Испитна питања из предмета
Кривично процесно право – општи део:
1. Појам и предмет кривично процесног права
2. Основна обележја кривично процесног права
3. Појам и врсте кривичног поступка
4. Однос између кривично процесног права и уставног права
5. Однос између кривично процесног права и кривичног права
6. Однос између кривично процесног права и права о извршењу кривичних
санкција
7. Однос између кривично процесног права и грађанско процесног права
8. Однос између кривично процесног права и управног права
9. Однос између кривично процесног права и криминалистике
10. Однос између кривично процесног права и криминологије
11. Однос између кривично процесног права и судске психологије, судске
психијатрије и судске медицине
12. Извори кривично процесног права
13. Временско важење кривично процесног права
14. Просторно важење кривично процесног права
15. Персонално важење кривично процесног права
16. Начело акузаторности (оптужно начело)
17. Начело официјелности кривичног гоњења
18. Начело легалитета и опортунитета
19. Naчело
ne bis in idem
20. Начело непосредности
21. Начело усмености
22. Начело расправности (контрадикторности)
23. Начело јавности
24. Начело истине
25. Начело слободног судијског уверења
26. Предмет кривичног поступка
27. Кривично дело као предмет кривичног поступка
28. Имовинско – правни захтев као предмет кривичног поступка
29. Трошкови кривичног поступка
30. Претходно питање
31. Циљеви кривичног поступка (непосредни и посредни, законско дефинисање
циља кривичног поступка)
32. Кривичнопроцесни субјекти - врсте
33. Организација и надлежност судова
34. Појам и врсте надлежности: Стварна надлежност
35. Појам и врсте надлежности: Месна надлежност
36. Појам и врсте надлежности: Функционална (пословна) надлежност
37. Спајање и раздвајање кривичног поступка
38. Сукоб надлежности
39. Пружање правне и друге помоћи
40. Способност лица за вршење судске функције (стручност, независност,
објективност)
41. Изузеће судије
42. Одлуке кривичног суда – појам и врсте
43. Појам, уређење и организација јавног тужилаштва и тужиоца у Србији
44. Положај и надлежност јавног тужиоца у кривичном поступку
45. Појам и својства оштећеног у кривичном поступку
46. Оштећени као субсидијарни тужилац
47. Приватни тужилац
48. Појам оштећеног
49. Оштећени са или без имовинскоправног захтева
50. Законски заступници и пуномоћници оштећеног
51. Појам окривљеног
52. Претпоставка невиности окривљеног
53. Положај окривљеног у кривичном поступку
54. Бранилац окривљеног – појам
55. Садржина и врста одбране (факултативна и обавезна стручна одбрана)
56. Положај браниоца у кривичном поступку
57. Кривичнопроцесна радња – појам и опште одлике
58. Појам, врсте и рачунање процесних рокова
59. Повраћај у пређашње стање
60. Врсте кривичнопроцесних радњи
61. Кривични списи – појам и врсте
62. Поднесци и записници у кривичном поступку
63. Достављање писмена и разматрање списа
64. Чињенице у кривичном поступку – појам и важност чињеница
65. Чињенице које се у поступку доказују
66. чињенице које се у поступку не доказују
67. Врсте чињеница које се утврђују у кривичном поступку
68. Субјекти који утврђују чињенице
69. Докази у кривичном поступку – појам и вредност доказа
70. Теоријске поделе доказа
71. Незаконити докази
72. Терет доказивања
73. Предлагање доказа
74. одлучивање о извођењу доказа
75. Теорије о оцени доказа
76. Предмет доказивања
77. Појам и врсте доказних средстава
78. Саслушање окривљеног
79. Испитивање сведока
80. Правни положај сведока у кривичном поступку (права и дужности
сведока)
81. Појам вештачења и вештака
82. Правни положај вештака у кривичном поступку
1
Pojam krivicnog procesnog prava
Krivicno procesno pravo je skup pravnih propisa kojima se odreduju procesne
radnje,njihova forma i unutrasnja vrijednost i odreduju procesni subjekti kao vrsioci tih
radnji injihov pravni polozaj (prava i duznosti). Pojam krivicnog procesnog prava ostao bi
nepotpunako ne bi obuhvatio i predmete koji se eventualno javljaju van
krivicnog zahtjeva, ali supredmet krivicnog procesnog prava (imovinskopravni
zahtjev, prejudicijalna pitanja i troskovipostupka), kao i propise o predmetima cije
rjesavanje predstavlja uslov za vodenjekrivicnog postupka ili su nastali kao
posljedica sprovedenog krivicnog postupka (postupakekstradicije, naknada
stete neopravdano osudenim licima, izdavanje potjernice i objave, brisanje
osude i dr).
Predmet krivicnog procesnog prava
Predmet krivicnog procesa je utvrdivanje postojanja krivicnopravnog zahtjeva
drzave upojedinoj krivicnoj stvari pokrenutoj povodom ucinjenog krivicnog
djela. Taj se predmetokoncava donosenjem pravnosnazne odluke o toj
stvari.Krivicni postupak se razlikuje od krivicnog izvrsenja, jer je proces
usmjeren na donosenjeodluke, a izvrsenje na sprovodenje donijete odluke, tako da u
izvrsenju nema procesnogodnosa. Pravo krivicnog izvrsenja je posebno pravo, odvojeno
od krivicnog procesnog prava,bez obzira na to sto se neke odredbe o njemu nalaze i
u krivicnom zakonu i zakonu okrivicnom postupku i bez obzira na to da li se
krivicno izvrsenje u zakonu postavlja kao akts u d a i l i k a o a k t o r g a n a
u p r a v e . I z v r s e n j e z d s k i h o d l u k a j e p r e d m e t k r i v i c n o g
i z v r s n o g p r a v a , a n e k r i v i c n o g p r o c e s n o g p r a y a . Uredenje organizacije
pravosudnih organa (sudova i tuzilastava), iako ima veliki znacaj zakrivicni postupak,
nije predmet krivicnog procesnog prava. U krivicno procesno pravo spadaju
samo one norme iz zakona o sudovima i zakona o tuzilastvu koje se ticu
konkretnogvrsenja pravosudne funkcije, a ne i ostale odredbe.
2.
OSNOVNA OBELEŽJA KRIVIČNO-PROCESNOG PRAVA
Krivično-procesno pravo je skup pravnih propisa kojima se određuju:
1.krivično-procesni subjekti (forma i sadržina njihovih radnji)
2.krivično-procesni odnosi radi rešenja krivične stvari, zaštite građana od
kriminaliteta i krivično-pravne zaštite države.
Prema tome, osnovna obeležja krivično-procesnog prava su:
1.
krivično-procesni subjekti
mogu biti glavni i sporedni. Glavni subjekti
su:ovlašćeni tužilac (kao nosilac funkcije optužbe), okrivljeni (kao nosilac funkcije
odbrane) i krivični sud (kao nosilac funkcije suđenja). Sporedni krivično-procesni
subjekti su:
2.
krivično-procesna radnja
je zakonom uređena delatnost krivično-procesnih
subjekata u krivičnom postupku.
3.
krivično-procesni odnos
je neraskidivo povezan sa krivično-procesnom
radnjom, jer krivično-procesni subjekti stupaju u međusobne odnose
4.
predmet krivičnog-procesnog prava
može biti osnovni i sporedni. Osnovni je
sama krivična stvar, a sporedni je: imovinsko-pravni zahtev, troškovi krivičnog
postupka i prethodna pitanja (prejudicijalna) pitanja.
3.
POJAM KRIVIČNOG POSTUPKA
Krivično-procesno pravo je širi pojam od krivičnog postupka, jer se pravom
reguliše ne samo tok krivčnog postupka, već i mnoga druga pitanja.
Krivično-procesno pravo kao nauka je takođe širi pojam od krivičnog postupka jer
nauka objašnjava mnoge pojmove, institute i načela.
Termin «krivični proces» umesto termina «krivični postupak» je neprihvatljiv, iako
ga upotrebljavaju mnogi teoretičari, naročito ruski. Ovo stoga, jer je izraz «proces»
svojstven prirodnim i tehničkim naukama, a ne društvenim. Tako na primer, često se
govori o procesu rasta biljaka, hemijskom procesu itd.
Na bazi gore iznetog, možemo dati pravu definiciju krivičnog postupka:
Krivični postupak je zakonom uređeni tok ostvarenja predmeta krivičnog
postupka i to uređenom delatnošću krivično-procesnih subjekata.
VRSTE I TOK KRIVIČNOG POSTUPKA
Postoji redovni i posebni krivični postupak.
1.Redovni krivični postupak
se sprovodi za krivična dela za koja je predviđena
kazna zatvora preko 5 godine i teža kazna. On se deli na prvostepeni krivični postupak i
postupak po pravnim lekovima.
Prvostepeni krivični postupak ima dva stadijuma: prethodni i glavni postupak.
Prethodni postupak se sastoji iz dve faze: istrage i optuženja. Cilj prethodnog
postupka nije suđenje, već sagledavanje situacije: da li postoje uslovi za podizanje
optužnice ili ne. Ovo se postiže tako što istražni sudija izvodi dokaze u istrazi. Kad
istražni sudija zaključi da su dokazi verovatni, on sve spise dostavlja tužiocu koji onda
podiže optužnicu. Podizanjem optužnice, završava se prethodni krivični postupak i
nastupa glavni.
Glavni postupak se sastoji iz tri faze: pripremanje glavnog pretresa, glavni pretres i
donošenje presude.U glavnom krivičnom postupku se rasvetljava krivična stvar do
najvećeg stepena izvesnosti.
Postupak po pravnim lekovima takođe ima dva dela pripremni i glavni postupak.
Pripremni se odvija prvostepenim sudom i sudom pravnog leka, a glavni pred sudom
pravnog leka. Do ovog postupka dolazi se samo ako se uloži žalba.
2.Posebni krivični postupak
se sprovodi za dela za koja se izriče novčana
kazna ili kazna zatvora do 5 godina. U posebne postupke spadaju: skraćeni postupak,
postupak za izricanje sudske opomene, postupak prema maloletnicima, postupak za
dela organizovanog kriminala i postupak za ratne zločine. Posebni krivični postupak se
razlikuje od redovnog zato što kod njega najčešće izostaje faza istrage. Sem toga,
rokovi u ovim postupcima su znatno kraći.
4
ODNOS KRIVIČNO-PROCESNOG PRAVA i USTAVNOG PRAVA
Krivično-procesno pravo ima dosta dodirnih tačaka sa ustavnim pravom. Tako na
primer, u ustavu se kaže:
da niko ne može biti kažnjen za delo koje nije zakonom predviđeno kao krivično
delo.
u ustavu postoji i prezumpcija nevinosti (što znači da niko nije kriv dok se to ne
dokaže pravosnažnom sudskom presudom).
krivična dela i krivične sankcije mogu se odrediti samo zakonom, a krivične
sankcije može izreći samo nadležni sud
U slučaju dileme, koji postupak pokrenuti, smatra se da treba pokrenuti krivični
postupak, obzirom da su krivična dela najteža kažnjiva dela.
9
ODNOS IZMEĐU KRIVIČNO-PROCESNOG I KRIMINALISTIKE
Kriminalistika je vanpravna nauka. Kriminalistika se deli na:
kriminalističku tehniku
koja koristi metode tehničkih i prirodnih nauka, s tim što ih
prilagođava i usavršava.To znači da kriminalistička tehnika nema svoje metode,
već koristi metode prirodnih i tehničkih nauka. Kriminalistička tehnika je bitna
kada je potrebno otkriti tragove krivičnog dela. Ona se deli na registracionu i
istražnu tehniku.
kriminalističku taktiku (na primer taktika izvođenja uviđaja, taktika saslušanja
svedoka, veštaka itd) i
kriminalističku metodiku
(razlikujemo metodiku istraživanja krađa, metodiku
istraživanja ubistava itd). Dakle, metodika proučava najpodesnije metode za
otkrivanje krivičnih dela.
Na osnovu svega ovoga vidimo da kriminalistika pomaže kpp-u da bi se dobili što
bolji rezultati kod saslušanja svedoka na primer, ili kod izvođenja drugih dokaznih radnji.
10.
ODNOS IZMEĐU KRIVIČNO-PROCESNOG I KRIMINOLOGIJE
Kriminologija je nauka o kriminalitetu. Ona proučava uzroke i uslove koji dovode
do kriminalnog ponašanja. Kriminologija se deli na:
kriminalnu fenomenologiju koja proučava negativna ponašanja pojedinaca,
uključujući i maloletnike. Na primer, ona pručava i skitničarenje, bekstvo iz škole,
tapkarenje, dakle sve ono što se graniči sa kriminalnim ponašanjem
kriminalnu etiologiju koja proučava uzroke i uslove negativnog ponašanja. Ti
uzroci mogu biti spoljašnji (okolina u kojoj živi učinilac krivičnog dela) i unutrašnji
(psiha učinioca)
kriminalnu terapeutiku koja proučava preventivne i represivne mere u borbi protiv
kriminala
12
IZVORI KRIVIČNO-PROCESNOG PRAVA
Izvori krivičnog prava
mogu biti međunarodni i unutrašnji.
U međunarodne izvore
spadaju međunarodni ugovori, bilateralni i multilateralni.
Bilateralni ugovori su, po vremenu nastanka trojaki. Tako imamo, ugovore koje je
sklopila stara Srbija, ugovore koje je sklopila bivša Kraljevina Jugoslavija i ugovre koje je
sklopila nova Jugoslavija. Do 1973. godine je bilo sklopljeno 19 takvih bilateralnih
ugovora, a najveći broj je sklopila posleratna Jugoslavija.. Ovim ugovorima rešavaju se
pitanja pružanja međunarodno-krivične pomoći. U nedostatku ugovora primenjuju se
odredbe Zakona o krivičnom postupku. Od multilateralnih ugovora treba spomenuti
Deklaracija UN o pravima čoveka iz 1948. godine, zatim mnogobrojne konvencije koje
regulišu imunitet diplomatskih i konzularnih predstavnika.
Unutrašnji izvori
mogu biti osnovni i dopunski.
Osnovni izvori su zakoni (konkretno Zakonik o krivičnom postupku koji je donet
2001. godine, sa mnogobrojnim izmenama i dopunama.Najobimnije izmene ovog
Zakonika urađene su u 2009. godine).
