ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВО И ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ
ПРЕДМЕТ: ПОРОДИЧНО И НАСЛЕДНО ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА:
КРИВИЧНО ПРАВО У ДУШАНОВОМ ЗАКОНИКУ
Професор:
Студент:
Проф. Др Едит Дер Шерегељ Душан Перовић И387/14
Март, 2015. године
1
ДУШАНОВ ЗАКОНИК
ДОНОШЕЊЕ ДЗ
У време владавине
Стефана Душана,
Србија је била територијално највећа,
а војно најјача држава на Балкану и претендовала је да преузме место Византије
као тада највећег православног царства, што је доста утицало на тадашњу цркву и
законодавство у држави. Искључиви атрибут тадашњег царства и царске власти
било је законодавство. Наравно, тада се под термином „закон“ мислило пре свега
на акте византијског права. Иако пошто је преузео државу Душан приступа
рецепцији византијског права, он поред тога доноси и законик који ће у то време
важити на читавој територији државе.
Законик сам по себи није чинио српско законодавство у целини. Иако су
њиме регулисани правни положаји друштвених сталежа, њихови међусобни односи
и односи према цару, као и организација судства и судског поступка који се
значајно разликују у односу на само византијско право, највећи део
грађаснкоправних одредби је садржан у Скраћеној Синтагми.Стога се Душанов
законик никада не јавља сам у старијим преписима, него на трећем месту, после
Скраћене Синтагме и Јустинијановог закона.
1
Законик је проглашен 21. маја 1349. године на Сабору у Скопљу. Законик је
представљао кодификацију права и захтева појединих сталежа и регулисања свих
сталешких односа. На Сабору 1349. године 135 чланова. Године 1354. на Сабору у
Срезу или Скопљу, сам законик је допуњен са још 66 чланова У овим члановима
највећа пажња је посвећена унапређењу сталешких односа, обезбеђењу реда и
сигурности у држави, а нарочито борби против крађи и разбојништва. Многе
одредбе Законика су посвећене судовима и судском поступку, а нарочито
ауторитету судова и ауторитету закона где долази до наглашавања
начела
законитости.
САДРЖИНА И СИСТЕМ ДЗ
Што се тиче самог система и материје Законика, потребно је рећи да је она
видљива само до одређеног броја чланова. Прописи о цркви и вери се налазе на
првом месту у Законику, указујући на повлашћен положај цркве у то време. У
другом делу постоје прописи о другом повлаћеном сталежу –властели, пре свега
неприкословености баштинске својине и економски имунитет. На трећем месту су
прописи о обавезама зависног становништва. Велики број одредби посвећен је
1 Љубомирка Кркљуш, Правна историја српског народа, шесто издање, Правни факултет
Универзитета, Центар за издаваштво и информисање, 2014., стр. 37-42.
4
судовима, њиховој организацији и надлежности, ауторитету судија и сдуском
поступку.
Много простора имају и прописи кривичног права у којима се уочава:
Борба између старих и нових начела
Заостатка система имовинских кривичних санкција старог
Старог обичајног права и новог византијског система
Телесних, смртних казни, колективне и идивидуалне одговорности
ПРИМЕНА И ЗНАЧАЈ ДЗ
Може се претпоставити да је Душанов законик примењиван само за време
живота и владавине Стефана Душана.Постојање великог броја преписа Законика
говори о томе да је он био примењиван можда и касније, али у нешто мањем обиму,
вероватно у скученим оквирима јуриспруденције коју је очувала црква за време
турске владавине.
Велики значај Душановог законика јесте покушај да се створи јединствени
зборник права који би био изнад партикуларног права и који би важио на читавој
територији и имати највиши ауторитет који ће обавезвати све, укључујући и самог
цара. Начело највишег ауторитета закона, које стоји и изнад самог цара,
формулисано је у 171. и 172. члану Законика, а преузето је из
Василика
.
2
Други велики значај огледа се у томе да је Законик као јединствено право
требало да важи како на читавој територији тако и на новоосвојеним областима.
Законик је требао да почива на законима православне цркве и на законима које
донесу цар и сабор.
Велики значај самог Душановог законика не огледа се само кроз право, он је
од значаја и као културни споменик, а и као битан историјски извор.
2 Љубомирка Кркљуш, Правна историја српског народа, шесто издање, Правни факултет
Универзитета, Центар за издаваштво и информисање, 2014., стр. 37-42.
5
