1. POJAM KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA I KRIVICNOG POSTUPKA, SVRHA, ZNACAJ I TUMACENJE
KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA
-KPP kao grana pozitivnog zakonodavstva predstavlja sistem pravnih normi ili normativno utvrdjeni skup pravnih
propisa, kojima se uredjuje krivicni postupak.
-Krivicni postupak se kao i bilo koji drugi postupak svodi na odredjenu proceduru, koja se obavlja radi ostvarenja
odredjenog cilja. Taj cilj se svodi na resavanje krivicne stvari, koja je predmet postupka, odnosno krivicnog dela koji
je predmet optuznog akta i o kome odluku treba da donese krivicni sud.
-KPP se kao grana pojmovno odredjuje na razlicite nacine. Definicije KPP-a se mogu podeliti na dve osnovne vrste:
REALISTICKE i JURISTICKE. Realisticke definicije se temelje na shvatanju krivicnog procesnog prava kao jednog
stvarnog pojma, tako da se on odredjuje preko odredjenih objektivno postojecih elemenata i u zavisnosti od broja
takvih elemenata dele se na dve osnovne vrste: BIPARTITNE I TRIPARTITNE. Za juristicke definicije KPP-a je
karakteristicno da pocivaju na shvatanju postupka kao pravnog fenomena i gde KPP definise kao sistem pravnih
propisa kojima se odredjuju kp subjekti i regulisu njihovi kp odnosi radi resenja krivicne stvari.
-Medjutim, navedena podela definicija KPP-a je teorijskog karaktera i ne moze se smatrati apsolutnom. Naime, svaka
definicija ima svoje dobre i lose strane, svaka definicija je u osnovi teorijskog karaktera, sto znaci da ima relativni
karakter, a i postoji niz razlicitih teorijskih shvatanja.
-Osnovni elementi KPP-a su: 1) skup ili sistem pravnih propisa medju kojima najznacajnije mesto zauzimaju
zakonski propisi
(ZAKONIK O KRIVICNOM POSTUPKU I SPOREDNO KP ZAKONODAVSTVO
); 2) da se njime uredjuje
pravni i procesni polozaj subjekata kp; 3) najvazniji subjekti su oni subjekti koji vrse osnovne procesne funkcije
( funkciju optuzbe, odbrane i vodjenja kp i presudjenja, i drugi subjekti koji ostvaruju dokaznu funkciju ili realizuju
neka druga svoja prava); 4) cilj je resavanje njegovog predmeta, donosenje odluke o krivicnom delu koje je predmet
kp.
-Nacelno posmatrano sud tezi potpuno nezavisnom i nepristrasnom resenju predmeta kp, cemu bi morao da tezi i
javni tuzilac, mada su stranke, po logici stvari, uvek prvenstveno usmerene ka ostvarenju stranackih interesa.
-KPP se tumaci primenom opstih metoda tumacenja prava gde spadaju jezicko, logicko, ciljno, sistematsko, istorijsko
tumacenje, itd. Tumacenje u uzem smislu se svodi na otkrivanje pravog znacenja odredjenih pravnih normi, dok se
tumacenje u sirem smislu ogleda u resavanju slucajeva pravnih praznina primenom odredjenih interpretativnih
pravnih metoda.
-Osnovna vrsta tumacenja KPP-a je
JEZICKO
tumacenje koje se inace rutinski koristi prilikom svake konkretne
primene bilo koje krivicno procesne odredbe. Ovo tumacenje se u praksi kombinuje sa
LOGICKIM
tumacenjem jer je
to neophodno kako bi se otkrio pravi smisao norme. Jezicko i logicko tumacenje u svom jedinstvu cine
NORMATIVNO
tumacenje, koje se koristi u praksi, a kada njega primenjuje krivicni sud, onda se radi o
SUDSKOM
tumacenju, koje pogotovo ima znacaj ukoliko potice od drugostepenih sudova. Kada odredjeno tumacenje vrsi njen
stvaralac rec je o
AUTENTICNOM
tumacenju. Kod nas krivicno procesne norme moze autenticno da tumaci jedino
Narodna skupstina Republike Srbije, koja jedina i donosi zakone. Postoji i
DOKTRINARNO
tumacenje koje postoji
kada naucnici koji se bave KPP kao pravnom naukom, daju svoje misljenje o nacinu interpretiranja odredjenih kp
normi. Ovo tumacenje nema nikakvo formalno dejstvo, ali ima veliki prakticni znacaj.
-Posebnu vrstu tumacenje predstavlja
TUMACENJE PRAVNIH PRAZNINA
. Ovo tumacenje ima izrazito kreativan
karakter, svodi se na stvaranje odredjenih odredbi koje inace ne postoje u odnosu na odredjeno kp pitanje. Takvi
propusti nazivaju se pravne praznine koje se mogu popunjavati primenom dva osnovna oblika tumacenja: analogijom
i pravilom "
argumentum a contrario
". Analogija znaci da se na jedan slucaj koji nije regulisan opstom normom
primenjuje druga pravna norma, cije je dejstvo predvidjeno za neki drugi slucaj, koji je slican onom slucaju u odnosu
na koga postoji pravna praznina. Ona postoji u dva oblika: kao zakonska i kao sudska. Zakonska je kada zakonodavac
u odnosu na neki neregulisan slucaj nalaze upotrebu norme kojom se uredjuje neka druga kp situacija ( upucujuce
zakonske norme). Sudska analogija postoji kada sami sudovi odluce da primene odredjene norme koje se odnose na
neki slican a zakonski striktno regulisan slucaj. Pravilo "
argumentum a contrario
" se zasniva na pretpostavci da ako
neki slucaj nije regulisan odredjenom normom, a po svojoj prirodi je suprotan drugom slucaju koji je striktno
regulisan odgovarajucom normom, onda na neregulisan slucaj treba primeniti pravilo koje je suprotno onome koji
postoji u normi koja se odnosi na regulisani slucaj.
2. KRIVICNI POSTUPAK: OSNOVNI ISTORIJSKI TIPOVI KRIVICNIH POSTUPAKA
-Postupak uopste predstavlja nacin ostvarenja odredjenog cilja, odnosno skup radnji koje se preduzimaju da bi se
njima postigli odgovarajuci efekti. Posebnu vrstu postupaka predstavljaju pravni postupci. Krivicni postupak je jedna
vrsta pravnog postupka, koji predstavlja skup radnji koje u razlicitim procesnim stadijumima vrse krivicnoprocesni
subjekti koji su ovlasceni da ih preduzimaju ili te radnje spadaju u njihovu nadleznost, radi donosenja odluka suda.
OSNOVNI ISTORIJSKI TIPOVI KRIVICNIH POSTUPAKA
: u svom istorijskom razvoju, krivicno delo i kp su presli put od
privatne stvari stranaka, do krivicnog dela i kp kao institucija javnog poretka. Osnovni istorijski tipovi kp su : 1-
akuzatorski kp; 2- inkvizitorski kp i 3-mesoviti kp.
-Za akuzatorski tip (optuzni) je karaktersiticno da se sustina postupka sastoji u cisto stranackom sukobu koji se odvija
pred sudom kao potpuno nepristrasnim subjektom, koji samo donosi odluku koja je stranka bila uspesnija u njihovom
dokaznom dvoboju. Ovaj tip postupka je postojao u staroj Grckoj i Rimu i karakterisao se odredjenim demokratskim
elementima, poput sirokog dejstva principa javnosti, usmenosti i neposrednosti. Imao je striktno privatni karakter. To
znaci da za vecinu krivicnih dela, pa i za one najteze, nije gonila, optuzivala drzava, vec je sam osteceni ili njegova
porodica pokretala postupak, sto prakticno znaci da se parnicni i krivicni postupak nisu sustinski razlikovali.
-Za inkvizitorski kp (istrazni) su karakteristicna nacela pismenosti i formalne ocene dokaza, kao i odsustvo javnosti u
najvecem delu postupaka. Ovaj tip je dominirao u Evropi sve do epohe Francuske burzoaske revolucije, a u nekim
zemljama zadrzao se dugi niz godina i nakon te revolucije. Iako se smatra nedemokratskim i losim po polozaj
okrivljenog, on je ustvari nastao kao plod teznje da se umanji arbitrernost feudalnih sudija.
-Savremeni kp su uglavnom mesovitog karaktera, sto je posebno karakteristicno za vecinu kp kontinentalne Evrope,
pri cemu inkvizitorski elementi dominiraju u istrazi, a akuzatorski u fazi glavnog pretresa.
3. VELIKI POZITIVNOPRAVNI KRIVICNOPROCESNI SISTEMI
-U dva velika pozitivnopravna krivicnoprocesna sistema spadaju: 1.
KONTINENTALNO-EVROPSKI KRIVICNOPROCESNI
SISTEM i 2. ANGLOSAKSONSKI KRIVICNOPROCESNI SISTEM (adverzijalni).
-
Ponekad se uprosceno kontinentalno-evropski tip oznacava kao inkvizitorski, a anglosaksonski kao akuzatorski, ali
takvo odredjenje u osnovi nije korektno jer su i jedan i drugi danas mesovitog karaktera.
-Za kontinentalno evropske postupke je karakteristicno da u istrazi postoje jaki inkvizitorski elementi, ali uz
postovanje prava na odbranu i u toj fazi kp. U ovom tipu su osnovne kp funkcije strogo odvojene, ali javni tuzilac
ipak nije tipicna stranka, jer je on duzan da osim stranackih interesa utemeljenih na funkciji optuzbe, stiti i opste
interese koje proizlaze iz nacela istine. Sem toga, i sam sud je dokazno izuzetno aktivan, po pravilu sam izvodi
dokaze tokom sudjenja. Nas kp, ali i niz drugih postupaka evropskih drzava, pripada ovom tipu postupka.
-Za anglosaksonske tipove je karakteristicno da je sud u dokaznom smislu veoma pasivan, tako da je izvodjenje
dokaza prepusteno strankama, dok se sud fokusira na procenu koja je stranka u dokaznom dvoboju bila uspesnija.
9. ostavljanje mogucnosti za veoma siroko odstupanje od nacela neposrednosti u objektivnom smislu na glavnom
pretresu
5.VRSTE KRIVICNIH POSTUPAKA PREMA ZKP I PREMA DRUGIM IZVORIMA NASEG KPP-a
-Vrste kp sadrzanih u ZKP-u proizlaze iz njegove nacelne odredbe gde se propisuje da uz pravicno vodjenje
postupka, nevin covek ne bude osudjen, a da se uciniocu krivicnog dela izrekne krivicna sankcija. Krivicnim
postupkom se resava i niz drugih pitanja koja se odnose na: uslovni otpust, rehabilitaciju, prestanak mera
bezbednosti, ostvarivanje prava lica neosnovano lisenog slobode i neosnovano osudjenog, oduzimanje imovinske
koristi, resavanje imovinskopravnog zahteva i izdavanje poternice i objave.
-Prema ZKP-u, moguce je izdvojiti nekoliko vrsta postupaka, koji se dele na: KRIVICNE i DRUGE POSTUPKE.
-KRIVICNI POSTUPCI se prema kriterijumu tezine krivicnog dela koje je njihov predmet, dele na:
1. Opsti (redovni)
2. Posebni: spadaju: skraceni kp, postupak prema maloletnim licima koji je sadrzan u ZOMUKD-u, i postupci za
primenu mera bezbednosti medicinskog karaktera.
-U specificne postupke spadaju: postupak za opozivanje uslovne osude, postupak za izricanje jedinstvene kazne, i
postupak za ublazavanje kazne osudjenom saradniku.
- U DRUGE POSTUPKE spadaju postupci koji su posveceni resavanju nekih pitanja koja se ne odnose direktno na
krivicno delo, ili se na njega odnose samo u maloj meri, a koja su nastala nakon vec zavrsenog kp. Tu spadaju:
postupak za pustanje na uslovni otpust; postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji, za prestanak pravnih
posledica osude i mera bezbednosti; postupci medjunarodne krivicnopravne pomoci i medjunarodne saradnje u
krivicnim stvarima; i postupak za naknadu stete, rehabilitaciju i ostvarivanje prava lica neosnovano lisenih slobode
i neosnovano osudjenih.
6. ODNOS KPP-a I KRIVICNOG MATERIJALNOG PRAVA
-Krivicno pravo shvaceno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava, predstavlja krivicno pravo u
objektivnom smislu, dok krivicno pravo u subjektivnom smislu jeste pravo na kaznjavanje koje priprada samo
drzavi. Krivicno pravo treba da bude poslednje sredstvo u zastiti odredjenih vrednosti, tj u suzbijanju kriminaliteta.
Krivicno zakonodavstvo se moze shvatiti kao grana kojom se regulisu kako materijalna krivicnopravna pitanja, tako
i pitanja krivicnog postupka. Drugim recima, u svom totalitetu krivicno zakonodavstvo, obuhvata kako pravila
krivicnog materijalnog, tako i pravila KPP-a, sto predstavlja krivicno zakonodavstvo u sirem smislu. Uobicajeno se
ipak, krivicno zakonodavstvo posmatra u uzem smislu.
-KPP i KMP su korelativni i medjusobno uslovljeni pojmovi. Zahtevi KMP-a se ne mogu ostvariti bez postojanja
kp, odnosno zakonskog definisanja nacina na koji ce se u svakom slucaju odluciti da li krivicno delo postoji, da li je
odredjeno lice krivo i da li su ispunjeni uslovi da se to lice kazni na odgovarajuci nacin. U kp se ostvaruju i drugi
ciljevi koji nisu direktno vezani za zahteve KMP-a, ali su indirektno sa njima povezani. Dakle, obe ove grane ne
mogu postojati nezavisno jedna od druge.
7. ODNOS KPP-a i USTAVNOG PRAVA
- KPP ostvaruje veoma jaku vezu sa ustavnim pravom, i danas se smatra da je ustav simbol pravne drzave. Ideja
ustava potice iz tri izvora: prvi je postojanje glavnog viseg zakona, drugi izvor su licna prava, a treci izvor je
povelja, pisani dokumet. Iz cinjenice da ustav poklanja veliku paznju zastiti ljudskih prava i sloboda, a da takodje
utvrdjuje i opste okvire moguceg ogranicenja ili lisenja odredjenih prava i sloboda, a da pored toga, istovremeno
utvrdjuje podelu vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku, za koju je izmedju ostalog, karakteristicno i da se pred
njom odvija kp, proizlazi veza izmedju ove dve grane zakonodavstva.
8. ODNOS KPP-a i GRADJANSKOG PROCESNOG PRAVA
-Gradjansko i krivicno procesno pravo ispoljavaju niz izrazitih slicnosti, koje proizlaze iz cinjenice da se obe grane
odnose na regulisanje odgovarajuceg sudskog postupka, u okviru koga procesni subjekti preduzimaju procesne
radnje, te u kome se donose sudske odluke. Predmet krivicnog postupka je odredjena krivicna stvar, predmet
gradjanskog je odredjena gradjanska stvar, odnosno gradjanski predmet. U tom smislu se i zakljucuje da je predmet
gradjanskog postupka privatno-pravni zahtev, za razliku od kp, ciji je predmet odredjeni javno-pravni zahtev. Moze
se uociti da je ponekad i kp usmeren na odlucivanje o nekim gradjansko-pravnim pitanjima. To je slucaj pre svega,
sa sporednim predmetom kp, koji je gradjansko-pravnog karaktera. U pitanju je resavanje imovinsko-pravnog
zahteva, koji je povezan sa pitanjem glavnog predmeta kp, ali ne predstavlja deo centralnog pitanja krivicne
procedure, zbog cega se naziva
adhezioni postupak
.
9. POVEZANOST KPP-a SA NEKIM VANPRAVNIM DISCIPLINAMA
-ODNOS KPP-a i KRIMINALISTIKE: za razliku od kpp-a koje predstavlja tipicnu normativnu nauku,
kriminalistika je realna nauka, ali su pri tom obe ove nauke krivicne nauke, i po logici stvari, veoma usko povezane.
U zadatke kriminalistike se svrstavaju: izucavanje tehnike vrsenja krivicnih dela, kriminalisticka tehnika, taktika, i
organizacija suzbijanja kriminaliteta. Ovi zadaci se pre svega odnose na drustveno reagovanje u odnosu na
kriminalitet, sto se u procesnom smislu ogleda kroz formulisanje obaveze policije u predistraznom postupku da
otkriva krivicna dela, pronalazi i hvata osumnjicene, i podnosi krivicne prijave na osnovu kojih javni tuzilac
podnosi odgovarajuci optuzni akt i zapocinje krivicno gonjenje.
-Kriminalistika je nauka koja pronalazi, usavrsava i primenjuje odredjene metode i sredstva koja su najpodesnija da
se krivicno delo otkrije i razjasni, a ukratko receno to je nauka o tehnici, taktici i metodici istrazivanja i sprecavanja
krivicnih dela.
-Kriminalisticka tehnika proucava metode i sredstva pomocu kojih se pronalaze i tumace makro i mikro tragovi,
kao i predmeti krivicnog dela, da bi se tako razjasnile bitne okolnosti i rasvetlilo krivicno delo.
-Kriminalisticka taktika se bavi pojedinim oblicima krivicnih dela, nacinima njihovog izvrsenja, motivima i
ciljevima zbog kojih nastaju, vestinama, kriminalnim sklonostima, nacinom zivota i psihologijom izvrsilaca
krivicnih dela, pri cemu ova saznanja uopstava i donosi kriminalisticka pravila, koja su primenjiva na uglavnom sve
slucajeve otkrivanja krivicnih dela.
-Kriminalisticka metodika konkretizuje kriminalisticko-tehnicka pravila i metode na pojedina krivicna dela i tako
omogucava njihovo otkrivanje i dokazivanje.
-Od strane laika, kriminalistika se cesto krajnje povrsno poistovecuje sa policijskom naukom, sto naravno nije
tacno. Naime, kriminalistika jeste policijska nauka, ali istovremeno ona je i sudska, tuzilacka, a njenim saznanjima
obavezuje, moze imati i znatno vise standarde od onih iz konvencije. EKLJP je svakako najvazniji
medjunarodnopravni akt koji je donet u okvirima Saveta Evrope, a u njoj su utvrdjene vazne garancije koje su
propisane za Evropu kao minimalni kp standardi. To su: zabrana mucenja, pravo na slobodu i bezbednost licnosti,
pravo na pravican kp, pretpostavka nevinosti, pravo na saslusanje bez odlaganja o prirodi i osnovama optuzbe,
pravo na odbranu, pravo na suocavanje sa svedocima koji terete okrivljenog, nacelo zakonitosti i potpuna zabrana
smrtne kazne.
-Odredbe EKLJP koje se odnose na kp garancije dozivljavaju svoju primenu i u postupcima pred Evropskim sudom
za ljudska prava u Strazburu. Taj sud moze utvrditi da je povredjeno neko pravo koje je predvidjeno konvencijom, a
sam postupak pred njim se moze zapoceti na dva nacina: putem odgovarajuceg zahteva drzave i individualnom
zalbom; ali sud nudi samo supsidijarnu pravnu zastitu, jer se zalba tom tom sudu moze podneti tek nakon sto se
iscrpe sva odgovarajuca pravna sredstva na nacionalnom nivou. Odlukom suda, drzava moze biti obavezna da
sanira povredu prava, da naknadi stetu ili spreci istovetne povrede u buducnosti. Odluke ovog suda nemaju
automatsko kasaciono dejstvo, tako da su drzave u obavezi da propisu posebne procesne mehanizme cijom se
primenom na nacionalnom nivou omogucava ozivotvorenje odluka tog suda.
11. DEJSTVO ODLUKA I GLEDISTA NEKIH MEDJUNARODNIH TELA NA KRIVICNOPROCESNI SISTEM
SRBIJE
- Postavlja se pitanje da li odredjeni opsti pravni akti medjunarodnog karaktera ili akti medjuanrodnih organa koji
nemaju sudski karakter, proizvode odredjeno pravno dejstvo na nas krivicnoprocesni sistem. Pored toga, postavljaju
se i dva sledeca pitanja: prvo- da li se odredjene odluke i stavovi nekih medjunarodnih organa i tela uopste mogu
smatrati izvorima prava, i drugo- ako takve odluke i stavovi mogu da budu smatrani izvorima prava, da li u nasem
normativnom ambijentu, uopste postoje odredjeni procesni i pravni mehanizmi koji bi omogucavali primenu takvih
medjunarodnih izvora prava.
- Odredjeni medjunarodnopravni akti imaju jak efekat na nase kp zakonodavstvo, ali po pravilu ne kao direktni
izvori KPP-a, vec indirektno, tako sto se implementiraju u nacionalne zakonske propise ili u nekoj meri uticu na
sudsku praksu. To je posebno karakteristicno za EKLJP ali i za praksu ESLJP. I drugi ratifikovani bilateralni i
multilateralni ugovori imaju obavezujuce dejstvo na nasu zemlju, ali takodje ne u formi direktne primene.
-Prema ustavu Republike Srbije, opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori
sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju, a potvrdjeni medjunarodni ugovori
moraju biti u skladu sa ustavom. Kod nas se sudske odluke zasnivaju na ustavu, zakonu, potvrdjenom
medjunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. To znaci da se sudska odluka ne moze zasnivati na
nekom "opsteprihvacenom pravilu medjunarodnog prava", i to je veoma dobro resenje koje je potpuno u skladu sa
interesima legaliteta i pravne sigurnosti.
12. DEJSTVO KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA (prostorno, vremensko i vazenje u odnosu na subjekte)
-PROSTORNO DEJSTVO KPP-a: ono vazi u prostornom smislu na isti nacin kao i vecina drugih zakona, tako da
se i na njega odnosi nacelo teritorijalnosti koje vazi za krivicno pravo. Krivicno zakonodavstvo Republike Srbije
vazi za svakog ko na njenoj teritoriji ucini krivicno delo. Pod drzavnom teritorijom se podrazumeva kopno,
odnosno suvozemna teritoija, obalno more, vodene povrsine unutar drzavnih granica, kao i vazdusni prostor iznad
