ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВО, БЕЗБЕДНОСТ И МЕНАЏМЕНТ

„КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ“ НИШ

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: КРИВИЧНО ПРАВО

ТЕМА: КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ

ПРОФЕСОР СТУДЕНТ

Доц. Др Александра Јовановић Мартина Цветковић

ПР 8-П/18

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ

САДРЖАЈ

УВОД..........................................................................................................3

I КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ............................................................4

1.КРАЂА........................................................................................................................4
2. ТЕШКА КРАЂА.......................................................................................................5
3.РАЗБОЈНИЧКА КРАЂА..........................................................................................6
4.РАЗБОЈНИШТВО.....................................................................................................7
5.УТАЈА..........................................................................................................................8
6.СИТНА КРАЂА, УТАЈА И ПРЕВАРА..................................................................9
6.1 ПРЕВАРА У ОСИГУРАЊУ..............................................................................9
7. СИТНА КРАЂА, УТАЈА И ПРЕВАРА................................................................10
8. УНИШТЕЊЕ И ОШТЕЋЕЊЕ ТУЂЕ СТВАРИ...............................................11
9. ИЗНУДА.....................................................................................................................11
10. УЦЕНА.....................................................................................................................12

II ПРЕОСТАЛА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ…...........................13

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................15

I КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ

Имовина од свог настанка па до данас ужива потпуну правну заштиту од стране државе и
свих њених органа. У теорији кривичног права се кривична дела против имовине најчешће
дефинишу као имовинска кривична дела , мада се могу видети и другачији називи, попут,
„кривичних дела против својине или добара“. Ипак, без обзира на термин који се користи
за означавање ове групе кривичних дела, као објекат њихове заштите се увек јавља
имовина. Под имовином се у смису ове групе кривичних дела сматра имовина у ширем
смислу, а ту спадају покретна и непокретна имовина, имовинска права и имовински
интереси. Најчешћи мотив који се јавља приликом имовинских кривичних дела јесте
стицање имовинске користи, што је у тим случајевима противправно. Радње извршења
кривичног дела против имовине могу бити различите, а најчешће се наводе као одузимање
или присвајање туђе ствари, затим обмањивање, као и употреба силе или претње
приликом одузимања туђе ствари, односно имовине. У кривичноправној теорији се
систематизација ових дела најчешће врши према објекту радње извршења дела, па се тако
сва кривична дела против имовине деле на она против покретне имовине и на она против
имовинских права и интереса.

1. КРАЂА

Крађа је прво кривично дело из групе кривичних дела против имовине и она је
инкримисана чланом 203. Кривичног законика Србије. Она је и једна од
најраспрострањенијих кривичних дела широм света па тако и код нас. Објекат крађе јесте
туђа покретна ствар која се у кривичном праву схвата као свака ств која се може померити
са једног места на друго. Извршилац крађе може бити свако лице, а она се дакле, састоји у
одузимању покретне ствари другог лица, у намери да се присвајањем те ствари себи или
другоме прибави противправна имовинска корист. Туђом ствари сматрамо ону која
припада другоме, односно не припада починиоцу кривичног дела. Ипак, ствари које не
припадају никоме, попут ваздуха, не могу бити предмет крађе, већ се ствар која се
одузима од другога мора налазити у нечијем притежању. Могућ је и покушај крађе, који је
такође кажњив. Покушај крађе постоји када, на пример, лице покушава да изнесе робу из
неке продавнице а да је не плати, и при томе буде примећено и заустављено од стране
особља те продавнице. На основу тога видимо да је кривично дело крађе свршено тек онда
када је учинилац успоставио такву власт над украденом ствари да сада са њом може
слободно располагати и користити је. Уколико је крађа учињена према брачном партнеру,
сроднику по крви попут сестре и брата или другим блиским особама, гоњењ се предузима
по приватној тужби коју оштећена лица подносе, а у супротном се кривично гоњење

предузима по службеној дужности. Санкција прописана за ово кривично дело јесте затвор
до три године или новчана казна.

2. ТЕШКА КРАЂА

Тешка крађа је инкримисана у 204.члану Кривичног законика Србије. Она има сва
обележја обичне крађе која заправо представља радњу извршења код теке крађе. И код
ешке крађе се гоњење врши по службеној дужности, сем ако је учињена према лицима
наведеним код обичне крађе , када се гоњењ врши по приватној тужби. Међутим, тешка
крађа има више основних и један тежи облик испољавања. Санкција прописана за све
основне облике извршења тешке крађе јесте затвор од годину дана до осам година, а за
тежи облик казна је затвор од две до десет година. Дакле, основни облик извршења тешке
казне обухватанеколико одређених облика извршења, у које спадају:

1. Крађа извршена обијањем, проваљивањем или савладавањем већих препрека,

такозвана провална крађа. Обијање можемо дефинисати као насилно уклањање
препрека ради улажења у просторију или неки други затворен простор, при чему
долази до оштећења браве, катанаца, ланаца и слично. Проваљивање можемо
схватити као неовлашћено ил такође насилно продирање у неки затворен простор.
Обијање и проваљивање ће постојати и онда када је починилац редовним путем
ушао у затворен простор , извршио крађу, те онда обио или проваио тај затворен
простор како би изашао.

2. Крађа извршена од стране групе која постоји ако је крађа извршена од стране

најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вршења кривичних дела.

3. Крађа извршена на нарочито опасан начин, такозвана опасна крађа јесте крађа

извршена неким опасним радњама или коришћењем средстава опасних по живот
или здравље људи. То може бити случај када се приликом крађе користи, на
пример експлозив.

4. Карађа која је извршена на нарочито дрзак начин се одликује посебном

безобзирношћу и дрскошћу учиниоца. На оцену да ли је крађа извршена на дрзак
начин може утицати и да ли је то дело извршено у гужви, да и је самом крађом
некоме проузрокована несразмерно велика штета, као и да ли је у већој мери
искоришћено нечије неискуство или поверење.

5. Карађа извршена од стране лица које је при себи имало оружије или опасно оруђе

ради одбране или напада подразумева да је починилац за време крађе имао код себе
предмете који одговарају појму хладног или ватреног оружја, или ипак оруђа које
по природи није намењено за напад, али има таква својства да се њиме могу
изазвати телесне повреде или лишење живота, попут секире.