INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
DEPARTMAN PRAVNIH NAUKA
ODSEK ZA UNUTRAŠNJE POSLOVE
KRIVIČNOPRAVNI ASPEKT ZAŠTITE
OD TRGOVINE LJUDIMA
- Diplomski rad -
Student
Mentor
Krivičnopravni aspekt zaštite od trgovine ljudima
Miša Dudovski
Rezime
Na početku ovog diplomskog rada možemo videti u kom vidu i kada se krivično
delo trgovina ljudima pojavilo u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije, zatim sve oblike
ovog krivičnog dela. Dalje su opisane inkriminacije koje se nalaze u vezi sa trgovinom
ljudima u užem i širem smislu i na kraju su prikazana zapažanja nevladine organizacije
ASTRA u toku praćenja sudskih postupaka za krivično delo trgovina ljudima.
Ključne reči: trgovina ljudima, krivičnopravna zaštita, inkriminacije, žrtva,
zakonodavstvo, sudski postupak.
2
Krivičnopravni aspekt zaštite od trgovine ljudima
Miša Dudovski
4
Krivičnopravni aspekt zaštite od trgovine ljudima
Miša Dudovski
Uvod
Trgovina ljudima je ozbiljan društveni problem, jer najdrastičnije ugrožava osnovna
ljudska prava – pravo na život, na slobodu izbora, na slobodu kretanja… Trgovina ljudima,
kao fenomen, stoji na suprotnoj strani u odnosu na poštovanje ljudskih prava. Zbog sve
izraženije globalizacije na različitim nivoima, i trgovina ljudima je postala svetski problem.
Iako danas većina zemalja tvrdi da se kod njih ljudska prava i slobode u potpunosti
ostvaruju, fenomem ropstva se nije izgubio, imamo ga i u 21. veku. Milioni žena, dece, ali i
muškaraca, su primorani na prostituciju, služenje u kućama, rad na plantažama, prosjačenje i
na druge vidove prinude. Ljudima se trguje unutar granica jedne zemlje, ali i
interkontinentalno.
Nema države u svetu, niti bilo kog područja sveta koji nije pogođen tim problemom.
Naravno, razlikuju se, zavisno od položaja i stanja pojedinih država, oblik trgovine ljudima
kojima je pojedina država pogođena: neke države su “izvor” ljudi koji su predmet trgovine
ljudima, druge su tranzitne, koriste se kao put kojim se žrtve vode do krajnje destinacije, treće
su, po pravilu, države u kojima se sprovodi eksploatacija žrtava. Ipak, većina država u svetu
je suočena, u većoj ili manjoj meri, sa svakim od ovih oblika trgovine ljudima.
Milijarde dolara stečene trgovinom ljudima služe da se dalje finansira organizovani
kriminal, terorizam, korupcija, da se produžava ljudska patnja i kršenje osnovnih ljudskih
prava.
Trgovina ljudima je po mnoštvu izrabljivačkih ciljeva međunarodni, organizovani
fenomen koji ima teške posledice po bezbednost, blagostanje i ljudska prava žrtava. Trgovina
ljudima, naročito u cilju seksualne eksploatacije, je “visoko profitabilna - nisko rizična”
kriminalna aktivnost, koja uništava kvalitet života, a ponekad i sam život njenih žrtava. To je
moderno ropstvo, čije su žrtve najčešće žene i devojke. U mnogim slučajevima, nivo fizičkih
i psihičkih povreda nanesenih žrtvama trgovine ljudima je tako ozbiljan i trajan, da ne postoji
mogućnost da se njihovo fizičko i mentalno zdravlje medicinski kompletno sanira.
U međunarodnoj zajednici traju višedecenijski pokušaji borbe za zaustavljanje i
sprečavenje trgovine ljudima. U 20. Veku usvojeno je više međunarodnih ugovora usmerenih
ka tome. Međutim, tek 2000. godine stvoreni su osnovi za sistematsko sprečavanje i
kažnjavanje trgovine ljudima, usvajanjem konvencije Ujedinjenih nacija protiv
transnacionalnog organizovanog kriminala. Uz konvenciju je usvojen poseban protokol o
prevenciji, suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudima, posebno ženama i decom, poznat kao
Palerno protokol. Navedenim dokumentima predviđene su sve radnje i postupci koji
predstavljaju trgovinu ljudima. Konvencijom su predviđeni i određeni oblici međunarodne
saradnje država u sprečavanju trgovine ljudima.
Sličan međunarodni ugovor je usvojen i u Savetu Evrope – Konvencija Saveta
Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Značajno je istaći da ova konvencija precizno
5
Krivičnopravni aspekt zaštite od trgovine ljudima
Miša Dudovski
Važno je istaći da je Republika Srbija ratifikovala ove međunarodne ugovore i da su
oni time postali deo njenog unutrašnjeg prava. To znači jasnu i nedvosmislenu obavezu
države Srbije da te ugovore u potpunosti primenjuje. Srbija je stvorila uslove za ispunjavanje
te svoje međunarodne obaveze usvajanjem Krivičnog zakonika kojim su sve radnje
predviđene tim ugovorima propisane kao krivična dela.
Zato će se ovaj rad baviti problemom trgovine ljudima sa krivičnopravnog aspekta.
U njemu će biti objašnjeno kako se krivično delo trgovina ljudmia inkriminiše u
zakonodavstvu Republike Srbije, zatim će biti reči o svim oblicima trgovine ljudima. Dalje,
pažnja će biti usmerena na inkriminacije koje su u užem i širem smislu povezane sa
trgovinom ljudima. Na kraju, dotaći ćemo se prava i položaja koji imaju žrtve trgovine
ljudima u sudskim procesima.
7
