25. KRIVICNI SUD

Krivicni sud je sud opste nadleznosti u situaciji kada resava I rasvetljava krivicnu stvar I koji imaju
odredjene karakteristike po pitanju sastava, nadleznosti I postupka funkcionisanja.

Uredjenje I organizacija sudova

Uredjenje I organizacija sudova regulisani su nizom propisa: Zakon o uredjenju sudova, Zakon o sudijama,
Zakon o sedistima I podrucjima sudova I javnih tuzilastava, Zakon o visokom savetu sudsva itd. Ovim
zakonima su regulisana I pitanja stvarne nadleznosti, uslova I postupka za izbor, prestanka funkcije I
razresenje sudija I sudija porotnika, sudske uprave, sredstava za rad sudstva itd.

U RS postoje cetiri vrste sudova opste nadleznosti:

Osnovni sudovi

– osnivaju se za teritoriju grada (jedne ili vise opstina) I sude u prvom stepenu za

kd za koja je predvidjena novcana kazna ili kazna zatvora do deset godina ako za pojedina nije
nadlezan drugi sud, pruza pravnu pomoc, medjun.pravnu pomoc itd.

Visi sudovi

– osnivaju se za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova I sude:

U prvom stepenu

za kd za koje je predvidjena kazna zatvora preko deset godina, za kd protiv

Vojske Srbije, odavanje drzavne tajne, izazivanje nacionalne, verske I rasne mrznje I netrpeljivosti,
povredu ugleda RS, odavanje sluzbene tajne, sude u krivicnom postupku prema maloletnicima,
odlucuju o zahtevima za rehabilitaciju itd.

U drugom stepenu

odlucuju o zalbama na odluke osnovnog suda, ali samo kada se radi o

odredjivanju mera obezbedjenja pristustva okrivljenog, kao I u skracenom postupku

Apelacioni sudovi

– osnivaju se za podrucja vise visih sudova I oni odlucuju o zalbama na odluke

visih sudova I osnovih sudova, odlucuje o sukobu nadleznosti nizih sudova sa svog podrucja itd.

Vrhovni kasacioni sud

– najvisi sud u RS I on odlucuje o vanrednih pravnim sredstvima

izjavljenim na odluke sudova RS, odlucuje o sukobu nadleznosti ako za to nije nadlezan neki drugi
sud, utvrdjuje nacelne pravne stavove radi jedinstvene primene prava, razmatra primenu zakona I
drugih propisa, imenuje sudije Ustavnog suda itd.

Sudije bira Narodna skupstina, odnosno Visoki savet sudstva. Uslovi za izbor odredjenog lica za sudiju se
dele na:

Opsti uslovi

– da je drzavljanin RS, da ispunjava opste uslove za rad u drz.organima, zavrsen

pravni fakultet, polozen pravosudni ispit, da je strucan I dostojan sudske funkcije

Posebni uslovi

– tri godine radnog iskustva za sudije osnovog suda, sest godina za sudije viseg

suda, deset godina za sudije apelacionog suda I dvanaest godina za sudije Vrhovnog kasacionog
suda

Sudska funkcija prestaje odlukom Visokog saveta sudstva I ona moze prestati:

Zahtevom sudije

– sudija podnosi pismeni zahtev VSS

Navrsenjem radnog veka

– nakon 65 godina zivota ili 45godina staza, a funkcija se moze

produziti najvise dve godine uz saglasnost sudije I vazi za zapocete poslove

3. Trajni gubitak radne sposobnosti za obavljanje sudske funkcije

Prestanak funkcije sudiji koji je pri put biran

– istekom trogodisnjeg mandata

Razresenje sudije

– kada je osudjen za kd na bezuslovnu kaznu zatvora najmanje sest meseci ili za

kaznjivo delo koje ga cini nedostojnim sudske funkcije, kad nestucno vrsi funkciju ili zbog teskog
disciplinskog prekrsaja. Odluku o razresenju donosi VSS, a sudija ima pravo zalbe Ustavnom sudu
u roku od 30 dana od dana objavljivanje odluke.

Nacela uredjenja, organizacije I funkcionisanja krivicnog suda

Nacelo nezavisnosti suda I sudije

– po kome su sud I sudije samostalni u svom radu,odnosno niko na njih

ne moze da utice. Oni postupaju na osnovu ustava, zakona I drugih propisa I postupaju po slobodnom
sudijskom uverenju.

Nacelo zbornosti rada suda

– prema kome sudovi sude kao kolegijalna tela – u vecu. ZKP nacelo

zbornosti realizuje na sledeci nacin:

1. U prvom stepenu sude u vecima od dvojice sudija I trojice sudija porotnika za kd za koja je

predvidjena kazna zatvora od 15godina I teza, I u vecima od jednog sudije I dvojice sudija
porotnika za kd za koja je predvidjena blaza kazna

2. U drugom stepenu sud sudi u vecima od trojice sudija
3. U trecem stepenu sudovi sude u vecima od pet sudija
4. Vanraspravno vece koje u prvostepenim sudovima resava odredjena pitanja je u sastavu od trojice

sudija

5. O zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje vece od pet sudija, a o zahtevu protiv odluke tog veca

odlucuje vece od sedam sudija

6. Sudovi viseg stepena odlucuju u vecu od trojice sudija u slucajevima koji ne spadaju u prethodno

navedene

Nacelo ucesca gradjana u sudjenju –

cija se sustina sastoji u ucescu u sudjenju sudija porotnika kao

laickog, pravno neobrazovanog I strucno nepripremljenog elementa. Sudije porotnici su clanovi sudeceg
veca prvostepenih I drugostepenih sudova koji sude na pretresu I njihova prava su identicna pravima
profesionalnih sudija. Za sudiju porotnika uslovi su: da je punoletni gradjanin RS, koji ima manje od 70
godina zivota I koji je dostojan funkcije sudije porotnika (gde se vodi racuna o polu, starosti, zanimanju
itd). Mandat im traje 5godina, a sudija porotnik se I ranije moze razresiti funcije ukoliko se protiv njega
vodi I pokrenut je kriv.postupak za kd zbog kojeg moze biti razresen.

Nacelo visestepenosti

– o jednog krivicnog stvari odlucuje vise sudova od kojih su jedni nizi, a drugi visi

sudovi, odn.odlucuje se u dva stepena (a nekad I u tri ili cetiri stepena).

Nadleznost krivicnog suda

Nadleznost krivicnog suda predstavlja pravo I duznost da u krivicnom postupku sud rasvetli I resi
odredjenu krivicnu stvar.
Nadleznost moze biti:

1. Stvarna nadleznost – prema prirodi I tezini kd I svojstvu ucinioca
2. Mesna nadleznost – prema podrucju nadleznosti suda
3. Funkcionalna nadleznost – prema vrsti radnji I poslova koje preduzima

Stvarna nadleznost

podrazumeva pravo I duznost suda da, u zakonito pokrenutom I sprovedenom

postupku, sudi I presudi odredjenu krivicnu stvar. Kriterijumi po kojima se odredjenom sudu dodeljuje
konkretna krivicna stvar su: priroda kriv.dela, njegova tezina I odredjena svojstva ucinioca. Aktom kojim
se regulise stvarna nadleznost jeste Zakon o uredjenju sudova. Prvostepena stvarna nadleznost podeljena je
izmedju osnovnih sudova, kao nizih I visih sudova, kao visih I to prema tezini kd.

Sud ima obavezu da vodi racuna o svojoj stvarnoj nadleznosti, a pravo isticanja prigovora u pogledu
stvarne nadleznosti imaju krivicnoprocesne stranke. Kad sud utvrdi da nije nadlezan, predmet ce uputiti
nadleznom sudu.

Mesna nadleznost

predstavlja pravo I duznost stvarno nadleznog suda da rasvetli I resi krivicnu stvar sa

svoje teritorije. Mesna nadleznost je regulisana Zakonikom o kriv.postupku. Mesnu nadleznost je moguce
podeliti na redovnu I vanrednu.

3. Kod mesovitog koneksiteta do spajanja kriv.postupaka moze doci samo po odluci suda, ako izmedju
ucinjenih kd postoji medjusobna veza I postoje isti dokazi. Stvarna nadleznost se odredjuje prema najtezem
delu, a mesna prema prvenstvu.

Od navedenog spajanja kriv.postupka postoji I izuzetak. Naime, sud na predog stranaka ili po sluz.duznosti
moze iz vaznih razloga da do zavrsetka glavnog pretresa, odluci da postupak za pojedina kd ili protiv
pojedinih okrivljenih razdvoji I posebno dovrsi I preda drugom nadleznom sudu.

Funkcionalna nadleznost

: reglise pitanje podele poslova u okviru stvarno I mesno nadleznog suda u toku

jednog kriv.postupka.

Izuzece sudija

ZKP pravi razliku izmedju obaveznog I fakultativnog izuzeca. U skladu sa tim, sudija Ili sudija porotnik ne
moze vrsiti sudijske duznosti:

1. ako je ostecen krivicnim delom
2. ako mu okrivljeni, njegov branilac, tuzilac, osteceni bracni drug ili srodnik po krvi u prvoj liniji do

bilo kog stepena, u pobocnoj liniji do cetvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena

3. ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tuziocem ili ostecenim u odnosu staraoca, staranika,

usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika

4. ako je u istom kriv.predmetu vrsio istrazne radnje ili ucestvovao u postupku kao tuzilac, branilac,

zakonski zastupnik ili punomocnik ili je ispitan kao svedok ili vestak

5. ako je u istom predmetu ucesvovao u donosenju odluke nizeg suda ili odluke koja se pobija zalbom

Fakultativno izuzece nije precizirano u ZKP, vec se odnosi na okolnosti koje izazivaju sumnju u
nepristrasnost sudije ili sudije porotnika: izrazeno prijateljstvo, srodstvo u drugim stepenima, razliciti
odnosi zavisnosti itd.

Zahtev za izuzece se moze podneti pre glavnog pretresa, ako su razlozi za izuzece saznati kasnije,odmah
nakon saznanja razloga. U zahtevu se navodi na koga se zahtev odnosi I razlozi zbog kojih se trazi izuzece.
O zahtevu odlucuje predsednik suda, a zalba na usvojeno resenje nije dozvoljena. Kada sudija ili sudija
porotnik sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzece, duzan je da odmah obustavi rad na predmetu, a ako
se radi o fakultativnom izuzecu moze do donosenja resenja preduzimati samo one radnje za koje postoji
opasnost od odlaganja.

26. JAVNI TUŽILAC
Javni tužilac je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih I drugih kažnjivih dela I
preduzima mere za zaštitu ustavnosti I zakonitosti. Javni tužilac svoje funkcije vrši na osnovu
Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora I propisa donetog na osnovu zakona

U RS postoje osnovna, viša, apelaciona tužilašta I tužilaštva posebne nadležnosti (Tužilaštvo za

organizovani kriminal I Tužilaštvo za ratne zločine). Pored njih postoji I Republičko javno tužilaštvo. Ovo
je najviše javno tužilaštvo u zemlji, podređena su mu sva druga javna tužilaštva. Republički javni tužilac
odgovara Narodnoj skupštini, dok njemu odgovaraju svi niži javni tužioci.

Narodna skupština bira Republičkog javnog tužioca kao I druge tužioce na predlog Vlade, a

zamenika javnog tužioca, koji se prvi put bira na ovu funkciju, na predlog Državnog veća tužilaca, I to sa
mandatom od 3 godina.

Javnog tužioca na predlog Vlade bira takođe Narodna skupština, na period od 6 godina I može biti

ponovo biran. Vlada predlaže skupštini jednog ili više kandidata sa liste kandidata koju je utvrdilo Državno
veće tužilaca.

Uslovi koje javni tužilac I zamenik javnog tužioca moraju ispuniti su: da je državljanin RS, koji

ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, da je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit I
da je dostojan funkcije javnog tužioca. Kandidat pored navedenih opštih uslova mora imati I rano iskustvo.

Funkcija javnog tužioca I zamenika javnog tužoica

prestaje



Na lični zahtev

: Podnosi se pismeni zahtev Narodnoj skupštini, odnosno Državnom veću, o kom se

odlučuje u roku od 30 dana, ukoliko se ne odluči u roku, smatra se da je funkcija prestala istekom
roka.



Navršenjem radnog veka

: Javnom tužiocu I zameniku prestaje funkcija kad navrše 65 godina života

ili 40 godina staža osiguranja. Izuzetno po zahtevu Republičkog javnog tužioca, Državno veće
tužilaca može im produžiti radni vek za 2 godine, uz njihovu saglasnost, a radi zavrsavanja rada na
započetim predmetima.



Trajnim gubitkom radne sposobnosti

: Funkcija prestaje ukoliko strucna komisija da mišljenje da

zdravstveno nije sposoban za vršenje funkcije.



Razrešenjem

: Javni tužilac I zamenik javnog tužioca razrešavaju se kad su pravosnažno osuđeni za

krivično delo na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostojnim
za javnotužilačke funkije, kad nestručno vrše funkciju ili zbog učinjenog disciplinskog prekršaja.
Odluku o prestanku funkcije donosi Narodna skupština na predlg Vlade, koja predlaže razrešenje na
osnovu razloga utvrđenih od strane Državnog veća tužilaca.



Ukoliko

ne bude izabran ponovo, odnosno ukoliko ne bude izabran na stalnu funkciju

Državno veće tužilaca je samostalan organ od 11 članova. Nadležno je da predlaže Narodnoj skupštini
kandidata za prvi izbor za zamenike javnog tužioca, bira zamenika za trajno obavljanje te funkcije,
odlučuje u postupku prestanka funkcije javnog tužioca, obavlja druge poslove odredjene Zakonom o
državnom veću tužilaca.

Načela uredjenja javnog tužilaštva



Načelo jednokosnog (monokratskog) uređenja

: Prema ovom načelu, javno tužilaštvo predstavlja I

njegovu funkciju obavlja jedno lice-javni tužilac.



Načelo hijerarhijske podređenosti nižeg javnog tužioca višem

: Svaki niži tužilac I svako niže

tužilaštvo podređeni su višem tužiocu I višem tužilaštvu. Svako javno tužilaštvo I svaki javni
tužilac podređeni su Republičkom javnom tužilaštvu I tužiocu.



Načelo devolucije

: Viši javni tužilac raspolaže pojedinim radnjama iz nadležnosti nižeg.



Načelo supstitucije

: Ovo načelo daje mogućnost višem javnom tužiocu da ovlasti nižeg da postupa

u stvarima iz nadelžnosti nekog drugog nižeg javnog tužioca, kada je nadležni sprečen iz pravnih ili
stvarnih razloga. Izuzetno Republički javni tužilac može ovlastiti Tužioca za organizovani kriminal
da postupa u pojedinom predmetu iz nadležnosti drugog tužioca radi efikasnijeg vođenja postupka.

Nadležnost javnog tužioca:
Stvarna nadležnost

: Javno tužilaštvo postupa pred osnovnim sudom, više javno tužilaštvo pred višim

sudom, apelaciono tužilaštvo postupa pred apelacionim sudom a Republičko javno tužilaštvo pred
Vrhovnim kasacionim sudom.

Mesna nadležnost

: Određuje se prema odredbama koje se primenjuju I u odnosu na nadležnost suda onog

područja za koje je tužilac postavljen.

Sukob nadležnosti između javnih tužilaca

Rešava ga neposredno viši javni tužilac koji je nadređen za

javne tužioce koji su u sukobu n. Republički javni tužilac rešava sukobe nadležnosti kod javnih tužilaca
posebne nadležnosti. Nenadležni tužilac ima obavezu da preduzima one procesne radnje kod kojih postoji
opasnost odlaganja, dok se sukob nadležnosti ne reši.

Izuzeće javnog tužioca

Predviđen je radi obezbeđenja objektivnosti I nepristrasnosti, a funkcionise tako što:



se na njega primenjuju odredbe o izuzeću sudija I sudija porotnika i



o izuzeću javnog tužioca određuje neposredno viši javni tužilac.

Imunitet javnog tužioca

Javni tužilac I zamenik javnog tužioca uživaju imunitet. U skladu sa tim, ne mogu biti pozvani na
odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju funkcije, osim ukoliko se radi o krivičnom delu kršenja zakona
od strane njih samih. Bez odobrenja Narodne skupštine ne mogu biti lišeni slobode u postupku krivičnog
dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije.

2. Da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz, sve dok ne bude ispitan kao svedok.

Istražni sudija i predsednik veća su u obavezi da oštećenog kao privatnog tužioca upoznaju sa njegovim
pravima

3. Da prisustvuje pojedinim radnjama dokazivanja i da bude obavešten o njihovom izvodnjenju
4. Da bude obavešten o danu održavanja glavnog pretresa pred prvostepenim sudom i da bude upoznat o

posledicama nedolaska na glavni pretres

5. ima pravo povraćaja u pređašnje stanje, u 2 slučaja:



ako iz opravdanog razloga nije mogao da prisustvuje glavnom pretresu



ako poziv za glavni pretres nije mogao da mu se iz opravdanih razloga uruči, ili ukoliko nije
obavestio sud o promeni adrese

6. Pravo čitanja privatne tužbe na glavnom pretresu, koji po privatnoj tužbi usmeno izlaže predsednik

veća

7. Pravo dostavljanja uputstva o žalbi, tj.pouke o pravnom leku

Dužnosti oštećenog kao privatnog tužioca su



Da obavesti sud o promeni adrese ili boravišta



Dužnost naknade troškova krivičnog postupka, neophodnih izdataka i nagrada njihovog
branioca, pod uslovom da je postupak okončan presudom kojom se okrivljeni oslobađa optužbe
ili presudom kojom se optužba odbija ili rešenjem o obustavi postupka



Dužnost da se korektno ponaša u postupku.

Privatni tužilac može odustati od privatne tužbe na osnovu izjave volje, zatim prećutim i izričitim
odustankom.

Takođe može odustati od tužbe na glavnom pretresu, gde sud donosi presudu kojom se tužba odbija. Za sve
ostale slučajeve postupak se obustavlja rešenjem.
Sam odustanak se daje usmeno na zapisnik ili pak pismenim podneskom koji se dostavlja sudu, neposredno
ili posredno.

Jednom kada privatni tužilac odustane od tužbe, gubi pravo na ponovno podnošenje tužbe po istoj stvari.
Odustanak se kao takav ne može opozvati.

OŠTEĆENI KAO SUPSIDIJARNI TUŽILAC

Ukoliko javni tužilac pronadje da ne postoje osnovi za pokretanje krivičnog postupka ili za nastavljanje
krivičnog gonjenja, stvaraju se uslovi da oštećeni stekne svojstvo supsidijarnog tužioca. Tada, oštećeni
može preduzeti gonjenje ili pokrenuti samo za isto delo, za koje je javni tužilac odbacio krivičnu prijavu ili
odustao od daljeg gonjenja.

Oštećeni kao supsidijarni tužilac, u svojstvu tužioca, može se javiti samo kod krivičnih dela za koje se goni
po službenoj dužnosti.
U sledećim situacijama oštećeni stiče pravo na pokretanje ili produženje već pokrenutog krivičnog
postupka:

1. Kada javni tužilac, usled toga što smatra da uslovi za krivično gonjenje ne postoje, krivičnu prijavu

odbaci;

2. kada istražni sudija rešenjem obustavi istragu zbog odustanka javnog tužioca od gonjenja u toku istrage
3. kada istraga, rešenjem od strane veća, bude obustavljena mimo volje javnog tužioca
4. kada javni tužilac od optužnice odustane pre početka glavnog pretresa
5. kada javni tužilac od optužnice odustane na glavnom pretresu
6. kada javni tužilac od optužnice odustane pred sudom koji vodi u II stepenu
7. kada oštećeni podnese krivičnu prijavu, a javni tužilac u roku od mesec dana po prijemu prijave niti

podnese optužni predlog, niti obavesti oštećenog da je prijavu odbacio.