25. KRIVICNI SUD
Krivicni sud je samostalni i nezavisni državni organ koji stiti pravo i slobode gradjana i ostalih subjekata u zemlji. Imamo sudove opste
nadleznosti i sudove posebne nadleznosti.
Sudovi opste nadleznosti
su :
osnovi sud, visi sud, apelacioni sud, vrhovni kasacioni
Posebni sudovi su : privredni sud, upravni sud, prekrsajni sud,
Sud opste nadlaznosti koji postupa po krivicnoj stvari je zapravo krivicni sud.
Izbor sudija
Sudija bira Skupstina Srbije na predlog visokog saveta sudstva koji uglavnom čine sudije. Uslovi za izbor sudije su: drzavljani srbije,
diplomirani pravnik sa polozenim pravosudnim ispitom, da poseduje stručnost i dostostojnost za obavljanje te funkcije, radno iskustvo
posle polozenog pravosudnog ispita na pravnim poslovima, sudska funkcija je trajna, osim prvog izbora sudija se bira na 3 godine.
Načela
1. nacelo nezavisnost u radu suda i sudije
2. nacelo zbornost u radu sudskog veća
3. nacelo učešću gradjana u sudjenju
4. nacelo dvostepenost (pravo na zalbu )
Stvarna nadleznost je definisana zakonom , osnovni sud gde je zaprecena kazna do 10 god.
Visi sud gde je zaprecena kazna preko 10 god i za sva kr dela koja se vode prema maloletnica, protiv drzave je provostepeni sud i visi sud
je nadlezan za odlucivanje po zalbi za presude za krivicna dela gde je zaprecena kazna do 5 god kod skracenog postupka.
Apelacioni stvarno nadlezan za donosenje drugo stepenih sudskih odluka po zalbama.
Vrhovni hasacioni sud on zauzima pravne stavove i vodi sudsku praksu koji su obavezni za sve sudove u zemlji i u trecem stepenu po
nekim presudama odlucuje o vandrednim pravnim lekovima .
Mesnu nadleznost se odredjuje po mestu izvrsenja krivicnog dela, ako ne moze da se utvrdi mesto izvrsenja krivicnog dela onda mesto gde
se predao ili gde je uhapsen .
26. JAVNO TUZILASTVO
Je samostalni drzavni organ koji goni ucinioce krivicnog dela i dr. kaznjivih dela i stiti zakonitost i ustavnost u zemlji. Zakonska obaveza
tuzilastva je sledeca:
1 rukovodi krivicnim postupkom
2 podize i zastupa optuznicu
3 Izjavljuje pravne lekove
4 vodi istragu
Načela
1 nacelo inokosnog rada tuzilastva da su svi zamenici tuzioca duzni da postupaju po njegovim nalazima i upustvima
2 nacelo hijerarhiske podredjenosti nizeg tuzilastva prema viseg tuzilastva, visa tuzilastva daju obavezna upustva nizem tuzilastvu
3 nacelo supstitucije kada vise tuzilastvo uzme predmet od nizeg tuzilastva sa svoje teritorije i ustupi ga na postupanje drugom tuzlastvu
istog ranga sa svoje teritorije
4 nacelo devolucije kada vise tuzilastvo uzme predmet od nizeg tuzilastva i postupa po njemu
27. OSTECENI
Osteceni je lice cije je neko licno ili imovinsko pravo osteceno ili ugrozeno izvrsenjem krivicnog dela. Osteceni moze da se javi u
krivicnom postupku u sledecim svojstvima:
1 privatni tuzilac, 2 supsidijarni tuzilac ( situacija kada osteceni dolazi na mesto javnog tuzilaca i nastavlja krivicno gonjenje kada javni
tuzilac odustane od gonjenja )
3. sa imovinskog pravnog zahteva sto podrazmeva da osteceni zahteva od krivicnog suda da mu dosudi nadoknadu stete koju je pretrpeo
sud ce to uciniti ako se neodugovlaci sa procesom.
4 svedok
28.OKRIVLJENI
Okrivljeni lice prema kome se vodi krivicni postupak on je jedan od tri glavna krivicni postupka koji je nosilac subjekta odbrane.
Okrivljeni ima pravo na strucnu odbranu branioca u toku celog postupka okrivljeni predlaze dokaze kako bi dokazao svoju nevinost
ispitivanje otkirvljenog predsavlja dokazno sredstvo (svedoci, vestaci predstavljaju kao jedno od dokaznih sredstava ) okrivljeni ima pravo
na zavrsnu rec. Od okrivljenog treba razlikovati osumljicenog ili osudjenog . samo lice protiv koga je podignuta optuznica smatra se
okrivljenim u toku celog postupka vazi predzupcija ili predpostavka nevinosti . okrivljeni je ravnopravna stranka sa tuziocem ima pravo da
podnosi vandredne i redovne pravne lekove na osnovu presude.
29. MERE ZA OBEZBEDJENJE PRISTUTVA OKRIVLJENOG
Ovim merama obezbedjuje se prisustvo okrivljenog u toku trajanja krivicnog postupaka. Te mere su sledece:
1 pozivanje ( okrivljeni se poziva pismenim putem preko sudskim pozivara )
2 dovodjenje ( u koliko uredno pozvani okrivljeni se ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda sudija za predhodni postupak naredi
ce njegovo dovodjenje , ovu naredbu sprovode organi unutrasnjih poslova )
3 zabrana napustanja stana ili boravista
4 jemstvo okrivljeni polaze sudu novac za nekretnine i dr dragocenosti koji se lako cuvaju koje moguce lako prodati kao karanciju da ce
biti prisutan da ce se uredno dozivati na poziv suda u toku trajanja celog krivicnog postupka u koliko ovu svoju obavezu okrivljeni prekrsi
sredstva obezbedjena jemstvom icice u kortis pravosudnog budjeta i naravno obrnuto ako sve ovo ispuni sredstva ce mu biti vracena u
korist budzeta.
5 pritvor to je izuzetna i najteza mera ako se svrha moze postici laksom merom mora se primenuti laksa mera.
Razlozi:
1 opasnost od bekstva
2 ako postoji opasnost da ponovi kr delo tj da nastavi sa izvrsenjem kr dela
3 postoji opasnost da prikrije tragove izvrsenja kr dela ( utice na svedoke )
4 ako postoje teske posledice kr dela ( ako je nekon ubio 3-4 ljudi ili velika pljacka )
30. BRANILAC
Branilac je lice koje pruza strucnu odbranu okrivljenom. Branioc okrivljenog moze da angazuje sam ili clanovi njegove porodice. Odbrana
moze biti obavezna ili fakultativna. Za teza kr dela okrivljeni je u obavezi da ima svog branioca ako ga nema sud ce mu postaviti po
sluzbenoj duznosti. Fakultativna je za laksa dela gde okrivljeni nije duzan da angazuje branioca. Branioc dobija pismeno punomoce od
okrivljeno ili clanova njegove porodice koji je pravni osnov za njegovo zastupanje. Punomoc moze biti usmeno na zapisnik suda. Branioc u
toku postupka moze da preduzima sve radnje na koji je ovlasćen i okrivljeni. Za kr dela gde je zaprecena kazna do 5 god okrivljenog moze
da zastupa i advokacki pripravnik. Jedan okrivljeni moze da ima najvise 5 branioca u jednom kr postupku.
31. POJAM CILJ I VRSTE ROKOVA I TERMINA U KRIVICNOM POSTUPKU
Rok je odredjeni vremenski period u okviru koga morate, mozete ili ne mozete da preduzmete odredjenu procesnu radnju. Termin je tacan
precizan vremenski trenutak kada morate preduzmete odredjenu procesnu radnju
Vrste:
1 zakonski rok
2 sudski rok
Prekluzivni, je rok posle cijeg isteka ne mozete da izjavite zalbu.
Instrukcioni, rok nije obavezan za njega nije predvidjena nikakva sankcija.
