КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО
ПРАВО
–
КРИВИЧНОПРОЦЕСНЕ
РАДЊЕ
Скрипта кривичнопроцесних радњи рађена на основу предавања
др. Момчила Грубача
ФППС Нови Сад
Кривично процесно право
–
кривичнопроцесне радње
1
Појам, карактеристике и деоба процесних радњи
Кривични поступак се дефинише као скуп процесних радњи које
предузимају процесни субјекти.
Процесне радње су делатности процесних субјеката које они предузимају
на основу својих законских овлашћења или
обавеза, под законом
утврђеним условима, у прописаној форми, са одређеном садржином у циљу
заснивања, тока или окончања кривичнопроцесног односа.
Кривичнопроцесне радње предузимају процесни субјекти ради
остваривање права која им по закону припадају или ради испуњења својих
законских обавеза.
Законско регулисање процесних радњи представља
заштиту поступка
и
његових учесника
од самовоље и злоупотребе.
Радње других лица у поступку (сведока, вештака и сл.) нису
кривичнопроцесне радње, већ само радње процесних субјеката(суда или
странака) које се њима користе за постизање одређеног
кривичнопроцесног циља.
Кривичнопроцесна радња се може манифастовати у
чињењу
и
нечињењу
.
Радње нечињења: недолазак на рочиште, пропуштање изјављивања
правног лека, ћутање окривљеног и сл) не манифестују се у спољном свету
већ се само манифестује њихово процесноправно дејство
–
обустављање
поступка, одбијање тужбе, укидање пресуде итд.
Да би имала процесноправно дејство радња мора бити
вољна и свесна
.
Радња извршена под претњом, принудом нема правно дејство.
Вршење процесне радње има за циљ да се непосредно утиче на заснивање,
ток или окончање процесноправног односа.
Уколико радња није непосредно везана за предмет кривичног поступка
онда није процесна радња (вожња судије аутомобилом од куће до суда).
Циљ процесне радње
не мора да се подудара са циљем кривичног поступка
јер субјекти предузимају радње саобразно свом процесном интересу.
Треба разликовати процесне радње од процесних чињеница као што је на
пример смрт окривљеног.
Процесне чињенице
непосредно утичу на ток
поступка али не настају вољом процесних субјеката па стога нису радње.
Карактеристика процесних радњи је да се оне предузимају у континуитету
и концетрисано.
Континуитет
у предузимањеу процесних радњи ѕначи да се оне
предузимају по одређеном логичком реду, а тај ред је утврђен Закоником.
Концентрација
значи да је законодавац одредио концетрацију процесних
редњи по фазама и стадијумима, те се не могу предузимати преурањено
или накнадно у каснијој фази.
Процесне радње
су многобројне и разноврсне, и могу се поделити на
различите начине.
Подела процесних радњи
С обзиром на процесне субјекте који предузимају радње подела се врши на:
Процесне радње суда:
Радње доказивања (увиђај, реконструкција)
Кривично процесно право
–
кривичнопроцесне радње
3
то само ради заштите интереса националне безбедности, јавног поретка и
морала у демократском друштву, као и ради заштите малолетника или
приватности учесника у поступку.
Под конторлом јавности суд ради пажљивије и одговорније строго се
држећи Закона. Али од јавности може имати и штете
–
сензационализам,
када често долази до повреде начела презумпције невиности.
2.
Начело јавности у претходном поступку
У претходном поступку постоји само
страначка јавност,
али ни она није
путпуна. Законик садржи списак истражних радњи којима странке могу да
присуствују и услове под којима могу тим радњама да присуствују.
Саслушање окривљеног
–
по правилу мора да присуствује јавни
тужилац (уколико је у питању кривично дело које се гони по
службеној дужности), а могу да присуствују и оштећени као тужилац,
приватни тужилац, бранилац, саокривљени који је саслушан и његов
бранилац.
Увиђај, испитивање вештака, испитивање сведока
–
осим
странака и браниоца окривљеног, може да присуствује и оштећени.
Претресање стана
–
могу да присуствују само тужилац и бранилац,
а окривљени само ако је власник стана.
Оштећеном у претходном поступку се може
ускратити
разматрање списа
све док не буде саслушан као сведок.
Када постоји
опасност од одлагања
истражне радње којима странке имају
право да присуствују (саслушање окривљеног, увиђај, испитивање сведока
и вештака) може се и без њих, без обавештавање спровести истражна
радња уколико се таква радња предузима ван седишта суда, а о потреби
присуства окривљеног који нема браниоца одлучује истражнис судија
(уколико окривљени има браниоца он се обавештава о томе).
Обим страначке јавности у претходном поступку може се ценити и према
ширини права на
писмено и усмено општење
притвореног окривљеног
са
својим пбраниоцем и другим лицима која су изван притвора.
Општа јавност у претходном поступку не постоји.
Публика не може да
присуствује обављању истражних радњи, нити се тим радњама даје
неконтролисани публицитет.
3.
Начело јавности у главном поступку
Правило је да се главни претрес држи јавно
-
општа јавност.
То важи и
за претрес пред другостепеним судом. Страначка јавност се никада не
доводи у питање, а кад се поједино лице понекад и удаљи, то се ради само у
циљу да се то лице онемогући од утицања на давање исказа других лица.
Општа јавност у главном кривичном поступку
може бити искључена
када
су у питању
малолетници
или
интерес заштите живота
учесника у
поступку, или је то неопходно из других разлога.
Поступак доношења судских одлука није никада јаван
–
потпуно је
искључена јавност, док је
објављивање пресуде увек јавно.
4.
Начело непосредности
Начело непосредности није посебно дефинисано, иако је очигледно да се
поступак заснива на том начелу, јер се све радње за формирање судске
одлуке морају извести непосредно пред судом који ће донети одлуку.
Кривично процесно право
–
кривичнопроцесне радње
4
Суд боље суди када је у могућности да непосредно види и чује странке и
остале учеснике, и тад је у прилици да цени и њихово
држање, покрете,
одлучност, несигурност, интонацију
итд, што све може да утиче на коначан
став суда и доношење коначне одлуке.
Начело непосредности долази до изражаја тек у главном претресу.
Правила која обезбеђују начело непосредности на главном претресу
:
Докази
на основу којих ће се донети пресуда по правилу се изводе
непосредно на главном претресу (пресуда се не може заснивати на
доказу који није изведен на главном претресу). Овде постоји
одступање када се прочита исказ неког учесника у поступку који је
умро или је болестан.
Суђење
на главном претресу није могуће без присуства странака, а
посебно не без окривљеног, осим у два изузетка
–
када је окривљени
у бекству, или када окривљени не дође на суђење. Постоји
могућност суђења на главном претресу у скраћеном поступку без
присуства тужиоца, у одређеним ситуацијама.
Незаменљивост судија
је правило у току главног претреса и у
поступку доношења пресуде. Главни претрес се у целини мора
одржати пред једним судијом који ће на крају донети пресуду.
Континуитет и концентрација процесних радњи.
Да би се
очувала непосредност радње морају бити у континуитету, пресуда се
мора изрећи у што краћем року, а због концентрације,
одређене
процесне радње се морају обавити у тачно одређеној фази поступка.
5.
Начело процесне економичности
Економичност кривичног поступка се не своди само на уштеду у времену
већ подразумева и рационално коришћење правосудних кадрова и
финансијских средства намењених вршењу правосуђа. Економичност
поступка се не односи само на интерес правосудног буџета, већ и на
интерес странака.
6.
Начело лојалности и поштења учесника кривичног поступка и
сузбијања процесних злоупотреба
Свако поступање учесника у кривичном поступку које је противно
Законику представља процесну злоупотребу.
Од окривљеног се на тражи да буде поштен (може да се брни ћутањем, да
пориче кривицу, да даје неистине исказе). Ипак од њега се захтева
лојалност
–
забрењено му је да ради на штету поступка, да уништава
доказе, да утиче на сведоке.
Остали учесници у поступку морају да буду лојални а поред тога да покажу
и поштење.
Форма, време и садржина процесних радњи
Највећи број прописа кривичног процесног права се односи на процесне
радње које уређују њихову форму, садржину и време предузимања.
Форма процесних радњи представља унапред одређен начин њиховог
предузимања.
Предузимање процесних радњи је везано за извесну форму предвиђену
Закоником. Та форма може бити:
Кривично процесно право
–
кривичнопроцесне радње
6
мањина обавезно се врши превод на српски језик. У другостепеном
поступку поступак се увек води на српском језику али се пресуда
преводи на језик који је био у употреби у првостепеном поступку.
Такође, на захтев странака које су се договорила око употребе језика
у поступку може се одобрити употреба тог језика о чему ће коначну
одлуку донети суд.
Потање језика комуникације странака пред судом
–
странка
својом посебном изјавом пред судом одређује који језик сматра
својим матерњим језиком. Ово право се признаје и странцима као
степен достигнутих људских права. Суд је у том случају дужан да
обезбеди тумача на терет буџета, али ће се све преводити на један од
судских језика у службеној употреби.
Питање језика комуникације између судова
–
међусобни
саобраћај између судова и међусобно указивање правне помоћи
одвија се на језику који је у службеној употреби у односном суду.
Б. одредбе о записницима
Записник
се саставља истовремено са обављањем процесне радње или
непосредно након тога.
Записник је службено писмено о званичном току и садржини процесне
радње која је обављена у кривичном поступку.
Према правној природи записник представља
јавну исправу.
Када за процесну радњу није посебно прописано правило, примењују се
опште одредбе о записницима (члан. 174 ЗКП).
Судија гласно саставља записник да сви могу да чују.
Не сме се ништа
брисати и додавати на записник
, он мора бити уредан. Све накнадне
измене и исправке које се уносе у записник морају оверити својим
потписом лица која потписују записник.
Истражни судија, односно председник судског већа може одредити и
снимање истражне радње
без сагласности окривљеног али га о томе
мора обавестити.
Место процесних радњи
Рочиште је дефинисано местом и временом, док је само место процесне
радње дефинисано само локалитетом.
Местом процесне радње сматра се оно место на коме се предузима
одређена процесна радња и место где та процесна радња производи своје
правно дејство, и зависи од пророде саме радње и околности случаја.
То место може бити у одређеним просторијама зграде суда или ван ње.
Одређивање места процесне радње је од велике важности јер се сматра да
је странка испунила своју дужност ако је у одређено време била на месту
процесне радње по позиву, па јој се у том случају не може изрећи било
каква санкција која се односи на принудно довођење, када се предвиђа за
ту врсу пропуштања процесне радње.
Главни претрес се може одржати у згради суда, а изузетно и изван зграде (у
некој другој просторији, згради и сл.) али
никако изван подручја месне
надлежности тог суда.
Процесне радње које се некада изузетно морају извршити изван подручја
суда, по правилу се врше путем
правне помоћи
, мада ЗКП изричито не
