati ne samo u vreme izvršenja k.d., već i u vreme kada to lice zahteva da bude lišeno života.
Ukoliko se radi o licu kod koga je već nastupila moždana smrt iako još postoje neke životne f-je (krvotok ili disanje) postojaće nepodoban
pokušaj ovog k.d. Lice mora biti u teškom zdravstvenom stanju (koje mu pričinjava patnje, neizlečivo je i koje ima smrtni ishod). Do lišavanja
života mora doći na ozbiljan i izričin zahtev pasivnog subjekta. Zahtev mora biti izražen rečima ili potpuno jasnim gestovima. Pasivni subjekt
mora umišljajno biti lišen života. Subjektivno biće k.d. obuhvata i određenu pobudu, lišavanje života se mora izvršiti iz samilosti prema pasivnom
subjektu. Propisana kazna zatvora od 6meseci do 5god.
2.6. Nehatno lišenje života
– razlikuje se od osnovnog oblika prema obliku krivice (nehat). K.d. nehatnog lišenja života postoji kada je učinilac
bio svestan da svojom radnjom može drugog da liši života, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti (svesni nehat), i kada
učinilac nije bio svestan da svojom radnjom nekog može da liši života, iako je prema okolnostima po kojima je učinio delo i prema svojim ličnim
svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti. Nepažljivo rukovanje vatrenim oružjem (nema eventualnog umišljaja). Izvršeno je iz
svesnog nehata ako je postojala dužnost i mogućnost da se predvidi da će se svojom radnjom neko lice lišiti života. Postoji kada je izvršilac bio
u stvarnoj zabludi iz nehata. Neotklonjiva stvarna zabluda isključuje i nehatno k.d. Može se izvršitit i nečinjenjem. Radi se o nepravom k.d.
nečinjenja koje se vrši propuštanjem dužnog činjenje. Izvršilac može biti samo lice koje ima položaj garanta (koje je bilo dužno da preduzme
određeno činjenje, usled čijeg propuštanja je došlo do smrti nekog lica). U odnosu na posledicu mora postojati nehat.
Npr. u slučaju kada je
optuženi propustio da pokrije krečanu na svom neograđenom placu u koje je upalo dete i tako izgubilo život.
Propisana kazna zatvora
od 6meseci do 5god.
2.7. Navođenje na ubistvo i pomaganje u samoubistvu
– ima više oblika.
Osnovni oblik (stav 1.)
postoji kada učinilac navede drugo lice na
samoubistvo ili mu u njemu pomogne. Radnja izvršenja se sastoji u radnji podstrekivanja ili pomaganja u samoubistvu nekog lica. Potrebno je da
između ovih radnji i samoubistva postoji uzročna veza, da je radnjom navođenja izazvana ili učvršćena odluka kod nekog lica da izvrši
samoubistvo. Za postojanje k.d. zahteva se i da je samoubistvo izvršeno ili pokušano.
Stav 2
- Kada se radnja izvršenja sastoji u pomaganju
ukoliko su ostvareni uslovi koji se zahtevaju za k.d. lišenja života iz samilosti postojaće privilegovani oblik ovog k.d. U slučaju privilegovanog
oblika (stav 2) propisana je kazna zatvora od 3meseca do 3god., dok je za osnovni oblik propisan zatvor od 6meseci do 5god.
Stav 3
-predviđen
je teži oblik ovog k.d. Kvalifikatornu okolnost čini svojstvo pasivnog subjekta. Postoji kada se delo iz stava 1 izvrši prema maloletniku, prema licu
koje je navršilo 14god., ili prema licu koje se nalazi u stanju bitno smanjene uračunljivosti.
Stav 4
-propisan je najteži oblik koji postoji u slučaju
kada se delo iz stava 1. vrši prema licu koje nije navršilo 14god. ili prema neuračunljivom licu.
Stav 5
-poseban oblik ovog k.d. Radnja izvršenja
se sastoji u surovom ili nečovečnom postupanju sa licem koje se prema učiniocu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti. Potrebno je
da je licu u odnosu na podređenost ili zavisnosti izvršilo ili pokušalo samoubistvo usled surovog ili nečovečnog postupanja. Propisana kazna
zatvora za ovaj posebni oblik jeste zatvor od 6meseci do 5god. Kako za osnovno delo, tako i za privilegovani i kvalifikovane oblike (stav 2,3,4)
kao i za posebni oblik (stav 5) potrebno je da je samoubistvo izvršeno ili pokušano.
2.8. Nedozvoljen prekid trudnoće
– vrši se protivno propisima o prekidu trudnoće. Prekid trudnoće, ako je izvršen u skladu sa propisima nije
inkriminisan. Ima više oblika:
Osnovni oblik (stav 1)
-kada se pobačaj vrši uz pristanak bremenite žene, mora biti dobrovoljan i dat od žene koja
je svesna značaja prekida trudnoće i to hoće. Ustavno pravo da se slobodno odlučuje o rađanju dece, uključuje i pravo na prekid trudnoće (kod
trudnoće do navršene 10nedelje). I nakon tog perioda: 1) kada se na osnovu medicinskih indikacija utvrdi da se na drugi način ne može spasiti
život, 2) da će se dete roditi sa teškim telesnim ili duševnim nedostacima, 3) kada je do začeća došlo izvršenjem k.d. (silovanje). Radnja
izvršenja je ostvarena kada je pobačaj izvršen, započet ili se bremenitoj ženi pomagalo u vršenju pobačaja. Pobačaj predstavlja uništavanje
ploda, može biti izvršeno na različite načine i upotrebom različitih sredstava. Pobačaj je izvršen kada je došlo do uništavanja ploda. Izvršilac
može biti svako lice osim bremenite žene koja ne može odgovarati ni kao podstrekač, pomagač. Propisana kazna zatvora od 3meseca do 3god.
Kao teži oblik (stav 2) inkriminisano je bavljenje vršenjem dela iz stava 1
. Bavljenje podrazumeva da je delo izvršeno više puta, da je
isključen realni sticaj k.d. Kazna zatvora od 6meseci do 5god.
Teži oblik (stav 3) kada je pobačaj izvršen ili započet bez pristanka
bremenite žene
. Pristanak je isključen u slučajevima kada bremenita žena nije svesno i voljno pristala na pobačaj. Postoji i kada je žensko lice
mlađe od 16god, a prekid trudnoće se vrši bez njenog pristanka i bez pisane saglasnosti njenog roditelja. Izvršenje ili započinjanje izvršenja
pobačaja upotrebom sile ili pretnje. Propisan zatvor od 1 do 8god.
Kvalifikovani oblik k.d. (stav 4) usled dela iz st. 1 do 3 nastupila teža
posledica (smrt, teška telesna povreda)
. Mora postojati uzročna veza između vršenja nekog od oblika iz st. 1 do 3 i teže posledice, kao i da je
učinilac u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata. U prvom slučaju (stav 1) zaprećena je kazna zatvora od 1 do 8god., u stavu 2 od 2 do
12god.
2.9. Teška telesna povreda
– narušavanje telesnog integriteta ili zdravlja nekog lica. Mora se raditi o teškom narušavanju. Oblici:
1) obična
teška telesna povreda
-postojaće u slučaju ako usled povrede život povređenog nije doveden u opasnost, kada je uništen ili trajno i u znatnoj
meri oslabljen deo tela ili organ koje se ne smatra važnim, prouzrokovanja nesposobnosti za rad (mora biti privremena), narušavanje zdravlja
pasivnog subjekta (da je narušavanje trajno i teško), kada prouzrokuje trajne promene na telu koje se ne mogu smatrati unakaženošću. Propisan
zatvor od 6meseci do 5god.
2) naročito teška telesna povreda
-5 oblika: 1) doveden u opasnost život povređenog, 2) kada je uništen ili je
trajno oslabljen neki važan deo tela ili važan organ povređenog, 3) prouzrokovana trajna nesposobnost za rad (samo u pogledu onog zanimanja
koji je povređeni obavljao do nanošenja povrede), 4) trajno i teško narušavanje zdravlja povređenog (prouzrokovano neko oboljenje, trajno je), 5)
telesna povrede kao posledicu imala unakaženost povređenog (trajne i vidljive promene koje izazivaju osećanja kod drugih ljudi). Kazna zatvora
od 1 do 8god.
3) teška telesna povreda kvalifikovana smrću
-kada povređeni umre usled bilo obične bilo naročito teške telesne povrede. U
odnosu na tešku telesnu povredu mora postojati umišljaj, a na smrt nehat.
4) teška telesna povreda na mah
-sadrži identična obeležja kao i k.d.
ubistva na mah. Razlika postoji u pogledu posledice, posledica se sastoji u nanošenju teške telesne povrede.
5) teška telesna povreda iz
nehata
- obična i naročito teška telesna povreda, razlikuje se prema obliku krvice, ovde mora postojati svesni ili nesvesni nehat. Propisan zatvor
do 3god.
6) teška telesna povreda učinjena prema maloletnom licu, bremenitoj ženi ili licu koje obavlja poslove od javnog značaja
-
učinilac će se kazniti od 1 do 8god. za običnu povredu, zatvorom od 2 do 12god za naročitu povredu, i zatvoro od 5 do 15god za tešku telesnu
povredu kvalifikovanu smrću.
2.10. Laka telesna povreda
– sastoji se u lakom narušavanju telesnog integriteta, u lakom narušavanju zdravlja. 2 oblika lake telesne povrede:
1) obična laka telesna povreda
-postoji kada nije doveden u opasnost život povređenog, nespojiva je sa uništenjem organa ili dela tela, nema ni
trajne ni privremene nesposobnosti za rad, postoji i kada zdravlje povređenog nije ni trajno i teško narušeno, kada nije došlo do unakaženosti,
kod povređenog može doći samo do privremenih promena u izgledu (modrice, ogrebotine). Propisana novčana kazna ili zatvor do 1god.
2)
opasna laka telesna povreda
-postoji kada se obična laka telesna povreda nanese oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvima podobnim
da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Razlikuje se samo prema sredstvu kojim se nanosi. Propisan je zatvor do 3god. Obična i opasna
mogu se izvršiti samo sa umišljajem. Kod opasne umišljaj mora obuhvatiti svest da se upotrebljenim sredstvom telo može teško povrediti ili
zdravlje teško narušiti. Za običnu se može izreći sudska opomena.
2.11. Učestvovanje u tuči
-samo učestvovanje u tuči. Svaka tuča u kojoj učestvuje više lica opasna je i znači ugrožavanje života i tela. Potrebno
je da se ta opasnost realitovala kroz nastupanje smrti ili teške telesne povrede nekog lica. Taj dodatni uslov predstavlja objektivni uslov
inkriminacije (kažnjivosti). Radnja izvršenja jeste učestvovanje u tuči. U obzir dolazi samo ona tuča u kojoj je neko lice teško telesno povređeno
ili lišeno života. Pojam tuče se određuje kao fizički obračun između najmanje tri lica. Kada neko mora učestvovati u tuči da bi se smatrao
izvršiocem k.d.: kada je neko učestvovao u tuči pre nastupanja nečije smrti ili teške telesne povrede, za vreme nastupanja, ili je u tuči
učestvovao posle toga. Propisana novčana kazna ili zatvor do 3god.
VI KRIVIČNA DELA PROTIV POLNE SLOBODE 1. Zajedničke karakteristike
– zaštitni objekt se može svesti na jedno osnovno dobro, tj.
pravo, pravo na seksualno opredeljenje. U seksualnoj sferi trebalo bi inkriminisati samo one seksualne radnje gde ne postoji svesni i voljni
