1. POJAM KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

mmm

KPP je skup pravnih propisa kojima se uredjuje krivicnoprocesni polozaj subjekata pretkrivicnog I krivicnog postupka, u okviru

kojih oni, preduzimanjem krivicnoprocesnih radnji, uspostavljaju krivicnopravne odnose, a u cilju resenja krivicne stvari, sto je
u stvari I predmet I zadatak krivicnog postupka.

Iz navedene definicije proizilaze I obelezja (elementi) krivicnog procesnog prava:

krivicnoprocesni subjekti

- koji predstavljaju osnovno obelezje, jer bez njih ne ni postojalo krivicno procesno pravo, a

samim tim se ni zadatak kpp ne bi mogao ostvariti

krivicnoprocesni odnosi

- pravno regulisani drustveni odnosi koji nastaju, traju I prestaju preduzimanjem

krivicnoprocesnih radnji od strane kp subjekata

krivicnoprocesne radnje

- pravno normirane delatnosti u krivicnom postupku, cijim preduzimanjem od strane kp

subjekata dolazi do realizacije kp zadatka

predmet kpp

- krivicna stvar

zadatak kpp

- rasvetlenje I resavanje krivicne stvari

2. PREDMET KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

Predmet kpp je krivicna stvar,

koju u krivicnom postupku, kroz ostvarenje kpp, treba rasveltiti I resiti. Krivicna stvar je realni

dogadjaj u prostoru I vremenu koji je inkriminisan normama materijalnog krivicnog prava.

Krivicna stvar ukazuje na postojanje odredjenog krivicnog dela I na odredjeno lice kao ucinioca tog dela, a u zavisnosti od stepena
sumnje koji postoji u odnosu na njih razlikujemo:

krivicnu stvar u nepravom smislu

- to je situacija u kojoj postoje osnovi sumnje, tj.dokazi koji obezbedjuju uslove za

postojanje sumnje u odnosu na to da je izvrseno kriv.delo (manja izvesnost da je neko lice izvrsilo kd)

krivicnu stvar u pravom smislu

- to je situacija u kojoj postoji osnovana sumnja, tj.u kojoj postoje cinjenice I okolnosti

koje opravdaju sumnju u to da je odredjeno lice ucinilo kd (veca izvesnost da je neko lice izvrsilo kd)

3. ZADATAK KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

Zadatak kpp jeste rasvetljenje I resenje krivicne stvari I primena materijalnog krivicnog prava na takvu rasvetljenu I resenu
krivicnu stvar.

Zadatak kpp jeste utvrdjivanje, na osnovu pravosnazne sudske odluke, osnovanosti krivicnog zahteva koji je izlozen u opstuznom
aktu tuzioca I ostalim uzgrednim zahtevima.

Zadatak kpp se ostvaruje u krivicnom postupku I resava se donosenjem pravosnazne sudske odluke nakon preduzimanja
odredjenih radnji od strane kp subjekata u krivicnom postupku. Sve te radnje moraju biti preduzete u skladu sa zakonom.

Krivicni sud, osim sto je arbitar u postupku, jeste I jedini organ nadlezan da krivicnu stvar resi. On ima obavezu da brine o tome
da postupak tece po zakonu, kao I o predizimanju svih radnji kako bi se krivicna stvar rasvelila I na osnovu toga bila otkrivena I
utvrdjena istina, a samim tim doneta I zakonita I pravedna sudska odluka.

4. IZVORI KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

U izvore kpp mozemo nabrojati sledece:

Ustav

Zakone

Medjunarodne ugovore

Opsteprihvacene norme medjunarodnog prava

Zbog brojnosti zakonskih tekstova I medjuanrodnih ugovora I njihovog odnosa prema uredjenju krivicnog postupka, neophodno
je izvrsiti klasifikaciju. Jedna od podela se odnosi na

glavne I sporedne izvore

. U glavne spadaju zakonski propisi koji se u

potpunosti odnose na krivicni postupak I koji regulisu osnovna pitanja kpp (Zakonik o krivicnom postupku). U sporedne spadaju
zakonski propisi koji I pored kpp regulisu I drugu pravnu materiju (Ustav RS, ZOMUKD, Krivicni zakonik, Zakon o policiji itd).

Obicaji, sudska praksa I doktrina ne predstavljaju izvor kpp. Cak I pored velikog uticaja odluka visih sudova na nize sudove, kao i

uticaj doktrine na stvaranje pravnih normi, nije dovoljno da bi se oni smatrali izvorima prava.

5. VAZENJE KPP

VREMENSKO VAZENJE KPP

Zakon pocinje da se primenjuje njegovim stupanjem na pravnu snagu, a prestaje njegovim ukidanjem. U RS zakon stupa na snagu

najranije osmog dana od dana objavljivanja u sluzbenom glasniku, ali u izuzetnim situacijama (zbog hitnosti) moze I ranije.

Takodje, najcesce kod krivicnih zakona iz krivicnopravne oblasti, pocetak primene zakona moze trajati I duze od osam dana od
dana objavljivanja, kako bi se gradjani, zbog njegove prirode, mogli bolje upoznati sa njim, kao I da bi se izvrsile neophodne

kadrovske I druge promene za uspesnu primenu zakona.

Vazno pitanje u vezi sa krivicnim postupkom u toku jeste pitanje odnosa starog I novog zakona (odnosno ukoliko stupe na snagu
nove krivicnopravne I krivicnoprocesne norme), odnosno da li treba primeniti novi zakon ili ne. U vezi sa ovim pitanjem, vazne su
dve cinjenice: odredba kz moze imati povratno dejstvo ukoliko je za ucinioca kd ona blaza I stupanjem na snagu novog zakona

resavanje krivicne stvari ce se nastaviti po novim odredbama cak iako je zapoceto resavanje po starom zakonu.

Primena novog zakona nema uticaja na krivicnoprocesne radnje koju su vec preduzete. U odnosu na ovo ima izuzetak u pogledu
onih postupaka u kojima je resavanje krivicne stvari pri kraju (npr. bice primenjene odredbe starog zakona ukoliko je do dana
stupanja na snagu novog zakona donesena odluka protiv koje je po starom zakonu dozvoljen pravi lek, a ta odluka jos ne bude

dostavljena I sl.)

Odnos starog I novog zakona regulise se u zavrsnim I prelaznim odredbama novog zakona.

PROSTORNO VAZENJE KPP

Krivicnoprocesno zakonodavstvo se primenjuje na celoj teritoriji RS. Na teritoriji RS se ne mogu primenjivati strana zakonodavstva
niti nasi zakonski propisi mogu biti primenjivani od strane stranih organa. Izuzetak od ovoga postoji jedino u pogledu
dozvoljenosti ili nedozvoljenosti preduzimanja odredjenih delatnosti koje mogu biti regulisane ratifikovanjim medjun.ugovorima,
pri cemu te delatnosti mogu preduzimati samo nasi organi kriv.postupka na nacin I u formi koja je predvidjena nasim zakonskim
propisima.

Drzavna teritorija predstavlja prostor koji je odredjen drz.granicama, kao I povrsina zemlje I vazdusni prostor iznad te zemlje, kao
I   podzemni   prostor   ispod.   Teritoriji   pripada   I   obalno   more,   odn.pojas   mora.   Medjutim,   postoje   I   slucajevi   kada   se   nase
krivicnoprocesno zakonodavstvo sprovodi I sire, van navedene teritorije. To se odnosi na domace brodove bez obzira gde se
nalaze za vreme izvrsenja kd, kao I na domaci civilni vazduhoplov dok je u letu I vojni vazduhoplov bez obzira gde se nalazi.
Nasuprot tome, postoje I slucajevi ogranicenja pojma teritorije. Npr. privilegovana mesta, sluzbene I druge prostorije, konzulati,
strani ratni brodovi na teriotriji nasih voda itd.

PERSONALNO VAZENJE KPP

Nase krivicno zakonodavstvo se primenjuje na sva lice, bilo domaca ili strana, ukoliko na teritoriji RS izvrse KD. Medjutim, u
odnosu na ovo postoji izuzetak, a to je nemogucnost primene naseg krivicnog zakonodavstva na odredjena lica ili krug lica, usled
postojanja odredjenih procesnih smetnji. To se naziva krivicnoprocesni imunitet.

Krivicnoprocesni imunitet

predstavlja nemogucnost primene naseg krivicnog procesnog prava na odredjeno lice ili krug lica I

moze se kretati od "zabrane pokretanja I vodjenja kriv.postupka do zabrane preduziamnja mera lisenja slobode prema licu koje
uziva imunitet."

Krivicnoprocesni imunitet se deli:

prema obimu zastite koji pruza ljudima koja ga uzivaju:

potpuni

(onda kada prema odredjenom licu, sve dok uziva

imunitet, krivicni postupak ne moze biti primenjen, kao ni preduzeta odredjena krivicnoprocesna radnja zbog izvrsenog
kd) I

delimicni

(onda kada, bez obzira sto lice uziva imunitet, moze doci do preduzimanja odredjene krivicnoprocesne

radnje)

prema dejstvu

apsolutni

(gde se ne moze protiv lica pokrenuti kriv.postupak ni nakog prestanka funkcije usled koje je

uzivao imunitet) I

relativni

(gde licu moze biti imunitet oduzet, a samim tim I moze se nakon toga voditi I kriv.postupak)

U nasem kriv.zakonodavstvu, prema Ustavu, krivicnoprocesni imunitet uzivaju:

posebni(osobni) kriv.postupak

posebni nekrivicni postupak

Redovni ili opsti postupak

je postupak koji se sprovodi za sva kd za koja je propisana kazna zatvora preko tri godine.

Posebni krivicni postupci

su oni u kojima se reseva krivicna stvar I donosi odluka o delu, uciniocu I sankciji, ali razlika u odnosu na

redovni kriv.postupak je u tezini I vrsi kd za koja se sprovode. U posebne krivicne postupke spadaju:

skraceni kriv.postupak(za krivicna dela za koje je predvidjena kazna do 5 godina zatvora, to su laksa krivicna dela i

nemaju istragu u kriv.postupku)
postupci za izricanje kriv.sanckija bez glavnog pretresa
postupak za izricanje sudske opomene
postupak za kd organizovanog kriminala,krivicni postupak protiv maloltetnika, korupcije I druga izuzetno teska kd

Posebni nekrivicni postupci

su oni koji dopirnose resavanju odredjenih pocesnih pitanja od cijeg pravilnog resenja zavisi I

okoncanje krivicnog postupka u konkretnoj krivicnog stvari. U posebne nekrivicne postupke spadaju:

postupak za primenu mera bezbednosti, za oduzimanje imovinske koristi, za opozivanje uslovne osude
postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji, za prestanak pravnih posledica osude I mera bezbednosti

postupak za naknadu stete, rehabilitaciju I ostvarivanje drugih prava lica neosnovano osudjenih ili lisenih slobode
postupak za izdavanje poternice I objave

9. OPSTI KRIVICNI POSTUPAK

Opsti krivicni postupak je onaj postupak koje se odvija kako pred sudom prvog stepena, tako I po postupku po pravnim
lekovima.

Prvostepeni krivicni postupak ima dva stadijuma:

prethodni (pripremni) krivicni postupak
glavni krivicni postupak

Prethodni (pripremni) krivicni postupak

je prvi stadijum prvostepenog kriv.postupka I traje do pokretanja kriv.postupka pa do

stupanja optuznice na pravnu snagu. Cilj I zadatak ovog stadijuma jeste rasvetljenje I resenje kriv.stvari do stepena koji ce
omoguciti ili nastavak postupka ili ce dovesti do njegove obustave. Ovaj stadijum ima dve faze:

faza istrage

- do koje dolazi ukoliko postoji osnovana sumnja da je odredjeno lice ucinilo kd. O sprovodjenju istrage

odluku donose istrazni sudija ili vanraspravno vece. Cilj istrage jeste prikupljanje dokaza I podataka neophodnih za
donosenje odluke o podizanju optuznice ili o obustavi kriv.postupka.

faza optuzenja

- sastoji se od podizanja optuznice I njene kontrole, a zapocinje podizanjem optuznice, a zavrsava

stupanjem optuznice na pravnu snagu ili obustavom kriv.postupka.

Glavni krivicni postupak

je drugi stadijum kriv.postupka I on zapocinje stupanjem optuznice na pravnu snagu I traje do donosenja

pravosnazne sudske odluke. U okviru ovog stadijuma vrsi se utvrdjivanje istine u krivicnoj stvari I pristupa se njenom presudjenju.
Ovaj postupak ima tri faze:

pripremanje glavnog pretresa

- zapocinje stupanjem optuznice na snagu.

glavni pretres

- faza u kojoj krivicnoprocesne stranke raspravljaju o krivicnoj stvari. On se odvija kroz pet etapa:

otvaranje glavnog pretresa, pocetak glavnog pretresa, saslusanje optuzenog, dokazni postupak I rec stranaka

donosenje odluke

- poslednja faza I sastoji se iz: izricanja presude, objavljivanju presude, pismene izrade presude I

dostavljanju presude odredjenim licima

10. NACELA KRIVICNOPROCESNOG PRAVA(nece biti na kolokvijumu)

Krivicnoprocesna nacela predstavljaju osnovne pravne postavke koje se kao rukovodne ideje I osnovni pravni zahtevi ostvaruju
u krivicnom postupku.

Izvori krivicnoprocesnih nacela su:

Ustav
Zakonik o krivicnom postupku
krivicni postupak

medjunarodno pravo

Tokom razvoja kpp nastala su mnoga nacela na cijim suprotnostima su izgradjena tri sistema krivicnog postupka:

Akuzatorski (optuzni)

- karakterise stranacki sukob koji se odvija pred sudom kao potpuno nepristrasnom subjektu, koji

samo donosi odluku koja je stranka bila uspesnija u dokaznom postupku, tj. da li je ubedljivije argumente izneo tuzilac ili

optuzeni. Ovaj postupak karakterise nacelo javnosti I nacelo slobodne ocene dokaza.

Inkvizitorski (istrazni)

- karakterise nacla pismenosti I formalne (zakonske) ocene dokaza, kao I gotovo iskljucenje nacela

javnosti tokom najveceg njegovog dela.

Savremeni (mesoviti)

- danas karatketristican za veliki broj kriv.postupaka kontinentalne Evrope. On u sebi sadrzi

elemente I akuzatorskog I inkvizitorskog postupka.

11. NACELO OFICIJELNOSTI KRIVICNOG GONJENJA(ex officio)

Nacelo oficijelnosti krivicnog gonjenja podrazumeva da javni tuzilac, kao nadlezni drz.organ, ima pravo da preduzme krivicno
gonjenje, odnosno pokretanje I vodjenje kriv.postupka po sluzbenoj duznosti (ex officio) bez obzira na stav ostecenog o tome.

Priroda ovog nacela lezi u stavu da je kd drustveno stetno delo koje je u zakonu odredjeno kao kd, a kod koga je zakonom
predvidjeno da se njegovim izvrsenjem neposredno ili posredno povredjuju ili ugrozavaju osnovna drustvena dobra. Time dolazi
do narusavanja pravnog poretka, za cije je funkcionisanje nadlezna drzava, te odatle proisticu I duznost I pravo drzave da
narusioca pravnog poretka kazni. U vezi sa tim, krivicno gonjenje je povereno posebnom drz.organu - javnom tuziocu.

Za kd za koja se goni po privatnoj tuzbi I po predlogu, volja ostecenog je presudna za pokretanje I vodjenje kriv.postupka. Javni
tuzilac kod ovih kd nema nikakvog uticaja na krivicno gonjenje, osim uz predlog ili saglasnost ostecenog.

12. NACELO LEGALITETA KRIVICNOG GONJENJA

U slucaju kada postoje dokazi o sumnji da je ucinjeno kd za koje se goni po sluz.duznosti, javni tuzilac ima obavezu da preduzme I,
ako su za to ispunjeni uslovi, produzi krivicno gonjenje. Volja javnog tuzioca nema uticaja na pokretanje I vodjenje kriv.postupka.

Suprotno ovom nacelu je nacelo oportuniteta kriv.gonjenja prema kome javni tuzilac u svakom konkretnom slucaju vrsi procenu
da li je celishodno pokretati kriv.postupak za cije su pokretanje ispunjene sve zakonske pretpostavke(primer-krivicna dela koja
ucine maloletnici, i kriv.dela malog znacaja).

NACELO AKUZATORNOSTI

Ovo nacelo je zasnovano na postultatu da nema suda bez tuzioca, odn.da nema postupka bez optuzbe. Sa druge strane, samo
postojanje optuzbe obavezuje sud da o njoj donese odluku. U slucaju povlacenja optuzbe sud je obavezan da kriv.postupak
obustavi ili izrekne presudu kojom se optuzba odbija.

U nasem kpp kriv.gonjenje, prema ovom nacelu, moze biti preduzeto od strane ovlascenog tuzioca, gde se kao ovlasceni tuzilac
ne moze pojaviti svaki gradjanin. Ali, svaki gradjanin moze, nakon saznanja za izvrseno kd, nadleznom javnom tuziocu podneti
kriv.prijavu I na taj nacin, posredno,uticati na kriv,gonjenje.

NACELO NEPOSREDNOSTI

Sustina ovog nacela je u tome sto sud u toku krivicnog postupka neposredno saznaje sve dokaze I okolnosti koje su vazne za
ostvarivanje kp zadatka. Izmedju izvora saznanja I krivicnog suda nema posrednika, vec on sam donosi odluku na osnovu
cinjenica. Sud u krivicnom postupku neposrednim saslusanjem svedoka neposredno saznaje dokaze. Neposrednost postupka
sudu omogucava da o krivicnoprocesnim subjektima stekne sliku na osnovu psihickog stanja I reagovanja, I da onda iz toga izvuce
zakljucak o istinitosti ili neistinitosti njihovih iskaza.

NACELO USMENOSTI

Krivicnoprocesne radnje se preduzimaju usmeno, putem reci ili pokreta. Cak I kada je preduzimanje nekih radnji ostvareno
pismeno, ta se pismena na glavnom pretresu citaju, znaci iznose se usmenim putem. Nacelo usmenosti daje znacajan doprinos
sprovodjenju nacela kontradiktornosti, javnosti I potpunijem utvrdjivanju istine u nekoj krivicnoj stvari.Ovo nacelu sudu pruza
mogucnost da na osnovu sagledavanja psihickih dozivljavanja prilikom iskaza donese zakljucak o verodostojnosti iskaza. Primena
nacela usmenosti je zastupljena tokom celog postupka,a pogotovo na glavnom pretresu.

NACELO JAVNOSTI

Nacelo javnosti ima ustavni karakter.U kpp ovo nacelo moze da se posmatra u uzem I sirem smislu.

Ovo nacelo svoju primenu nalazi u slucaju kada sud nije stekao uverenje da konkretno stanje stvari omogucava osudu

okrivljenog.U ovakvoj situaci okrivljrni ne bi smeo trpeti nikakve stetne posledice a odluka sudu bi morala biti donesena u korist

okrivlejnog.

NACELO SLOBODNE OCENE DOKAZA

Sud je u krivicnom postupku ogranicen na primenu samo onih krivicnoprocesnih radnji koje su predvidjene krivicnoprocesnom

procedurom. A sa druge strane shodno nacelu slobodne ocene dokaza, sud je apsurdno slobodan u izboru koje ce dokazne radnje

preduzimati u konkretnom slucaju I koji ce stepen dokaznog kredibiliteta pokloniti dokazima di kojih na taj nacin dodje. Ovo
nacelo opredstavlja neophodni korektiv u odnosu na dejstvo slobodne ocene dokaza. Savremene krivicne postupke karakterise

primena nacela slobodne ocene dokaza,to ipak ne znaci da u postupcima nema dokaznih pravila, da je sve prepusteno proceni
sudije.

NACELO VODJENJA KRIVICNOG POSTUPKA NA JEZIKU KOJI JE U SLUZBENOJ UPOTREBI U SUDU

Ovo nacelo ima I ustavni osnov. Prema njemu u kp u sluzbenoj upotrebi su srpski jezik I cirilicno pismo. Drugi jezici I pisma
sluzbeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom. Krivicni postupak se vodi na jeziku koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu. Stranke
svedoci I druga lica koja ucestvuju u postupku imaju pravo da u postupku upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na
jeziku tog lica, obezbedice se prevodilac na terte budzetskih sredstava. Tuzbe, zalbe I drugi podnesci upucuju se sudu na jeziku
koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu,a strain drzavljani mogu podneti I na svom jeziku. Sud pozive, odluke I druga pismena upucuje

na srpskom jeziku. Sudovi sabracavaju medjusobno I ukazuju jedni drugima pravnu pomoc na jeziku koji je u sluzbenoj upotrebi u
sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine a upucuje se sudu u kome taj jezik nije u sluzbenoj upotrebi, bice
prilozen I prevod na srpskom jeziku.

KRIVICNOPROCESNI SUBJEKTI

U krivicnom postupku, u cilju ostvarivanja zadatka kpp, dolazi do preduzimanja odredjenih kp radnji od strane kp subjekata. Ti
subjekti su nosioci odredjenih prava I obaveza, cijim preduzimanjem dolazi do realizacije kp zadatka. Prava I duznosti kp
subjekata se medjusobno razlikuju, tako da imamo podelu na:

kp subjekte koji su nosioci osnovnih kp funkcija

I kojima je svojstven neposredan interes za ostarivanje kp zadatka -

ovlasceni tuzilac (koji ima funkciju optuzbe), okrivljeni sa ili bez branioca (koji ima funkciju odbrane) I sud (koji ima
funkciju sudjenja).

drugi kp subjekti koji su nosioci sporednih funkcija

u kriv.postupku (pomocni, sporedni kp subjekti) I kojima je svojstven

posredan interes za resenje krivicne stvari - svedoci, vestaci, strucna lica, tumaci, policijski sluzbenici, zakonski zastupnici
itd.

Krivicnoprocesni subjekt je procesno sposobno fizicko ili pravno lice koje na osnovu zakona poseduje prava I obaveze na
osnovu kojih vrsi odredjenu funkciju u krivicnom postupku sa ciljem ostvarivanja kp zadatka.

Osnovna obelezja kp subjekta su:

kp subjekti mogu biti I fizicka I pravna lica

, s'tim sto se u svojstvu nekih kp subjekata moze naci samo ili fizicko lice ili

samo pravno lice

kp subjekt moze biti samo procesno sposobno lice

- poseduje stvarnu I operativnu legitimaciju. Stvarna se ogleda u

odnosu lica prema odredjenoj krivicnoj stvari (npr.lice koje je delom osteceno ima stvarnu legitimaciju za utuzenje
konkretnog krivic.dela), a operativna se ogleda u sposobnosti lica da svoja prava I duznosti u kriv.postupku realizuje
samostalno (npr. uzrast ili dusevno zdravlje).

posedovanje zakonom predvidjenog fonda prava I duznosti
kp subjekt je izvrsilac pripadajucih mu prava I duznosti

, a sve sa ciljem ostvarivanja kp zadatka, bilo samostalno (kao

neposredni izvrsilac), bilo preko ovlascenog lica (kao posredni izvrsilac)

Nacela kp subjekata

spadaju u grupu posebnih kp nacela I odnose se na:

sve kp subjekte - opsta nacela kp subjekata
pojedine kp subjekte

U opsta nacela kp subjekta spadaju:

nacelo odeljenosti kp funkcija

(nacelo multifunkcionalnosti) - svaki kp subjekat je nosilac jedne zakonom utvrdjene

funkcije u kriv.postupku I ne moze vrsiti vise od jedne kp funkcije