1.Појмовно одређење кризе

Етимолошко порекло речи криза има извориште у грчком језику, (грчки κρίση, krísi, раније и κρίσις,
krísis), спада у основне појмове, тј. у незаменљиве појмове грчког језика. Изведена из „крино“,
одвојити, изабрати, одлучити, судити; медијално, мерити се, спорити, борити – „Крис ис“ је циљала на
коначну, неопозиву одлуку.

Дефинисати кризу није нимало једноставно. Moже се казати да је то

национална или међународна ситуација у којој постоји претња по приоритетне вредности, интересе
или циљевe.

2.основи за разликовање кризе

Ради свеобухватног схватања кризе, првенствено ће бити речи о следећим критеријумима разликовања
криза: 

узрок кризе

: екстерно и интерно узроковане кризе, 

број узрока кризе

: један и више

узрока кризе, 

трајање кризе

: краткотрајне и дуготрајне кризе, 

степен откривања

: потенцијалне,

латентне и акутне, 

разрешење кризног процеса

: коначно разрешиве, привремено разрешиве и

неразрешиве кризе, 

врста последица

: кризе с претежно деструктивним или претежно

конструктивним последицама, 

локализација последица

: кризе с претежно интерним или претежно

екстерним последицама, 

циљеви организације

: стратегијска криза, криза успеха и криза

функционисања, 

стадијуми кризе

: криза опасна за опстанак организације и криза која уништава

организацију па она не постоји у досадашњем облику.

3. Криза и конфликт

Реч   конфликт   потиче   од   латинске   речи   (conflictus)     и   значи   сукоб,   судар,   борба,   спор,   свађа.
Представља   најчешћи   и   основни   облик   друштвеног   сукоба   између   појединаца   и   група   и
карактеристичан   је   за   све   етапе   историјског   развоја   друштва.   Произилази   из   саме   природе
организовања друштава, односно постојања класа у оквиру датог система и тиме неизбежно стварању
потенцијала   конфликтности.   Имајући   у   виду   да   се   развој   друштва   развијао   од   једноставних     ка
сложенијим заједницама, у том контексту се и област друштвених сукоба или конфликата ширио и
добијао нове димензије. и 

предвидљивост кризе: предвидиве и непредвидиве

Криза и конфликт

представљају појмове који се у основи преклапају.

Прави се разлика између кризе без

конфликта

кризе условљене конфликтом. Кризе условљене конфликтом се могу схватити као последица
дисфункционалних конфликата. Међутим, утврдити да ли су кризу узроковали унутрашњи или
спољни чиниоци врло често није могуће у довољној мери.

4.основне карактеристике кризе

Основна карактеристика модерне кризе јесте сложеност

која директно произилази од нових

комбинација познатих криза које упућују на решења која се показују управо као извори
ескалације

. Дакле, модерне кризе имају тенденцију самоовековечења, тј. процес се претвара у

зачарани круг који се храни несигурношћу у погледу узрока и узрочних ланаца. Нема повратка у
нормалу пошто се будуће кризе поново јављају у измењеним облицима. Напад светски трговински
центар од 11. септембра 2001. године, пример је модерне кризе.

5.критчни трендови кризе

Окружење у којем људи егзистирају састоји се од природних и технолошких компоненти, од којих
свака садржи елементе који представљају различите ризике за живот и њихову имовину. Ови ризици
укључују опасности по здравље и безбедност у целини, како физичку, тако и материјалну компоненту.
Термин опасност у суштини одражава да, у мери у којој људи коегзистирају са моћним природним и
вештачким   процесима,  постоји одређена  вероватноћа   да  ће  природна   варијација  у  тим  процесима
производити   екстремне   догађаје   који   имају   веома   негативне   последице.

Са аспекта критичких

трендова   који   делом   дефинишу   и   одређују   кризе   и   практично   њене   последице,   посебно   се   могу
издвојити   следећи   утицајни   чиниоци   или   доминантни   трендови:   транснационализација,
медијализација   технолошки   развој   и   осипање   ауторитета   државе.   Наведени   трендови   практично
дефинишу и усмеравају целокупно друштво и његов развој.

6.криза политички процес

Кризе дају одрешене руке политичарима и повећавају њихов легитимитет, али то не може да траје
предуго.   У   тренутку   озбиљне   кризе   све   очи   нације   су   уперене   ка   политичким   лидерима.   Често
успешно решавање кризе од њих прави државнике, а неуспех их склања са политичке сцене. Пример
је   очигледан   са   америчким   председником   Картером   који   је   имао   подршку   грађана   у   ослобађању
талаца из амбасаде у Ирану. Коначан неуспех га је уклонио са сцене и  довео на влат Регана, непуних
11 месеци након тога.

7. економска криза са освртом на критична питања глобализације

Економске   кризе   долазе   и   одлазе.   Посебно   карактеристично   питање   је   глобализација   која   је   у
непосредној вези са економским проблемима. Они се могу, по речима К. Ф. Ф. Вајцзекера,72сврстати
у   пет   теза:   1.   Данашња   култура   ураста   у   непознату   и   вероватно   нестабилну   будућност.     То
првенствено произилази из речи ''расти'', јер је кључно раст економије, становништва, наоружања итд.
До   дана   данашњег   ништа   није   промењено   у   тој   сфери   и  наставља   се   у   континуитету,   тако   да   је
целокупна историја досад увек била таква. 2. Раст становништва могао се до сада успоравати само
мирољубивим путем, посредством економског благостања.   Само богате нације до сада су могле да
успоре свој раст. То се очигледно може видети у најразвијенијим земљама света, док је питање у
традиционалним и сиромашним друштвима тај аргумент ирелевантан. 3. Услови средине диктирају
или условљавају економски раст.   Промене у нашој средини, које изазивају људи, приближавају се
поретку величина природних фактора. То се првенствено односи на глобално отопљавање и климатске
промене. Дакле, равнотежа природе сад зависи од милости људских одлука. Тренутно не постоји
никакав политички апарат за интернационално отварање еколошког ума. 4. Предуслови за стабилну
економију   данас   нису   интернационално   дати.     Данашња   светска   економија   је   само   недовољно
регулисана конкурентска економија у сфери глобализације. На данашњем светском тржишту заштиту
мира не означава само национална армија, него и интернационални мирољубиви систем. 5. Политички
светски поредак с правилима и одлукама који се могу наметнути нужан је, мада не довољан предуслов
за стабилну светску економију.

разрешавање кризе и које елементе обухвата

Кад је реч о институционализацији и разрешењу кризе, како истиче Милашиновић Р., то су феномени
модерних друштава, и питање разрешавања кризе (сукоба) је веома сложено чему доприноси не само
комплексност друштвених конфликата, већ и појмовно-категоријалне разлике и нејасноће у њиховом
истраживању. Под институционализацијом друштвених сукоба подразумева се поштовање одређених
правила и начела која су усмерена на мирно решавање конфликата

Као најбољи начини за разрешавање конфликата могу се навести следећи:

 елиминисање објекта

конфликта,  подела објекта конфликата међу странама,  одређивање редоследа или других правила
заједничког коришћења објеката,  компензација за уступање објеката другој страни,  раздвајање
страна у конфликту,  пребацивање односа страна у другу раван, која подразумева проналажење
заједничких интереса и др.

фазе разрешавања кризе

  У коначном смислу може се констатовати да сви наведени елементи и фазе представљају основу
разрешавања   кризе   и   да   су   универзално   применљиви   на   све   врсте   криза,   како   природних,
технолошких, тако и друштвених. Исто тако, важно је истаћи, да, кад се ради о разрешењу кризе,
постоје одређене фазе које се могу формулисати кроз:  превенцију, у којој се предузимају мере и
поступци ради спречавања  наступања кризе  и   мере  за њено разрешење,  рано упозорење, које
обухвата симптоме (сигнале-индикаторе) о наступању кризе,  разрешавање кризе, обухвата систем
мера   које   се   предузимају   ради   отклањања   негативних   последица   изазваних   деловањем   кризе,   те
враћање у првобитно стање и обављање функција које су постојале пре наступања кризе и  усвајање
искустава из кризе, првенствено се односи на извлачење поука које су биле карактеристичне за кризни
период   и   њихова   имплементација   у   планове   превентивног   деловања   како   би   се   смањио   ризик   у
будућности од наступања кризе или евентуално доградили индикатори настанка кризе. То су значајни
елементи који се требају имати у виду при релацији кризе и њеном разрешењу.

10.улога и

значај матрице тока процеса кризе

Матрица обезбеђује да се на сваком нивоу и у свакој фази истражују предуслови и последице кризе.
Начин истраживања приказан је у

следећим елементима:

 Садржајно-процесни ниво обухвата

догађаје   који   су   у   кризном   процесу   и   директној   зависности,   односно   моменат   збивања,   
Информациони ниво има импликације на рано упозорење и сазнање као посебне облике информација
које обезбеђују превентивно деловање. Истовремено обезбеђује и сазнање потенцијалних узрока и
последица   кризе   и   намеће   питање   прикупљања   и   слања   информација   као   кључног   сегмента,   
Организацијски   ниво   се   односи   на   обликовање   процеса   и   структура,   усмеравање   организације   и
обликовање   организацијских   целина   за   разрешење   кризе.   Суштина   наведеног   нивоа   односи   се   на
извршиоце, односно непосредне носиоце одређених задатака и улога,  Комуникацијски ниво односи
се на информисање медија, сарадника, руководилаца, власника и шире јавности о појави кризе, њеним
узроцима и предузетим мерама. Укратко, дефинишу се питања која се односе на информисање, а
садржајно су везана на елементе ко се, када, како и о чему информише и  Психолошки ниво обухвата