1
Seminarski rad
Krivicnoprocesno pravo
Tema
Krivicnoprocesne stranke-
Okrivljeni
2
Sadrzaj
1. Uvod ………………………………………………………………………………………………………..03
2. Okrivljeni………………………………………………………………………………………………….04
3. Pojam i osnovna obelezja okrivljenog……………………………………………………….04
4. Pretpostavka nevinosti okrivljenog……………………………………………………….....06
5. Polozaj okrivljenog u krivicnom postupku…………………………………………………07
6. Uopste o polozaju okrivljenog u krivicnom postupku………………………………..07
7. Prava okrivljenog u krivicnom postupku…………………………………………………..08
8. Duznost okrivljenog u krivicnom postupku……………………………………………….08
9. Mere za obezbedjenje prisustva okrivljenog i nesmetano vodjenje krivicnog
postupka…………………………………………………………………………………………………..09
10. Pojam, vrste i opsta pravila o primeni mera…………………………………………….09
11.Poziv………………………………………………………………………………………………………..10
12.Dovodjenje………………………………………………………………………………………………11
13.Zabrana napustanja stana ili mesta boravista(kucni pritvor)…………………..12
14.Jemstvo…………………………………………………………………………………………………..13
15.Pritvor…………………………………………………………………………………………………….16
16.Zakljucak………………………………………………………………………………………………..17
17.Literatura……………………………………………………………………………………………….18
4
Okrivljeni
Pojam i osnovna obelezja okrivljenog
Okrivljeni je fizicko lice protiv koga se vodi krivicni postupak zbog
postojanja dokaza na kojima se temelji osnovana sumnja da je to lice ucinilo
krivicno delo koje je predmet postupka, a pri tom okrivljeni u krivicnom
postupku ima pravo na odbranu i duznost prisustvovanja postupku, a na
njega se tokom celog krivicnog postupka odnosi pretpostavka nevinosti.
Okrivljeni nije samo procesni subject, vec je takodje i dokazno sredstvo.
Sasmo okrivljeni je izvor dokaza odn. moze biti izvor dokaza, ako se brani na
aktivan nacin, a njegovo saslusanje, kao vrsta dokazne radnje je dokazno
sredstvo. Saslusanjem se izvode dokazi, a iskaz koji je okrivljeni dao u
krivicnom postupku, sluzi kao dokaz. Samo covek odn. fizicko lice moze da
bude okrivljeni, jer samo on, prema resenju naseg krivicnog zakonodavstva
moze uciniti krivicno delo. U mnogim zakonodavstvima postoje i odredjeni
oblici krivicne odgovornosti pravnih lica koje u nasem pravnom sistemu
mogu odgovarati samo za privredne prestupe i prekrsaje, sto je poseban
oblik deliktne odgovornosti.
U Zakonu o krivicnom postupku se kada je u pitanju lice protiv koga se
vodi krivicni postupak odn. preduzimanju odredjene radnje od strane
sluzbenih aktera krivicne procedure ili pretkrivicnog postupka razlikuju
odredjeni pojmovi.
1) Osumnjiceni
2) Okrivljeni (okrivljeni u uzem smislu)
3) Optuzeni
4) Osudjeni
5) Okrivljeni kao opsti pojam (okrivljeni u sirem smislu)
5
Osumnjiceni je lice prema kome je pre pokretanja krivicnog postupka nadlezni
drzavni organ preduzeo neku radnju zbog postojanja osnova sumnje da je izvrsio
krivicno delo. Osnovni elementi te zakonske definicije su:
Stadijumski element-u pitanju je pretkrivicni postupakk odn.
vremenski period pre formalno pokrenutog krivicnog postupka;
Potrebno je da nadlezni drzavni organ izvrsi odredjenu radnju
prema njemu;
Neophodno je postojanje odgovarajuceg procesnog oblika sumnje
u vidu osnova sumnje;
Potrebno je da se radnja nadleznog organa odnosi na
razjasnjavanje krivicnog dela u pogledu kojeg postoje osnovi
sumnje.
Okrivljeni je lice protiv koga je doneto resenje o sprovodjenju istrage ili protiv
koga je podneta optuznica, optuzni predlog ili privatna tuzba. Tu se radi o licu
proti koga se vodi krivicni postupak a koje jos nije steklo procesno svojstvo
optuzenog. Osnovni element zakonske definicije okrivljenog je alternativno
postojanje:
Odredjene sudske odluke odn. resenja osprovodjenju istrage ili
Odredjenog optuznog akta odn. optuznice, optuznog predloga
ili private tuzbe.
Optuzeni je lice protiv koga je optuznica stupila na pravnu snagu. Okrivljeni u
uzem smislu postaje optuzeni kada osnovni optuzni akt u opstem krivicnom
postupku stupid na pravnu snagu, bilo pasivno kada optuznica nije kontrolisana
putem ulaganja prigovora okrivljenog ili branioca odn. zahtevom predsednika
veca za njenim preispitivanjem, bilo aktivno ako je prigovor ulozen u zakonskom
roku od osam dana, pa je od strane vanraspravnog veca odbijen kao neosnovan
odn. ako je predsednik veca zahtevao preispitivanje optuznice, a vanraspravno
vece donelo odluku o svom slaganju sa njom.
