EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI
UNIVERZITET U NOVOM SADU
KRIZA NA TRZISTU HARTIJA OD VREDNOSTI
SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJSKE EK0NOMETRIJE
Godina koju iza sebe ostavlja beeogradska berza bila je vise nego
dramaticna -“godina koja nas je na najbrutalniji nacin naucila
lekcijama koje trziste ima u svom portfelju, godina koja budi zebnju
kroz pitanje da li moze biti jos gore, a istovremeno I nadu da je
ponudila najgore sto moze da se prikaze”.
Tako na proteklih 12 meseci gledaju se same berze koja je kraj
decembra docekuje sa trecinom kapitalizacije manjka, padom
vodeceg indeksa na polovinu od pocetne vrednosti I cenama
najlikvidnijih kompanija koje su na trzistu manje od knjigovodstveniih.
Iako je sada vec opsta svetska kriza u najvecoj meri razorila ionako
nelikvidno I nerazvijeno trziste, strucnjaci tvrde da se ne sme
zaboraviti kakvi su uslovi I pre “losih odluka inostranih bankara”. Oni
podsecaju da je na dnevnom redu izmena cak osam zakona koji
uredjuju ovu oblast, akcije javnih preduzeca su sve dalje, nijedna
firma nije najavila prikupljanje kapitala preko berze dok se one cijim
se akcijama vec trguje zatvaraju prazneci trziste.
Strani investitori koji su drzali oko 60 odsto berze I usidrili se u Srbiji
racunajuci na ubrzani razvoj zemlje u tranziciji izvlacili su kapital vec
pocetko godine buduci da ih je umesto ekonomskog rasta sacekala
politicka neizvesnost koja je prva pretnja svakom ozbiljnom ulagacu.
Neposteno je zaboraviti sve dogadjaje koji su obelezili politicki I svaki
drugi zivot I podsmehu poturiti izlozenost srpskog trzista kapitala
svetskim uticajima. Osim sto je neposteno, nemoralno je.
Mimo ekonomskih nacela, domaca berza nije posluzila nijednoj
kompaniji za sakupljanje svezeg kapitala buduci da su zakoni
kontradiktorni. Sa druge strane ni preduzece cijim se akcijama trguje
nisu zainteresovana za transparentno poslovanje cime bi trebalo da
se preporuce investirorima da njihovu hartiju I kupe. Od oko 1.800
firmi tek su tri listirane kompanije dok je _meta_is banka neocekivano
usla u drustvo sa A listinga sa koga je, medjutim, jos sokantnije ispala
samo dva meseca kasnije. Strucnjaci isticu da zatvaranje
akcionarskih drustava tek postoji a da je “poslovanje u magli” stara
navika iz doba socijalizma koja ovde I dalje najomiljeniji vid
“dodjenja” kompanije. Banke ne pitaju za metod upravljanja I nacin
postizanja planova jer suobezbedjene.
