1. POJAM, SVRHA I ZNACAJ KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

Krivicno procesno pravo

kao grana pozitivnog zakonodavstva jeste sistem pravnih propisa,

kojima se uredjuje krivicni postupak, ali i stadijum koji mu prethodi, a najcesce se oznacava kao

pretkrivicni postupak

Sastavni deo definicije krivicnog procesnog prava je

pojam krivicnog postupka

Krivicni postupak

je kao i svaki drugi postupak

procedura koja se obavlja radi ostvarenja

nekog cilja.

Kada je u pitanju krivicni postupak taj cilj se svodi na

resavanje krivicne stvari

koja

je predmet postupka – odnosno krivcnog dela koje je predmet optuznog akta i o kome odluku treba
da donese krivicni sud.

Definicije krivicnog procesnog prava

mogu se podeliti na dve osnovne vrste:

1) Realisticke
2) Juristicke

1) Realisticke definicije

temelje se na shvatanju krivicnog procesnog

prava kao jednog

stvarnog pojma,

tako da se ono odredjuje preko odredjenih stvarno postojecih elemenata. U

zavisnosti od broja tih elemenata, realisticke definicije dele se na dve osnovne vrste:

1) Bipartitne –

Pocivaju na dva osnovna elementa. Jedna tipicna bipartitna definicija:

‘’Krivicni postupak je skup zakonom odredjenih krivcnoprocesnih radnji procesnih subjekta, koje
se vrse radi ostvarenja odredjenog cilja.

2) Tripartitne –

Pocivaju na tri osnovna elementa. Jedna tipicna tripartitna definicija:

‘’Krivicno procesno pravo jeste sistem pravnih propsa kojima su regulisane radnje
krivicnoprocesnih subjekata u cilju donosenja odluke suda o krivicnom delu, uciniocu i krivicnoj
sankciji.

2) Juristicke definicije

shvataju postupak

kao pravni fenomen

, koji se ogleda u postojanju

odredjenih procesnih odnosa izmedju razlicitih subjekta krivicnog postupka. U tom smislu:
‘’Krivicno procesno pravo je sistem pravnih propisa kojima se uredjuju krivicnoprocesni subjekti i
regulisu njihovi krivicnoprocesni odnosi radi rasvetljavanja i resenja krivicne stvari, odnosno u cilju
ostvarivanja krivicnopravne zastite drzave.’’

Navedena podela definicija je teorijskog karaktera

i ona se ne moze smatrati apsolutnom.

Svaka od njih ima dobre i lose strane. Svaka od njih pociva na opredeljenjima naucnika koji je
zastupaju.
Nije potrebno praviti strogu razliku izmedju realistickih i juristickih definicija, vec nasuprot tome,
treba napraviti sintezu elemenata tih razlicitih teorija.

Krivicno pravo se najadekvatnije moze definisati

tako sto bi se naglasak stavio na

subjektima koji u postupku ostvaruju svoju procesnu funkciju. Shodno tome,

‘’Krivicno procesno pravo je skup pravnih propisa kojima se uredjuje pravni i procesni polozaj
subjekata pretkrivicnog i krivicnog postupka, te omogucava da ti subjekti u skladu sa zakonom
ostvaruju svoje osnovne procesne funkcije, u cilju realizacije svojih prava i duznosti, te radi
donosenja odluke kojom se resava stvar koja je predmet krivicnog postupka.

Osnovni elementi navedene definicije su:

1. Krivicno procesno pravo je skup pravnih propisa

, medju kojima najznacajnije mesto

zauzmaju zakonski propisi:
1) Zakonik o krivicnom postupku kao glavni izvor krivicnog procesnog prava,
2) Drugi zakoni kao tzv. Sporedno krivicno procesno zakonodavstvo.

2. Krivicnim procesnim pravom se uredjuje pravni i procesni polozaj subjekata

pretkrivicnog i krivicnog postupka

, odnosno na skup prava i duznosti kojima ti subjekti

raspolazu.

3. Najvazniji subjekti su oni subjekti koji vrse osnovne procesne funkcije:

1) Funkciju optuzbe (ovlasceni tuzilac)
2) Funkciju odbrane (okrivljeni i njegov branilac)
3) Funkciju vodjenja krivicnog postupka i presudjenja (krivicni sud)

- Pored njih, pojavljuju se i drugi subjekti koji imaju dokaznu funkciju (svedoci, vestaci) ili koji
realizuju neka svoja prava (osteceni).

4. Cilj krivicnog postupka jeste resavanje njegovog predmeta

, odnosno donosenje odluke

o krivicnom delu koje je predmet krivicnog postupka.

Svrha krivicnog postupka

Svrha krivicnog procesnog prava

se nuzno povezuje s ciljem krivicnog prava uopste.

Krivicnom pravu pripisuje

se utalitaristicki karakter

, te se kao njegov cilj odredjuje efikasnija

zastita najznacajnojih dobara i vrednosti od ponasanja koja ih ugrozavaju ili povredjuju.
Da bi se taj osnovni cilj krivicnog prava mogao ostvariti neophodno je postojanje pravila kojim se
utvrdjuju svrha, nacin, forma i tok krivicnog postupka.
Naime,

krivicno pravo u svom opstem delu

ustanovljava opsti pojam krivicnog dela, utvrdjuju se

uslovi koji su potrebni da bi postojalo protivpravno delo predvidjeno zakonom kao krivicno, i
krivica, definise se sistem krivicnih sankcija. Posebni deo propisuje konkretna krivicna dela.

Medjutim, da bi se moglo utvrditi da li postoji ili ne postoji krivicno delo,da li je lice kome je

delo stavljeno na teret zaista to delo ucinilo, ako jeste koja ce mu se krivicna sankcija izreci
neophodno je postojanje pravila krivicnog postuka. Stoga je

svrha krivicnog procesnog prava u

materijalnom smislu

potreba stvaranja normatvnih uslova za ispunjenje zahteva materijalnog

krivicnog prava

Svrha krivicnog procesnog prava u formalnom smislu

ogleda se u neophodnosti stvaranja

potrebnih normativnih uslova da svi krivicnoprocesni subjekti krivicnog postupka mogu na zakonit
nacin, u krivicnom postupku, ostvarivati sva svoja prava i realizovati duznosti koje su elementi
njihovog procesnog statusa.

Znacaj krivicnog procesnog prava

Iz ovako odredjene svrhe krivicnog procesnog prava proizlazi i njegov

veliki drustveni

znacaj,

jer je za drzavu jedan od najznacajnijih ciljeva da zastiti najvaznija drustvena dobra od

povredjivanja i ugrozavanja vrsenjem krivcnih dela.

Vec u clanu 1 st. 1 Zakonika o krivicnom postupku

, kao svrha Zakonika o krivicnom postupku

navodi se pre svega utvrdjivanje pravila sa ciljem

da niko nevin ne bude osudjen

, a tek potom

njegova opsta zastitna funkcija –

da se ucioniocu krivicnog dela izrekne krivicna sankcija

pod

uslovima koje predvidja krivicni zakonik, i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

3. TUMACENJE KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

Primena krivicnog procesnog prava podrazumeva njegovo tumacenje.

Tumacenje u uzem smislu

jeste otkrivanje pravog znacenja pravnih normi, sto je uslov za

njhovu primenu u konkretnom slucaju.

Tumacenje u sirem smislu

jeste resavanje slucajeva pravnih praznina primenom odredjenih

interpretativnih pravnih metoda.

Krivicno procesno pravo tumaci se primenom opstih metoda tumacenja prava, gde spadaju:

jezicko, logicko, ciljno, sistematsko, istorijsko tumacenje itd.
1)

Jezicko tumacenje

je osnovna vrsta tumacenja krivicnog procesnog prava. Koristi se prilikom

primene bilo koje krivicnoprocesne odredbe, jer subjekt koji je prmenjuje mora primeniti njeno
jezicko znacenje.
2) Jezicko tumacenje se u praksi nuzno kombinuje sa

logickim tumacenjem

, jer je primena opstih

zakona logike neophodna da bi se otkrio pravi smisao norme.
3) Jezicko i logicko tumacenje u svom jedinstvu cine

dogmatsko ili normativno tumacenje

- Kada njega primenjuje sud, radi se o

sudskom tumacenju.

Ovo tumacenje ima poseban znacaj

kada potice od drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda. Njegovi stavovi formalno
nemaju znacaj izvora prava, ali uticu na odluke nizih sudova u odredjenim pravnim situacijama.
- Kada tumacenje primenjuje stvaralac norme, radi se o

autenticnom tumacenju

. S obzirom da je

krivicno procesno pravo zakonsko pravo, njegove norme moze tumaciti jedno Narodna skupstina
Republike Srbije koja jedina i donosi zakone.
- Kada strucnjaci, tj naucnici koji se profesionalno bave krivicnim procesnim pravom daju misljene
o krivicnoprocesnim normama, radi se o

doktrinarnom tumacenju.

Posebnu vrstu tumacenja predstavlja

tumacenje pravnih praznina

, odnosno resavanje

pitanja koja nsu regulisana odredbama krivicnog procesnog prava. Pravne praznine se mogu
popunjavati primenom dva osnovna oblika tumacenja:

1) Analogija

– Znaci da se na jedan slucaj koji nije regulisan opstom normom prmenjuje

druga norma koja je predvidjena za neki drugi, njemu slican slucaj.

Analogija u krivicnom procesnom pravu postoji u dva oblika:

Kao zakonska analogija

, kada zakonodavac nalaze da se u odnosu na neki neregulisani slucaj

upotrebi norma kojom se inace uredjuje neka druga krivicnoprocesna situacija.
-

Kao sudska analogija

, kada sami sudovi na neki neregulisani slucaj primenjuju odredjene norme

koje se odnose na neki slicam, a zakonski regulisani slucaj.

U krivicnom materijalnom pravu primena analogije je striktno zabranjena. Nasuprot tome,

analogija je

dopustena u krivicnom procesnom pravu

, jer je krivicno procesno pravo mnogo

slozenije, pa samim tim je ostavljen daleko veci prostor za postojanje pravnih praznina. Pored toga,
u krivicnom procesnom pravu postoji manja mogucnost da se primenom analogija porede necija
prava i slobode.

2) Argumentum a contrario

– Kada neki slucaj nije regulisan odredjenom normom, a

suprotan je slucaju koji je regulisan, na neregulisani slucaj treba primenit pravilo suprotno od onog
koje se odnosi na regulisani slucaj.

4. KRIVICNI POSTUPAK – ISTORIJSKI TIPOVI, KRIVICNOPROCESNI SISTEMI

Postupak

uopste jeste skup radnji koje se preduzimaju da bi se njime postigli odgovarajuci

efekti.

Posebnu vrstu postupka cine

pravni postupci

ciji je cilj da se regulisanjem pravila

postupanja za odredjene subjekte omoguci resavanje odredjenih pitanja koja se inace regulisu
materijalnim pravom, a koja su predmet postupka.

Krivicni postupak

je vrsta pravnog postupka, skup radnji koje vrse krivicnopravni subjekti

koji su ovlasceni da ih preduzimaju ili te radnje spadaju u njihovu nadleznost i koji tako ostvaruju
svoje precesne funkcije, radi donosenja odluka suda.

Osnovni istorijski tipovi krivicnih postupaka

Osnovni istorijski tipovi krivicnih postupaka

jesu:

1) Akuzatorski krivicni postupak
2) Inkvizitorski krivicni postupak
3) Mesoviti krivicni postupak

1) Akuzatorski krivicni postupak

– Sastoji se u cisto

stranackom sukobu

koji se odvija

pred sudom, a

sud, kao potpuno nepristrasan subjekt

, samo donosi odluku koja je stranka bila

uspesniha u dokaznom dvoboju, odnosno da li je ubedljivije argumente izneo tuzlac ili optuzeni.
Sud je izricito pasivan u odnosu na dokazivanje.
Akuzatorski tip postupka je postojao u staroj Grckoj i Rimu i karaktersao se demokratskim
nacelima –

princip javnosti, usmenosti, neposrednosti.

Pored toga, jedna od odlika je i

nacelo slobodne ocene dokaza

– u nekim slucajevima to je

prelazilo u potpunu arbitrernost suda, sto je i dovelo do konstruisanja inkvizitorskog postupka.

2) Inkvizitorski postupak

– Nastao je sa ciljem da se umanji arbitrernost feudalnih sudija,

koji su samovoljno, nezavisno od dokaza donosili odluke, a pritom nisu bili duzni da svoju odluku
obrazloze. Za ovaj postupak je karakteristicno

nacelo pismenosti i formalne ocene dokaza

, kao i

odsustvo javnosti

u najvecem delu postupka.

Savremeni krivicni postupci su uglavnom

mestovitog karaktera

Inkvizitorski elementi

dominiraju

u istrazi

, ali su u odredjenim formama prisutni i u kasnijim

fazama krivicnog postupka.
-

Akuzatorski elementi

dominiraju

u fazi glavnog pretresa

, odnosno tokom sudjenja u uzem

smislu.

5. VRSTE KRIVICNIH POSTUPAKA PREMA ZKP-U SRBIJE I PREMA DRUGIM

IZVORIMA NASEG KRIVICNOG PRAVA

- Na temelju ZKP-a

moguce je izdvojiti nekoliko vrsta krivicnih postupaka, koji se mogu

podeliti na:

1) Krivicne postupke, koji predstavljaju one postupke cija je svrha donosenje odluke o
krivicnom delu koje je predmet postupka
2) Krivicne postupke cija je svrha da rese odredjena pitanja koja se ne odnose direktno na
krivcno delo koje je bilo ili je predmet krivicnog postupka, vec na neka druga pitanja koja su
povezana sa krivicnim postupkom.

- Krivicni postupci se

prema kriterijumu tezine krivicnog dela koje je njihov predmet, a

prema karakteristikama lica protiv kojih se postupak vodi

, dele na:

A) Opsti (redovni krivicni postupak)
B) Posebni krivicni postupak, gde spadaju:
1) Skracen krivicni postupak
2) Poseban sumarni tip krivicnog postupka – rociste za izricanje krivicne sankcije
3) Postupak prema maloletnicima koji je sadrzan u Zakonu o maloletnim uciniocima
krivicnih dela i krivicnopravnoj zastiti maloletnika
4) Postupci za primenu mera medicinskog karaktera

U specificne

postupke koji predstavljaju opoziv jedne mere upozorenja,

spadaju i

odredjeni postupci koji se vode u cilju preinacenja pravnosnazne sudske presude, a to su

1) Postupak za opozivanje uslovne osude
2) Postupak za izricanje jedinstvene kazne
3) Postupak za ublazavanje kazne osudjenom saradniku

U druge postupke spadaju

postupci posveceni resavanju nekih pitanja koja se ne odnose

na krivicno delo, a koja su nastala nakon vec izvrsenog krivicnog dela

, to su:

1) Postupak za pustanje na uslovni otpust
2) Postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji, za prestanak pravnih posledica osude i mera
bezbednosti
3) Postupci medjunarodne krivicnopravne pomoci i medjunarodne saradnje u krivicnim
stvarima, gde spadaju:
a) Postupak izrucenja osudjenog ili okrivljenog
b) Postupak preuzimanja kricnog gonjenja i postupak ustupanja krivicnog gonjenja
v) Postupak izvrsenja strane krivcne presude
g) Ostali postupci medjunarodne krivicnopravne pomoci, gde je od osnovnog znacaja pomoc
dokaznog karaktera
4) Postupak za naknadu stete, rehabilitaciju i ostvarivanje drugih prava lica neosnovano
osudjenih i neosnovano lisenih slobode.

- U specificnu vrstu postupka spada i

postupak za oduzimanje imovine cije zakonito

poreklo nije dokazano

, a koji se regulise

Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz

krivicnog dela.