1. POJAM KRIVIČNO-PROCESNOG PRAVA
Krivično-procesno pravo je grana pozitivnog zakonodavstva koja
reguliše krivični postupak, ali i nauka koja teoretski uobličava mnoge
pojmove, institute i načela.
Krivično-procesno pravo možemo posmatrati sa njegove spoljašnje
strane, ali i sa njegove unutrašnje strane.
Ako kpp posmatramo sa spoljašnje strane, onda polazimo od onoga
što je na prvi pogled vidljivo, a to je krivično-procesna radnja. Ovakvo
shvatanje je tzv. realističko shvatanje i ono ne uzima u obzir unutrašnju
stranu krivičnog postupka.
Ako kpp posmatramo sa unutrašnje, tj. pravne strane, onda polazimo
od krivično-procesnog odnosa. Ovakvo shvatanje je tzv. pravno shvatanje. I
ovo shvatanje ima nedostatke, tako da svestrana definicija kpp uzima u
obzir i krivčno-procesnu radnju i krivično-procesni odnos kao bitna
obeležja krivičnog postupka.
Prema tome, definicija kpp glasi:
Krivično-procesno pravo je skup pravnih propisa kojima se
određuju:
1.krivično-procesni subjekti (forma i sadržina njihovih radnji)
2.krivično-procesni odnosi radi rešenja krivične stvari, zaštite
građana od kriminaliteta i krivično-pravne zaštite države.
2. OSNOVNA OBELEŽJA KRIVIČNO-PROCESNOG PRAVA
Krivično-procesno pravo je skup pravnih propisa kojima se
određuju:
1.krivično-procesni subjekti (forma i sadržina njihovih radnji)
2.krivično-procesni odnosi radi rešenja krivične stvari, zaštite
građana od kriminaliteta i krivično-pravne zaštite države.
Prema tome, osnovna obeležja krivično-procesnog prava su:
1.
krivično-procesni subjekti
mogu biti glavni i sporedni. Glavni
subjekti su:ovlašćeni tužilac (kao nosilac funkcije optužbe),
okrivljeni (kao nosilac funkcije odbrane) i krivični sud (kao nosilac
funkcije suđenja). Sporedni krivično-procesni subjekti su:
2.
krivično-procesna radnja
je zakonom uređena delatnost krivično-
procesnih subjekata u krivičnom postupku.
3.
krivično-procesni odnos
je neraskidivo povezan sa krivično-
procesnom radnjom, jer krivično-procesni subjekti stupaju u
međusobne odnose
1
4.
predmet krivičnog-procesnog prava
može biti osnovni i sporedni.
Osnovni je sama krivična stvar, a sporedni je: imovinsko-pravni
zahtev, troškovi krivičnog postupka i prethodna pitanja
(prejudicijalna) pitanja.
3. POJAM KRIVIČNOG POSTUPKA
Krivično-procesno pravo je širi pojam od krivičnog postupka, jer se
pravom reguliše ne samo tok krivčnog postupka, već i mnoga druga
pitanja.
Krivično-procesno pravo kao nauka je takođe širi pojam od krivičnog
postupka jer nauka objašnjava mnoge pojmove, institute i načela.
Termin «krivični proces» umesto termina «krivični postupak» je
neprihvatljiv, iako ga upotrebljavaju mnogi teoretičari, naročito ruski. Ovo
stoga, jer je izraz «proces» svojstven prirodnim i tehničkim naukama, a ne
društvenim. Tako na primer, često se govori o procesu rasta biljaka,
hemijskom procesu itd.
Na bazi gore iznetog, možemo dati pravu definiciju krivičnog
postupka:
Krivični postupak je zakonom uređeni tok ostvarenja predmeta
krivičnog postupka i to uređenom delatnošću krivično-procesnih
subjekata.
4. VRSTE I TOK KRIVIČNOG POSTUPKA
Postoji redovni i posebni krivični postupak.
1.Redovni krivični postupak
se sprovodi za krivična dela za koja je
predviđena kazna zatvora preko 5 godine i teža kazna. On se deli na
prvostepeni krivični postupak i postupak po pravnim lekovima.
Prvostepeni krivični postupak ima dva stadijuma: prethodni i glavni
postupak.
Prethodni postupak se sastoji iz dve faze: istrage i optuženja. Cilj
prethodnog postupka nije suđenje, već sagledavanje situacije: da li postoje
uslovi za podizanje optužnice ili ne. Ovo se postiže tako što istražni sudija
izvodi dokaze u istrazi. Kad istražni sudija zaključi da su dokazi verovatni,
on sve spise dostavlja tužiocu koji onda podiže optužnicu. Podizanjem
optužnice, završava se prethodni krivični postupak i nastupa glavni.
Glavni postupak se sastoji iz tri faze: pripremanje glavnog pretresa,
glavni pretres i donošenje presude.U glavnom krivičnom postupku se
rasvetljava krivična stvar do najvećeg stepena izvesnosti.
2
kojim će se održati glavni pretres. Predsednik veća zakazuje glavni pretres
i određuje koja sve lica moraju prisustvovati glavnom pretresu. U ovom
fazi pripremanja, predsednik je ovlašćen ida prikuplja dokaze (na predlog
stranaka ili po službenoj dužnosti).
Predsednik veća takođe rukovodi glavnim pretresom. Najpre se čita
optužnica (čita je ovlašćeni tužilac), zatim se ispituje optuženi, pa izvode
svi predloženi dokazi. Glavni pretres se okončava završnom reči stranaka.
Pošto je glavni pretres okončan, sudeće veće se povlači radi izricanja
presude. Većanje i izricanje presude je tajno, ali se presude objavljuje
javno i to u ime naroda. Nakon toga, presuda se pismeno izrađuje, ispravlja
(ako je to potrebno) i dostavlja određenim subjektima.
7. ODNOS KRIVIČNO-PROCESNOG PRAVA i USTAVNOG PRAVA
Krivično-procesno pravo ima dosta dodirnih tačaka sa ustavnim
pravom. Tako na primer, u ustavu se kaže:
da niko ne može biti kažnjen za delo koje nije zakonom predviđeno
kao krivično delo.
u ustavu postoji i prezumpcija nevinosti (što znači da niko nije kriv
dok se to ne dokaže pravosnažnom sudskom presudom).
krivična dela i krivične sankcije mogu se odrediti samo zakonom, a
krivične sankcije može izreći samo nadležni sud
lice koje je neopravdano osuđeno ima pravo na naknadu štete i na
rehabilitaciju.
8.
ODNOS KRIVIČNO-PROCESNOG PRAVA i KRIVIČNOG PRAVA
Krivično-procesno pravo ima dosta dodirnih tačaka sa krivičnim
pravom. U teoriji se smatra da je krivično-procesno pravo formalno, a
krivično pravo materijalno. Sigurno je da krivično pravo ima više
materijalnih elemenata, a krivično-procesno više formalnih elemenata, pa
ipak podela na formalno i materijalno nije održiva jer nema forme bez
sadržine i obrnuto.
Krivično-procesno pravo uređuje krivični postupak u kome dolazi do
rasvetljenja krivične stvari, a krivično pravo određuje predmet kpp-u. Na
osnovu ovoga možemo zaključiti da su ova dva prava u neposrednoj
zavisnosti i da ne mogu jedno bez drugog. Naime, krivično-materijalno
pravo bilo bi beživotno, mrtvo slovo na papiru bez kpp-a.
9.
ODNOS KRIVIČNO-PROCESNOG PRAVA i PRAVA O IZVRŠENJU
KRIVIČNIH SANKCIJA
4
Pravo o izvršenju krivičnih sankcija je skup pravnih propisa kojima
se uređuje sam postupak izvršenja kazni, mera bezbednosti i vaspitnih
mera. Ovo pravo je povezano sa kpp-om, jer bi postojanje ovog prava, bez
kpp-a bilo bespredmetno. Naime, mogu se izvršiti samo one krivične
sankcije koje su predviđene krivičnim zakonom i koje su izrečene u
krivičnom postupku.
Ovim pravom nastoji se ostvariti svrha kažnjavanja, tj.
resocijalizacija učinioca krivičnog dela, tj. njegovo ponovno vraćanje u
normalan društveni život.
10. ODNOS IZMEĐU KRIVIČNO-PROCESNOG PRAVA I GRAĐANSKO-
PROCESNOG PRAVA
Krivično-procesno pravo ima dodirnih tačaka sa građanskim pravom
i to u sledećem:
I građanski i krivični postupak su sudski postupci,
ista su im pojedina načela, a naročito dokazna sredstva
Osnovna razlika je u predmetu (predmet krivičnog prava je krivična
stvar, a predmet građanskog prava je građanska stvar). Sem toga, krivični
postupak se pokreće najčešće po službenoj dužnosti, a građanski zavisi od
volje stranaka.
U krivičnom postupku se mogu rešavati i neke građanske stvari. To
je slučaj sa imovinsko-pravnim zahtevom (zahtev za naknadu štete,
povraćaj stvari i zahtev za poništajem pravnog posla). Sem toga, u
krivičnom postupku se mogu rešavati i neka prethodna pitanja koja se
inače rešavaju u građanskom, parničnom postupku (na primer, kod dela
dvobračnosti, krivični sud može kao prethodno pitanje rešiti da li su oba
braka važeća, jer je to osnov za postojanje krivičnog dela).
11. ODNOS IZMEĐU KRIVIČNO-PROCESNOG I UPRAVNOG PRAVA
Kao što znamo, kažnjiva dela su: privredni prestupi, prekršaji i
krivična dela.
Privredni prestupi uređeni su Zakonom o privrednim prestupima, a
prekršaji su uređeni Zakonom o prekršajima i upravnim pravom. Na sva
ona pitanja koja nisu rešena ovim zakonima, primenjivaće se odredbe
krivičnog postupka. U tome se ogleda veza sa upravnim pravom.
Isto tako, moguće je da se za jedno kažnjivo delo vodi istovremeno i
krivični i disciplinski postupak. Međutim, istovremeno vođenje krivičnog i
prekršajnog postupka ili krivičnog postupka i postupka za privredni
prestup se isključuje.
5
Kraljevina Jugoslavija i ugovre koje je sklopila nova Jugoslavija. Do 1973.
godine je bilo sklopljeno 19 takvih bilateralnih ugovora, a najveći broj je
sklopila posleratna Jugoslavija.. Ovim ugovorima rešavaju se pitanja
pružanja međunarodno-krivične pomoći. U nedostatku ugovora
primenjuju se odredbe Zakona o krivičnom postupku. Od multilateralnih
ugovora treba spomenuti Deklaracija UN o pravima čoveka iz 1948.
godine, zatim mnogobrojne konvencije koje regulišu imunitet diplomatskih
i konzularnih predstavnika.
Unutrašnji izvori
mogu biti osnovni i dopunski.
Osnovni izvori su zakoni (konkretno Zakonik o krivičnom postupku
koji je donet 2001. godine, sa mnogobrojnim izmenama i
dopunama.Najobimnije izmene ovog Zakonika urađene su u 2009. godine).
Sporedni izvori krivičnog prava su ostali zakoni (na primer: Zakon o
sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o uređenju sudova, Zakon o
Visokom savetu sudstva, Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz
krivičnog dela i dr
Iz ovoga vidimo da su izvori kpp-a prvenstveno zakoni (pre svega
Zakon o krivičnom postupku, ali i drugi zakoni), kao i međunarodni
ugovori
Ima teoretičara koji smatraju da su izvori krivično-procesnog prava i
neki podzakonski akti kojima se bliže uređuju neka pitanja iz rada
pojedinih državnih organa. Ovakvo shvatanje zastupa i doktor Bajer. U
podzakonske akte spadaju uredbe, pravilnici, poslovnici, uputstva. Primer
podzakonskog akta kao izvora krivično-procesnog prava je na primer:
Pravilnik o naknadi troškova u krivičnom postupku, Pravilnik o stalnim
sudskim tumačima
15. VREMENSKO VAŽENJE KRIVIČNO-PROCESNOG PRAVA
Postoji vremensko, teritorijalno i personalno važenje krivično-
procesnog prava.
Vremensko važenje znači da se zakon primenjuje onda kada stupi na
snagu, a to je osmog dana od dana objavljivanja u službenom glasilu.
Ponekad zakon može stupiti i pre, ali i kasnije od tog roka. Vreme koje
protekne od objavljivanja zakona do njegovog stupanja na snagu naziva se
vokacio legis
(vokatio legis). Zakon se primenjuje sve dotle dok se ne ukine
(a to se najčešće naglasi u prelaznim odredbama zakona). Samo ukidanje
zakona može biti izričito ili prećutno. Izričito postoji onda kada se to
izričito naglasi u prelaznim i završnim odredbama. Prećutno postoji kada
7
