24.NACELO VODJENJA KRIVICNOG POSTUPKA NA JEZIKU KOJI JE U
SLUZBENOJ UPOTREBI U SUDU
Ovo nacelo ima I ustavni osnov. Prema njemu u kp u sluzbenoj upotrebi su srpski jezik I cirilicno
pismo. Drugi jezici I pisma sluzbeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom. Krivicni postupak
se vodi na jeziku koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu. Stranke svedoci I druga lica koja ucestvuju
u postupku imaju pravo da u postupku upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na
jeziku tog lica, obezbedice se prevodilac na terte budzetskih sredstava. Tuzbe, zalbe I drugi
podnesci upucuju se sudu na jeziku koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu,a strain drzavljani mogu
podneti I na svom jeziku. Sud pozive, odluke I druga pismena upucuje na srpskom jeziku. Sudovi
sabracavaju medjusobno I ukazuju jedni drugima pravnu pomoc na jeziku koji je u sluzbenoj
upotrebi u sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine a upucuje se sudu u
kome taj jezik nije u sluzbenoj upotrebi, bice prilozen I prevod na srpskom jeziku.
25.KRIVICNI SUD
Krivicni sud je sud opste nadleznosti u situaciji kada resava I rasvetljava krivicnu stvar I koji
imaju odredjene karakteristike po pitanju sastava, nadleznosti I postupka funkcionisanja.
Nadleznost moze biti:
1.Stvarna nadleznost - prema prirodi I tezini kd I svojstvu ucinioca
2.Mesna nadleznost - prema podrucju nadleznosti suda
3.Funkcionalna nadleznost - prema vrsti radnji I poslova koje preduzima
26.Uredjenje I organizacija sudova :
regulisani su nizom propisa: Zakon o uredjenju sudova,
Zakon o sudijama, Zakon o sedistima I podrucjima sudova I javnih tuzilastava, Zakon o visokom
savetu sudsva itd. Ovim zakonima su regulisana I pitanja stvarne nadleznosti, uslova I postupka
za izbor, prestanka funkcije I razresenje sudija I sudija porotnika, sudske uprave, sredstava za rad
sudstva..
U RS postoje cetiri vrste sudova opste nadleznosti:
Osnovni sudovi
- osnivaju se za teritoriju grada (jedne ili vise opstina) I sude u prvom stepenu za
kd za koja je predvidjena novcana kazna ili kazna zatvora do deset godina ako za pojedina nije
nadlezan drugi sud, pruza pravnu pomoc, medjun.pravnu pomoc itd.
Visi sudovi
- osnivaju se za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova I sude:
U prvom stepenu
za kd za koje je predvidjena kazna zatvora preko deset godina, za kd protiv
Vojske Srbije, odavanje drzavne tajne, izazivanje nacionalne, verske I rasne mrznje I
netrpeljivosti, povredu ugleda RS, odavanje sluzbene tajne, sude u krivicnom postupku prema
maloletnicima, odlucuju o zahtevima za rehabilitaciju itd.
U drugom stepenu
odlucuju o zalbama na odluke osnovnog suda, ali samo kada se radi o
odredjivanju mera obezbedjenja pristustva okrivljenog, kao I u skracenom postupku
Apelacioni sudovi
- osnivaju se za podrucja vise visih sudova I oni odlucuju o zalbama na
odluke visih sudova I osnovih sudova, odlucuje o sukobu nadleznosti nizih sudova sa svog
podrucja itd.
Vrhovni kasacioni sud
- najvisi sud u RS I on odlucuje o vanrednih pravnim sredstvima
izjavljenim na odluke sudova RS, odlucuje o sukobu nadleznosti ako za to nije nadlezan neki
drugi sud, utvrdjuje nacelne pravne stavove radi jedinstvene primene prava, razmatra primenu
zakona I drugih propisa, imenuje sudije Ustavnog suda itd.
Sudije bira Narodna skupstina, odnosno Visoki savet sudstva.
Uslovi za izbor odredjenog lica za sudiju se dele na:
Opsti uslovi
- da je drzavljanin RS, da ispunjava opste uslove za rad u drz.organima, zavrsen
pravni fakultet, polozen pravosudni ispit, da je strucan I dostojan sudske funkcije
Posebni uslovi
- tri godine radnog iskustva za sudije osnovog suda, sest godina za sudije viseg
suda, deset godina za sudije apelacionog suda I dvanaest godina za sudije Vrhovnog kasacionog
suda
Sudska funkcija prestaje odlukom Visokog saveta sudstva I ona moze prestati:
Zahtevom sudije ,Navrsenjem radnog veka,,Trajni gubitak radne sposobnosti za obavljanje
sudske funkcije ,Prestanak funkcije sudiji koji je pri put biran ,Razresenje sudije ,
Odluku o razresenju donosi VSS, a sudija ima pravo zalbe Ustavnom sudu u roku od 30 dana od
dana objavljivanje odluke.
27.Nacela uredjenja, organizacije I funkcionisanja krivicnog suda
Nacelo nezavisnosti suda I sudije
- po kome su sud I sudije samostalni u svom radu,odnosno
niko na njih ne moze da utice. Oni postupaju na osnovu ustava, zakona I drugih propisa I
postupaju po slobodnom sudijskom uverenju.
Nacelo zbornosti rada suda
- prema kome sudovi sude kao kolegijalna tela - u vecu. ZKP
nacelo zbornosti realizuje na sledeci nacin:
1.U prvom stepenu sude u vecima od dvojice sudija I trojice sudija porotnika za kd za koja je
predvidjena kazna zatvora od 15 godina I teza, I u vecima od jednog sudije I dvojice sudija
porotnika za kd za koja je predvidjena blaza kazna
2.U drugom stepenu sud sudi u vecima od trojice sudija
3.U trecem stepenu sudovi sude u vecima od pet sudija
4.Vanraspravno vece koje u prvostepenim sudovima resava odredjena pitanja je u sastavu od
trojice sudija
5.O zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje vece od pet sudija, a o zahtevu protiv odluke tog veca
odlucuje vece od sedam sudija
6.Sudovi viseg stepena odlucuju u vecu od trojice sudija u slucajevima koji ne spadaju u
prethodno navedene
Nacelo ucesca građana u suđenju -
čija se sustina sastoji u ucescu u sudjenju sudija porotnika
kao laickog, pravno neobrazovanog I strucno nepripremljenog elementa.Uslovi su: da je
punoletni gradjanin RS, koji ima manje od 70 godina zivota I koji je dostojan funkcije sudije
porotnika (gde se vodi racuna o polu, starosti, zanimanju itd). Mandat im traje 5 godina, a sudija
porotnik se I ranije moze razresiti funcije ukoliko se protiv njega vodi I pokrenut je kriv.postupak
za kd zbog kojeg moze biti razresen.
Nacelo visestepenosti
- o jednog krivicnog stvari odlucuje vise sudova od kojih su jedni nizi, a
drugi visi sudovi, odn.odlucuje se u dva stepena (a nekad I u tri ili cetiri stepena).
28.Nadleznost krivicnog suda:
predstavlja pravo I duznost da u krivicnom postupku sud rasvetli
I resi odredjenu krivicnu stvar.
Nadleznost moze biti:
1.Stvarna nadleznost - prema prirodi I tezini kd I svojstvu ucinioca
