Krivično procesno pravo
1. NAČELA KRIVIČNOG POSTUPKA
Pojam i vrste
Načela krivičnog postupka su ona procesna pravila koja se odnose na najviše
procesne pojmove ili bića i određuju karakter ili tip krivičnog postupka.
Načela služe ostvarivanju ciljeva postupka i proizvod su
političkih,kulturnih,ekonomskih i istorijskih prilika određene društvene zajednice ili
pravno tehničkog i stručnog iskustva o tome kako treba voditi krivični postupak.
Načela treba shvatiti kao žive ustanove koje se menjaju i prilagođavaju uslovima
života u skladu sa promenama u društvu i novim potrebama postupka .
Vrste načela su:
1. načelo legaliteta;
2. optužno , istražno i mešovito načelo;
3. načelo kontradiktornosti ;
4. načelo javnosti ;
5. načelo zbornosti ;
6. načelo neposrednosti;
7. načelo istraživanja materijalne istine;
8. načelo odbrane;
9. načelo usmenosti;
10.načelo slobodne ocene dokaza;
11.načelo
in dubio pro reo
;
12.načelo
ne bis in idem
;
13.načelo procesne ekonomije;
2. NAČELO LEGALITETA
Ovo načelo ustanovljava obavezu javnog tužioca da u slučajevima krivičnih dela
koja se gone po službenoj dužnosti preduzme krivično gonjenje uvek kada se za to ispune u
zakonu predviđeni stvarni i pravni uslovi .
Dužnost javnog tužioca da preduzme krivično gonjenje nastupa ako postoje dokazi
iz kojih proizilazi osnovana sumnja da je odredjeno lice učinilo krivično delo.
Javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koje je predviđena
novčana kazna ili kazna zavota do 3 godine , ako osumnjičeni u roku od 6 meseci izvrši
jednu ili obaveza koje mu odredi javni tužilac i to:
- da otkloni štetnu posledicu krivičnog dela ili nadoknadi štetu ;
- da uplati odrešen iznos humanitarnoj organizaciji, fondu ili javnoj ustanovi ;
- da obavi neki društveno korisni rad ili da ispuni obaveze izdržavanja;
1
3. OPTUŽNO, ISTRAŽNO I MEŠOVITO NAČELO
Ova načelo uređuju položaj glavnih procesnih subjekata u krivičnom postupku .
Optužno načelo se sastoji u razdeobi osnovnih procesnih funkcija (suđenja,
optuženja i odbrane) na tri izmešu sebe odvojena i nezavisna procesna subjekta (sud,
tužilac i optuženi) tako da tužilac iznosi spor pred sud i snosi teret dokazivanja, okrivljeni
se brani , a sud presuđuje na osnovu materijala koji proizađe iz kontradiktorne rasprave
stranaka u koju se on ne meša.
Istražno načelo se sastoji u spajanju osnovnih procesnih funkcija (suđenje, gonjenje
i odbrana ) i njihovom poveravanju sudu koji je u postupku jedini procesni subjekt.
Okrivljeni je objekat istraživanja a ne subjekat postupka kome pripadaju prava odbrane .
Mešovito načelo je u osnovi savremenih krivičnih postupaka evropskih
kontinentalnih država.
4. NAČELO KONTRADIKTORNOSTI
Kontradiktornost podrazumeva mogućnost stranaka da u postupku izlože svoje
stavove o pitanjima koja se raspravljaju i da pobijaju stanovišta suprotne stranke .
Cilj načla je da olakša ustanovljavanje istine o predmetu sudjenja i da obezbedi
ravnopravnost stranaka .
Kontradiktornost se postiže davanjem strankama prava da stavljaju predloge , da o
tim predlozima raspravljaju , daju kritičku ocenu radnji preduzetih u dokaznom postupku,
postavljaju pitanja , iznose svoje mišljenje i zaključke.
5. NAČELO JAVNOSTI
Javnost krivičnog postupka podrazumeva pravo gradjana da budu obavešteni o toku
krivičnog postupka i radnjama koje se u njemu preduzimaju putem sredstava javnog
informisanja, neposrednim prisustvom , razgledanjem sudskih spisa i na drugi način .
U predhodnom postupku postoji samo stranačka javnost , ali ni ona nije potpuna .na
glavnom pretresu principijalnosti dolazi do punog izražaja. Pravilo je da je glavni pretres
javan.
U postupku donošenja sudskih odluka nema nikakve javnosti , ni stranačke, ni opšte
ali objavljivanje presude je uvak javno.
Pretres pred drugostepenim sudom je javan kao i prvostepeni glavni pretres. I
sednica drugostepenog veća je javna za stranke i publiku .
Javnost može biti neposredna –fizička i sastoji se u prisustvovanju procesnim
radnjama ili posredna koja se ostvaruje sredstvima informisanja .
2
Ovo načelo postoji kada stranke i drugi učesnici postupka svoje izjave i dokaznu
građu daju sudu usmeno i kad se presuda može zasnovati samo na onom materijalu koji
je iznet pred sud usmeno .
Glavni pretres se u našem postupku zasniva na načelu usmenosti : dokazna gradja za
presudu, izjave i predlozi stranaka moraju biti izneti usmeno , a sud u presudi van toga
ništa drugo ne sme da uzme u obzir.
11. NAČELO SLOBODNE OCENE DOKAZA
Načelo slobodnog uverenja sudije postoji , ako se dokazi ne cene po pravilma
utvrdjenim u zakonu već od strane sudije na osnovu njegove sopstvene analizevrednosti
izvedenih dokaza uz obavezu da o tome kako je cenio dokaze položi račun u obrazloženju
svoje odluke.
Svoje uverenje o vrednosti dokaza, sudija ne formira , oslanjajući se na pravne
norme, već na svoje znanje , inteligenciju...
Ocena dokaza je slobodna ne zato što može biti proizvoljna već zbog toga što nije
diktirana zakonskim propisima. Ona mora da bude u skladu sa zakonima ljudskog
mišljenja razložna i razumna.
Da je sudija ne bi mogao koristiti kao sredstvo za prikrivanje svoje samovolje,
neophodno je da slobodna ocena dokaza bude podvrgnuta kontroli Višeg suda i stranaka .
12. NAČELO IN DUBIO PRO REO
Ovo načelo ( u slučaju sumnje presuditi u korist okrivljenog ) nalaže da sudija kad
se u pogledu pitanja da li postoji činjenica koja ide na štetu okrivljenog nađe u sumnji ,
mora uzeti da ona nije utvrđena , i obrnuto, da u slučaju sumnje u pogledu činjenice koja
ide u korist okrivljenog , mora da uzme da je utvrdjena .
Oslobađajuća presuda se donosi onda kad sud ostane u sumnji da li je optuženi delo
učinio.
13. NAČELO NE BIS IN IDEM
Ovo načelo glasi: niko ne može dva puta biti kažnjen za isto delo.
Radi se o ljudskom pravu koje priznaju i Pakt i Evropska Konvencija.
Evropska Konvencija to pravo definiše na sličan način : nikom neće biti ponovno
suđeno niti će biti ponovo kažnjen u krivičnom postupku po jurisdikcijom iste države za
delo zbog koga je bio već pravosnažno oslobođen ili osuđen u sklaud sa zakonom i
krivičnom postupkom te države.
14. NAČELO OFICIJELNOSTI
Prema ovom načelu javni tužilac je
dominus litis
jedini subjekta od kojeg može
poteći inicijativa za krivično gonjenje, potpuno slobodna osim kada je ograničena
zakonom.
4
15. NAČELO PROCESNE EKONOMIJE
Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja. Toj dužnosti suda odgovara
pravo okrivljenog da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude
suđeno bez odlaganja .
Procesna ekonomičnost se ne svodi samo na uštedi vremena , već podrazumeva i
racionalno korišćenje pravosudnih kadrova i finasijskih sredstva namenjenih za vršenje
pravosuđa.
Ovo načelo je u interesu budžeta, ali je i u interesu stranaka.
16. POJAM I VRSTE KRIVIČNIH SUDOVA
Sud je samostalan i nezavisan državni organ koji vrši sudsku vlast.
Vršenje sudske vlasti u krivičnim stvarima podrazumeva pravo istraživanja,
raspravljanja i presuđivanja , uključujući i pravo izricanja krivičnih sankcija , krivično-
odgovornim učiniocima krivičnih dela .
Sudije se ne biraju za određenu vrstu suđenja, već za sud, a koje će stvari suditi
zavisi od internog rasporeda rada u sudu .
Sudovi se dele na redovne i vanredne, a redovni na sudove opšte nadležnosti i
specijalizovane. Svi sudovi u Srbiji su redovni a od specijalizovanih postoji ---------------.
Prema rangu i instanci sudovi se dele na sudove nižeg i višeg ranga i sudove višeg i nižeg
stepena .Sud niže instance je prvostepeni sud , a sudovi više instance su sudovi koji
odlučuju o pravnim lekovima.
Vrste sudova su opštinski i okružni sudovi kao i Vrhovni sud Srbije .
17. STVARNA NADLEŽNOST
To je pravo i dužnost jednog suda prvog stepena da presudi odredjenu krivičnu
stvar, s obzirom na težinu krivičnog dela koja je izražena u kazni predviđenoj u krivičnom
zakonu ili s obzirom na druge osobine krivičnog dela ili svojstva njegovog učinioca.
Kriterijumi za određivanje stvarne nadležnosti su deliktni (težina i vrsta krivičnog
dela) ili statusni ( svojstva okrivljenog ) ili mešoviti (priroda dela i svojstvo učinioca).
U stvaru nadležnost opštinskog suda spada:
- da u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je zakonom predviđena novčana
kazna kao glavna kazna ili kazna zatvora do 10 godina , ako za pojedina od tih dela nije
propisana nadležnost drugog suda;
-da odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti i pravne posledice osude kad su
u pitanju krivična dela iz stvarne nadležnosti tog suda .
Okružni sud je nadležan da u prvom stepenu sudi:
- za krivična dela za koje je predviđena kazna zatvora preko 10 godina ;
- za krivična dela maloletnika.
5
