Зоран Станковић, "

Кривично процесно право

" општи део, скрипта

1.-

ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА КАО ГРАНЕ ЗАКОНОДАВСТВА

До разлике у схватањима долази због тога сто се различито схвата сама
суштина и садржина овог права и зависно од тога придаје већи значај овом или
оном основном обележју.

Битна обележја

су:



кривично процесни субјекти,



кривично процесне радње



кривично процесни однос

, као предмет и задатак овог права.

Основним обележјима придаје се већи или мањи значај, зависно од тога који је
полазни основ и са ког се аспекта посматра кривично процесно право.

У теорији кривично-процесног права

постоји схватање

које придаје већи

значај кривично-процесној радњи,

затим схватање

које придаје скоро исти

значај и кривично-процесној радњи и кривично-процесном основу.

На основу ових схватања

изграђена су три основна појма

овог права:

појам

кривично-процесног права

са кривично процесном радњом

појам

кривично-процесног права са

кривично процесним односом

појам

кривично-процесног права са

кривично процесном радњом

кривично процесним односом

2.-

ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА КРИВИЧНО ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

Основна обележја кривично-процесног права:

а)

кривично процесни субјекти

;

б) кривично процесна радња

;

в) кривично процесни однос

;

г)

предмет кривично - процесног права

А.- Криви

но процесни субјект

је

основно обележје свих позитивних права,

па и кривично процесног права. Без постојања кривично-процесног субјекта не
може се замислити како постојање кривично-процесног права, тако и
остварење задатка тог права, тј. расветљење и решење кривичне ствари.

Три главне функције

кривично - процесног права су:



оптужба,



одбрана и



суђење.

Три главна

кривично - процесна

субјекта

су:



овлашћени тужилац

као носилац

функције оптужбе



окривљени

као носилац

функције одбране

, и



кривични суд

као носилац

функције суђења

Б.-

Криви

но

процесна радња

је основно обележје кривично-процесног

права, баш због постојања кривично-процесног субјекта. Кривично - процесни
субјекти као носиоци процесних функција овлашћени су да предузимају правно
нормирану делатност.

Зоран Станковић, "

Кривично процесно право

" општи део, скрипта

В.-

Криви

но

процесни однос

као основно обележје кривично-процрсног

права је у нераскидивој вези са кривично - процесном радњом.

Г.- Предмет криви

но

процесног права

је такође основно обележје

кривично - процесног права.



Основни предмет је

кривична ствар

(causa criminalis).



Осим основног предмета,постоји и

споредни предмет

, кривично -

процесног права где спадају:



претходна - прејудицијална питања



имовинскоправни захтев



трошкови кривично процесног поступка

Задатак

кривично - процесног права је расветљење и решење кривично

процесне ствари, као и решење питања која спадају у споредни предмет.

3.-

ПОЈАМ, ВРСТЕ И ТОК КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Кривични поступак

подразумева различиту

садржину



Неки теоретичари овим изразом означавају само кривично право

као

грану законодавства,

чиме се кривични поступак поистовећује са овом

граном права.



Неки теоретичари означавају кривично процесно право

као науку



Најзад, овим изразом означава се

законом регулисан ток

у коме

долази до расветљења било које или конкретне кривичне ствари.

1.- Као граном законодавства

кривично процесним правом уређује се

кривични поступак, али се ова два појма не могу у потпуности поистоветити.

Појам

кривичног поступка се може одредити као законом регуилисани ток

расветљења и решења кривичне ствари које се остварује законом
предвиђеном и урођеном делатношћу кривично процесних субјекта.

Кривични поступак

представља поступну делатност субјеката и у себи садржи

одређене етапе које се означавају као стадијуми и фазе.

Постоје

три врсте

поступка



редовни кривични поступак,



посебни кривични поступак, и



остали поступци.

А.- Редовни криви

ни поступак

спроводи се за кривична дела за која је

предвиђена

казна затвора до три године

новчана казна

. Може се водити и

за дела са запрећеном казном

од пет године затвора

2.-

Посебни криви

ни поступци

предвиђени су као одступања од опште

форме кривичног поступка. То су:



Скраћени поступак

који је прописан за кривична дела за која је

предвиђена

казна до три године

новчана казна

. Може се водити и за

дела са запрећеном казном

до пет година затвора



Поступци за изрицање кривичних санкција

без главног претреса



Поступак према малолетницима

предвиђен је за кривична дела која

изврше малолетници и млађа пунолетна лица,

Зоран Станковић, "

Кривично процесно право

" општи део, скрипта

Има теоретичара

који сматрају да је

споља посматрано

предмет

кривично-

процесног права

кривични поступак

, а да је

садр

ински посматрано

предмет

овог права

кривична ствар

(causa criminalis).

Може се закључити да је

кривична ствар основни

главни предмет

кривичног процесног права, а да су ова друга питања споредни предмет овог
права.

Споредни предмет чине



предуцијална питања,



имовинскоправни захтев и



трошкови кривичног поступка

7.-

ГЛАВНИ ПРЕДМЕТ КРИВИЧНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

Главни предмет

кривичног процесног права је

кривична ствар

, због тога што

се иста може расветлити и решити само у кривичном поступку који је уређен
кривичним процесним правом као граном законодавства.

Без кривичне ствари

нема

кривичног поступка, а самим тим ни кривичног

процесног права.

Кривична ствар

представља реалан догађај који се одиграо у прошлости и у

друштву и који својом садржином указује на извршено кривично дело и
евентуалног учиниоца тог дела.

Према ставу нашег законодавства

један догађај може стећи својство

кривичног догађаја само ако постоји основана сумња да је одређено лице
извршило кривично дело које је предвиђено у нашем кривичном законодавству.

Посебна одлика кривичне ствари

је њена

динамичност

. Пошто се

кривичним догађајем нарушавају друштвени односи регулисани нормама
других грана позитивног права, то се приликом покретања кривичног поступка
назиру само контуре кривичног дела и његовог учиниоца.

Конекситет кривичних ствари може бити трој

ак:



субјективни,



објективни и



мешовити.

а) Субјективни конекситет

постоји у случају

када једно лице изврши више

кривичних дела.

Субјективан је због тога што је веза између извршених

кривичних дела успостављена преко субјекта, односно учиниоца ових дела, док
између самих кривичних дела не постоји никаква веза тј. дела су потпуно
самостална..

б) Објективни конекситет

постоји када

више лица учествују у извршењу

једног кривичног дела

. У овом случају веза између ових лица остварује се

преко кривичног дела у коме има више заједничких елемената.

Зоран Станковић, "

Кривично процесно право

" општи део, скрипта

в) Мешовити конекситет

постоји када

више лица учествује у извршењу

више кривичних дела

, при чему постоји двојака узајамна веза, тј. постоји веза

између учинилаца кривичних дела, као и између кривичних дела.

До спајања кривичног поступка

може доћи у случају мешовитог конекситета,

ако се ради о истим доказима о кривичним делима и учиниоцима и ако то не
утиче на велико одуговлачење кривичног поступка.

8.-

СПОРЕДНИ ПРЕДМЕТ КРИВИЧНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

Поред конекситета кривичних ствари међу собом,

могућ је и конекситет

између кривичних и некривичних ствари

, по правилу грађанских ствари

(heterogenic koneksitet).

До конекситета између кривичних и некривичних - грађанских ствари,

доћи ће

само ако је

некривична ствар у непосредној вези са кривичном ствари.

Конекситет кривичних и некривичних грађанских ствари може бити различит,
зависно од тога каква је веза између њих.

Некривична ствар и њено решавање

може бити услов

за успешно решавање

кривичних ствари, или пак може настати као последица кривичног дела или
вођења кривичног поступка.

Некривична ствар која

може бити услов успешног решавања

кривичне

ствари јесте претходно правно питање тзв.

предуцијално питање

, од чијег

решавања зависи примена материјалног кривичног права.

Некривична ствар која настаје као

последица кривичног дела

и која је у

конекситету са кривичном ствари јесу

имовинскоправни захтеви

. Некривичну

ствар која настаје као поледица вођења кривичног поступка и решавања
кривичне ствари чине трошкови кривичног поступка.

9.-

ПРЕДУЦИЈЕЛНА ПИТАЊА

Претходна, предуцијелна правна питања

чине

део споредног предмета

кривичног процесног права.

Наш законодавац је дао овлашћење кривичном суду да упоредо са решавањем
кривичне ствари, решава и ова претходна питања без обзира на то што је за
њихово решавање надлежан суд у неком другом поступку или други државни
орган.

Кривични суд

ће решавати и ова питања уколико од њиховог решавања

зависи примена кривичног закона у смислу да ли један догађај представља
кривични догађај, тј. да ли у себи садржи кривично дело и учиниоца кривичног
дела.

Конкретније,

ако примена кривичног закона зависи од претходног решења

каквог правног питања

за чије решење је надлежан суд у неком другом

поступку или неки државни орган, суд који суди кривичној ствари, може решити
и то питање по одредбама које важе за доказивање у кривичном поступку.

Зоран Станковић, "

Кривично процесно право

" општи део, скрипта

11.-

ТРОШКОВИ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА. ПОЈАМ И ВРСТЕ

Трошкови кривичног поступка

чине део споредног предмета кривично

процесног права. Настају као последица вођења кривичног поступка у коме се
решавају

како кривична ствар

тако и

претходна правна питања

имовнископравни захтев

Према законоској дефиницији

трошкови кривичног поступка су

издаци

учињени поводом кривичног поступка од његовог покретања до његовог
завршетка и издаци за предузете истражне радње пре истраге.

Да би могао да се покрене и води кривични поступак неопходна је делатност
одређених субјекта која нужно доводи до одређених финансијских издатака.

У трошкове кривичног поступка спадају

следећи издаци:



Трошкови за сведоке, вештаке, тумаче

стручна лица



Трошкови превоза окривљеног



Издаци за довођење окривљеног



Путни трошкови службених лица



Трошкови лечења окривљеног,



Трошкови техничког прегледа

возила, анализе крви и превоза леша до

места обдукције,



Награда и нужни издаци

браниоца, приватног тужиоца и оштећеног као

тужиоца.



Нужни издаци оштећеног

и његовог законског заступника као и награда

и нужни издаци његовог пуномоћника,



Паушални износ

који одређује ситне издатке у кривичном поступку, за

трошкове који нису напред обухваћени, а утврђује се с обзиром на
трајање и сложеност кривичног поступка и имовно стање лица обавезног
да плати овај износ.

12 .

- ПОСТУПАК НАКНАДЕ ТРОШКОВА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Потребно је разликовати



поступак наплате трошкова унапред и



поступак дефинитивне накнаде трошкова.

а) Предујмљивање трошкова

представља накнаду трошкова унапред и

привремено до доношења судске одлуке којом ће се дефинитивно утврдити ко
ће сностити трошкове окончаног кривичног поступка. Дужност предујмљивања

зависи

од тога да ли се ради о