KRIVICNO PROCESNO PRAVO
Pojam Krivicno Procesnog Prava
skup propisa o KP (procesu)
može se posmatrati kao grana zakonodavstva (skup pravnih propisa koji regulišu tok kriv.
postupka i posebne uslove za njegovo odvijanje), kao posebna naučna disciplina (proučava
pravne propise primenom odgovarajućih naučnih metoda),kao sama nauka KPP (proučava
KPP kao granu zakonodavstva i pojedine institute),kao kriv. postupak(primena kriv.
procesnih normi na određenog učinioca krivičnog dela)
Funkcija KPP
zaštitna i ostvaruje se kroz represivno i preventivno delovanje
štiti ustavni i pravni poredak,garantuje sigurnost građanima
Predmet KPP
Krivična stvar, tj. određeno KD i određeno lice za koje postoji osnovana sumnja daje to delo
izvršilo
kriminalni događaj prerasta u krivičnu stvar pokretanjem krivičnog postupka
Zadatak KPP
da rasvetli (raspravi) i reši (presudi) konkretnu krivičnu stvar
Cilj KPP
Da niko nevin ne bude osuđen,a da se učiniocu KD izrekne krivična sankcija pod uslovima
koje predviđa kriv.zakonik i na osnovu zakonito sprovedenog postupka
______________________________________
Krivični postupak
inicira ovlašćeni tužilac a pokreće sud
tužilac inicira podnošenjem optužnog akta,a sud na osnovu zahteva za sprovođenje istrage i
time kreće kriv. postupak
može se okončati na tri načina:

.presuđenjem tj.donošenjem osuđujuće,oslobađajuće ili odbijajuće presude

.obustavom kriv.postupka

.odbacivanjem optužnog akta

vrste KP :

.opšti (redovni kriv. postupak koji se vodi za KD za koje je propisana kazna zatvora preko 3

god. ili teža kazna)

.osobeni (nemaju fazu istrage,skraćeni KP koji se vodi za KD za koje je propisana novčana

kazna ili kazna zatvora do 3 god.)

.posebni (odluke o brisanju osude,za naknadu štete,rehabilitacija,neosnovano

osuđenih,pružanje međunarodne krivične pravne pomoći)
Krivičnoprocesni subjekti i učesnici u KP
osnovi KP subjekti su:

SUD

(funkcija suđenja,samostalni organi,državne vlasti koji štite slobode i prava

građana,obezbeđuju ustavnost i zakonitost)

TUŽILAC

(funkcija gonjenja,javni tužilac-goni po si.dužnosti,oštećeni kao supsidijami

tužilac-kad javni tužilac odustane od gonjenja,privatni tužilac-goni po privatnoj tužbi)

OKRIVLJENI

(funkcija odbrane)

učesnici u KP su svedoci,veštaci,tumači i dr.
sud je neutralan,a ovlasceni tužilac i okrivljeni imaju status suprostavljenih strana
ovl.tužilac i okrivljeni su istovremeno i stranke u postupku
Tumačenje KPP

utvrđivanje pravnog tj.tačnog značenja pojedinih pravnih normi koje čine KPP -vrste:
AUTENTIČNO (ko je doneo propis-narodna skupština)
SUDSKO (sudovi)
NAUČNO (nauka-nema obaveznu snagu ali ima uticaj)
Izvori KPP

pravni akti u kome su sadržani propisi ove grane prava
deli se na osnovne i dopunske
osnovni su Ustav RS i ZKP, a dopunski set pravosudnih zakona, zakon o policija, krivični
zakonik, pravila međunarodnog prava
sudska praksa i običaji nisu izvor KPP
Važenje KPP
ogleda se u primeni propisa dve grane prava na određenoj teritoriji,u određenom vremenu i u
odnosu na određene subjekte. s’ obzirom na to postoji prostorno,vremensko i važenje u
odnosu na lica
Prostorno važenje KPP
načelo teritorijalnosti
propisi se primenjuju na teritoriji RS
na našoj teritoriji primenjuju se naši krivično procesni zakoni i od strane naših organa sa
izuzecima koji su predviđeni u dvostranim međunarodnim ugovorima,koji su ratifikovani i
kojima se samo regulišu pitanja dozvoljenosti pružanja međunarodnog krivičnog prava
pomoći kod izručenja okrivljenih lica i izvođenja pojedinih istražnih radnji
Vremensko važenje KPP
1.njihovo (prav. norme) stupanje na snagu (8 dana od dana objavljivanja u službenom
glasniku,izuzetno najranije danom objavljivanja)
2.prestanak važenja zakona ( izričit-reguliše se sa prelaznim i izvršnim odredbama;prećutan-
kada se donosi novi zakon koji na drugačiji način reguliše istu materiju)
vremenski period od momenta objavljivanja zakona do stupanja na prvosnažnu snagu zove
se

VACATIO LEGIS

- oslobađanje zakona

Važenje KPP u odnosu na lica
propisi važe za svakog (ko na teritoriji RS izvrši KD; ko u inostranstvu izvrši KD protiv
ustavnog uređenja i bezbednosti ili KD falsifikovanje novca domaće valute;za državljane
Srbije kad u inostranstvu učine neko drugo KD osim nabrojanih;ako se zatekne na teritoriji
RS ili joj bude izručen, za stranca koji van teritorije RS učini prema njoj ili njenom
državljanu neko drugo KD pod uslovom da se zatekne na teritoriji RS ili joj bude ekstradiran
)
primena KPP može se isključiti prema određenoj kategoriji učinilaca ,a taj

institut

se zove

imunitet koji može biti deiimičan (mogu se preduzeti određene krivično pravne radnje)
potpun (ne može se pokrenuti KP niti preduzeti bilo koja krivičnoprocesna radnja u pogledu
izvršenog KD od strane tog lica svedok on ima svojstvo lica kategorije zaštićenog
imunitetom) može se pokrenuti i voditi KP ako se dobijeodobrenje nadležnog organa čiji je
član lice zaštićeno imunitetom ili nakon isteka mandata ukoliko nije nastupila zastarelost
gonjenja
Krivicno procesni subjekti (pojam i nacela)

.princip

monofunkcionalnost

i (svaki subjekt obavlja samo jednu funkciju u KP;

Načelo samostalnosti i nezavisnosti

(samostalni,sude na osnovu zakona)

Načelo zbornosti

– odnosi se na način rada sudova (zborni sastav;mala i velika veća, AD

HOC obrazovana vanraspravna veća)

načelo učešća građana u suđenju
načelo izbornosti

(sudije bira i razrešava Narodna skupština)

za sudije može biti izabran državljanin Srbije,da ispunjava uslove za rad u državnim
organima,da je završio pravni fakultet,položio pravosudni ispit,da je dostojan dužnosti sudije

za sudiju porotnika može biti imenovan državljanin RS koji je navršio 26 godina života i
dostupan je dužnosti sudije porotnika

Nadležnost krivičnog suda

pravo i dužnosti suda da rasvetli i reši krivičnu stvar
Postoje 3 oblika nadležnosti krivičnog suda :

Stvarna nadleznost je

zakonom odredjeno pravo I duznost jednog suda da u krivicnom

postpku preduzima odredjene procesne radnje I donosi odluku prema prirodi krivicnog dela.
Osnovni sud je stvarno nadležan za KD blaže kazne; Visi - 10 godina ili teža; apelacioni -
odlučuje o žalbama,sukobu nadležnost; vrhovni sud RS odlučuje o redovnim i vanrednim
pravnim sredstvima,daje mišljenje o nacrtu zakona i dr

Mesna –

pravo I duznost jednog stvarno nadleznog suda da jedno konkretno KD resava u

odnosu na teritoriju na kojoj je izvršeno KD, mesto prebivališta ili boravišta okrivljenog,
mesto lišenja slobode okrivljenog

Funkcionalna

nadleznost – pravo I duznost krivicnog suda da u zbornom ili inokosnom

sastavu izvodi pojedine krivicno procesne radnje u odredjenom stadijumu ili fazi krivicnog
postupka
Ocena nadležnosti
sud pazi na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i čim primeti da nije nadležan oglasiće se
nenadležnim i po pravnosnažnosti rešenja uputiće predmet nadležnom sudu
Sukob nadležnosti
postoji kada dva ili više sudova istovremeno prihvataju ili odbijaju nadležnost u jednoj
krivičnoj stvari;može biti pozitivan i negativan
postupak za rešenje sukoba nadležnosti pokreće onaj sud koji prisvaja ili odbija nadležnost u

krivičnoj stvari, a rešava zajednički neposredno viši sud
lzuzeće sudiia porotnika

obavezno

ako je oštećen KD; ako mu je neko od učesnika u postupku bračni drug ili srodnik

po krvnoj liniji;ako je u odnosu staraoca,usvojioca,hranioca; ako je učestvovao u donošenju
odluke nižeg suda; ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost),

fakultativno

- neobavezno mogu tražiti stranke i branilac i to samo poimenično određenog

sudije koji postupa. O fakultativnom izuzeću odlučuje predsednik suda.
postupak izuzeća: stranke mogu tražizi izuzeće po početku glavnog pretresa ili odmah po
saznanju;dužni su da u zahtevu navedu razloge za izuzeće,o izuzeću odlučuje predsednik
suda ili veća, a protiv rešenja kojim se zahtev usvaja nije dozvoljena žalba. Rešenje kojim se
zahtev odbija može se pobijati posebnom žalbom,a ako je takvo rešenje doneseno posle

podignute optužbe ond samo žalbom na presudu. kada sudija sazna da je podignut zahtev za
njegovo izuzeće dužan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu

Javni tužilac JT

ovlašćeni tužilac za KD koja se gone po služ. dužnosti
samostalni državni organ koji goni učinioce KD ulaganjem pravnih sredstava, štiti ustavnost
i zakonitost
nadležan je da rukovodi predkrivičnim postupkom ,da zahteva sprovođenje istrage,da podiže
i zastupa optužnicu,da izjavljuje žalbe
osniva se za područje stvarne i mesne nadležnosti krivičnog suda
postoji opštinski,okružni,republički javni tužilac
specijalno tužilaštvo za suzbijanje organizovanog kriminala,tužilac za ratne
zločine,tužilaštvo za visoko tehnološki kriminal

Princip u organizaciji javnog tužioca

Princip hijerarhije

- podređenosti nižeg višem javnom tužilacu i u tom smislu vrši javni

tužilac može doneti određena upustva koja mogu koja mogu biti od nekog opšteg značaja i
upustva vezana za konkretan predmet. Ovo načelo omogućava vršenje disciplinske vlasti
višeg javnog tužioca u odnosu na niže javne tužioce, kao i nadzor nad radom nižih javnih
tužioca.
2.

Monokratsko

uređenje

- javno tužilaštvo je inokosni državi organ koga predstavlja

javni tužilac i nema kolektivnog odlučivanja. Prema tome, u odnosu na treća lica uvijek je
odgovorno jedno lice iz javnog tužilaštva, bez obzira na to da li se prema ovim licima
pojavljuje sam javni tužilac, ili njegovi zamjenici.
3.

Princip devolucije

- ovlašćenje višeg javnog tužioca da preduzme funkciju gonjenja ili

pojedine radnje iz nadležnosti nižeg javnog tužioca)
4.

Princip supstitucije

- pravo višeg javnog tužioca da preuzme vršenje određenih poslova u

konkretnoj krivičnoj stvari od nižeg javnog tužioca, s tim što ove poslove ne vrši on
neposredno, nego ih poverava nekom drugom nižem javnom tužiocu
Postoje osnovno, vise i republičko tužilaštvo.

Principi u radu javnog tužioca

Prilikom donošenja odluka javni tužilac se mora da rukovoditi:

1) Principom legaliteta

(zakonitosti) - javni tužilac je u obavezi da pokrene postupak kada

ima osnovanu sumnju kao najveći stepen verovatnoće da je učinjeno krivično delo, a mora
ga goniti po službenoj dužnosti ex soficio.

2) Princip samostalnosti

daje mogućnost javnom tužiocu da odluke u vezi gonjenja donosi

samostalno.

3) Načelo oportuniteta (celishodnosti)

- javni tužilac ponekad može i da ne pokrene krivični

postupak iako postoje svi elementi bića krivičnog djela. Ovo načelo posebno ima značaja za
maloletnike za ona krivična dela za koja sledi kazna zatvora do tri godine. Kada javni tužilac
ima ovakav slučaj sa punoletnim licem tada imamo tzv. ''odloženo gonjenje''.

3) Princip mutabiliteta (promenjljivosti)

znači da javni tužilac bez obzira što je glavni

inicijator svih radnji gonjenja okrivljenog od početka pa do kraja krivičnog postupka može

Privatni tužilac jeste ovlašćeni tužilac za dela koja se gone po privatnoj tužbi. Privatna tužna
kao optužni akt za navedena KD podnosi se nadležnom sudu u roku od 3 meseca od dana
kada je lice ovlašćeno na podnošenje privatne tužbe saznalo za KD učinioca. Lica koja su
ovlašćena za podizanje privatne tužbe su oštećeni i lice koje je indirektno oštećeno KD.
Privatni tužilac ima prava i dužnosti: da traži pokretanje istrage, da zahteva preduzimanje
pojedinih istražnih radnji, da podnosi i zastupa privatne tužbu, da odustane od privatne
tužbe, da odustane od privatne tužbe do završetka glavnog pretresa,da predlaže izvođenje
pojedinih dokaza, da razmatra sudske spise,da izjavljuje žalbe na presude...
Ne vršenjem prava i dužnosti gubi svojstvo privatnog tužioca. Nedolazak na glavni pretres i
ako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog toga što nije prijavio promenu
adrese smatra se odustankom od krivičnog gonjenja,s’tim što predsednik veća može
dozvoliti povratak u pređašnje stanje ako je izostao iz opravdanih razloga.
Imovinsko pravni zahtev
Je zahtev koji se podnosi sudu ,a rezultat (posledica) je KD. Može se odnositi na naknadu
štete,poništaj određenog pravnog posla na povraćaj stvari.
Može ga podneti oštećeni a može biti podnet i u praničnom potupku. Može se izneti na sud
sve do završetka glevnog pretresa pred prvostepenim sudom. U presudi kojom okrivljenog
oglašava krivim,sud može ovlašćenom licu dosuditi imovinsko pravni zahtev u celini ili
delimično,ili uputiti na parnični postupak. Imovinsko pravni zahtev ovlašćeno lice može
ostvariti u parničnom postupku u slučaju kada sud donese presudu kojom se okrivljeni
osloađa od optužbe ili kojom se optužba odbija ili kad rešenjem sud obustavi KP.
Okrivljeni
Okrivljeni je krivično procesni subjekt koji vrši funkciju od brane,a istovremeno je i stranka
u krivičnom postupku postupku. To je lice protiv koga je doneto rešenje o sprovođenju
istrage ili protiv koga je podneta optužnica,optužni predlog ili privatna tužba, lice protiv
koga je pokrenut KP. Može biti fizičko lice sa navršnih 14 godina života, sa predpostavkom
uračuljivosti, predpostavkom nevinosti koja kaže da će se svako smatrati nevinim dok se
njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.
Prava i dužnosti okrivljenog
Osnovno pravo je pravo na odbranu,a radi realizacije tog prava ima pravo da već na prvom
saslušanju bude obavešten o delu za koje se tereti ili dokazima optužbe, da nije dužno da
daje odbranu niti da odgovara na postavljena pitanja,da mu se omogući da se izjasni o svim
činjenicama i dokazima koji ga terete kao i da iznese sve činjenjice i dokaze koji mu idu u
korist. Da ima dovoljno vremena za pripremu odbrane, pravo da bude saslušan, pravo na
branioca,na upotrebu matemjeg jezika,na pravičnu odbranu,na dostojan tretman čoveka, da
predlaže dokaze, da razmatra spise predmeta,da ulaže redovna i vanredna pravna
sredstva,pravo na rehabilitaciju. Sva ova prava su utemeljena u evropskoj konvenciji o zaštiti
ljudskih prava. Njegove dužnosti su: da stupa u krivični postupak,da dozvoli da se nad njim
izvrši telesni pregled ,da trpi zakonom određeno ograničenje slobode prilikom dovođenja,da
se odazove pozivu radi ispitivanja.

Osumnjičeni
Osumnjičeni je lice prema kome je pre pokretanja KP nadležni državni organ preduzeo neku
radnju zbog postojanja osnova sumnje da je izvršilo krivično delo. Ako policija u toku
prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti osumnjičen dužna je da ga
odmah o tome obavesti,o delu za koje se tereti,da ne mora da daje nikakve izjave niti da
odgovara na postavljena pitanja,o pravu da uzme branioca. Lice može biti zadržan najduže