Семинарски рад

Предмет:

Ентомологија

Тема:

Кромпирова златица

Професор: Студент:

Др мр

Садржај:

Увод.............................................................………………………...………………….................3

Распрострањеност..........................................................................................................................4

Дистрибуција – ширење кромпирове златице.............................................................................5

Биљке хранитељке..........................................................................................................................7

Опис и животни циклус.................................................................................................................7

Предатори (природни непријатељи) кромпирове златице.........................................................9

Сузбијање......................................................................................................................................10

Резистентност – отпорност..........................................................................................................12

Штетност.......................................................................................................................................12

Литература.....................................................................................................................................14

Распросрањеност

Кромпирова златица се Северној Америци почела ширити заједно са ширењем

кромпира. У САД, ширење кромпирове златице почиње 1859.године, из свог првог

жаришта, тако да је већ 1876.године забележена на источној обали САД-а.

Слика 1: Ширење кромпирове златице у САД (1859-1876)

Званично је у европским земљама забележена прво у Француској у околини Бордоа

1921. Одатле се шири у остале европске земље, тако је примећена у Белгији и Шпанији

1935.године, Луксембургу 1936.године, Холандији и Швајцарској 1937.године, Аустрији

1941.године, итд.

Слика 2: Ширење кромпирове златице у Европи (1921-1964)

Слика 3: Распрострањеност кромпира, постојбина и распрострањеност кромпирове златице

Легенда:

Жутом бојом је означено порекло (постојбина) кромпирове златице;

Зеленом бојом означено је порекло (постојбина) кромпира;

Наранџастом бојом означено је

Дистрибуција – ширење кромпирове златице

Постојбина кромпирове златице је Северна Америка и присутна је у свакој држави

и провинцији осим у Аљасци, Калифорнији, Хаваји и Невади. Распрострањена је у Европи

и Азији и укупан обим територије је отприлике 16 милиона км

. Прва повезаност са

кромпиром (Solanum tuberosum) је отприлике 1859.године када је кромпирова златица

уништила усеве у Омахи, Небраски. Након тога се ширила константно према истоку у

просеку од 140 километара годишње. До 1874.године достигла је обалу Атлантика.

Ентомолог Valentine Riley је 1871.године упозорио европљане о могућем случајном

преношењу крмпирове златице преко Атлантика транспортом из Америке. Од 1875.године,

неколико западних земаља, укључујући Немачку, Белгију, Француску и Швајцарску

ставиле су забрану увоза америчког кромпира како би избегле ширење кромпирове

златице (L.decemlineata).

Ове контроле и забране показале су се као неефективне и кромпирова златица је

ускоро стигла у Европу, 1877.године примећена је у Уједињеном краљевству, на доковима

Биљке хранитељке

Кромпирова златица се храни са биљкама из фамилије Solanaceae, најешће онима са

геном Solanum. Примарни домаћин, биљка хранитељка, кромпирове златице је Solanum

tuberosum (кромпир), Solanum lycopersicum (парадајз), Solanum melongena (плави

патлиџан), Nicotiana tabаcum (дуван) итд. Дивљи домаћини ове штеточине су биљке из

породице Solanaceae.

Опис и животни циклус

Одрасли инсект је оваланог облика, дужине 6 – 11,5 милиметара, ширине 3

милиметара, жутосмеђе боје са карактеристичних десет издужених црних пруга по чему је

овај инсект и препознатњив и по чему је добио име decemlineata. Одрасли инсект полаже

око 500 јаја у временском размаку од 4-5 недеља.

Јаја су наранџастожута, јајоликог облика, дужине око 1,2mm – 1,5mm. Ларве

златице су издужене, наранџастоцрвене боје са црном главом и ногама, са јаким

испупчењем на леђној страни. Дужина ларве у пуном развоју износи до 15 mm. На

боковима се налазе два реда црних тачака, а на леђној страни првог грудног сегмента

крупна црна шара. Лутка је светло наранџасте боје са црним очима.

У зависности од структуре земљишта, одрасли инсект (имаго) презимљава у

земљишту на дубини од 20 – 70 cm (најчешће од 20 – 25cm), плиће у тежим и дубље у

лакшим земљиштима. На површину земљишта одрасли инсекти излазе од априла до маја

месеца што је условљено климатским чиниоцима, посебно температуром.

Јаја полажу на дуњу страну листа. Ларве након излегања

Одрасли инсекти се из земље појављују при температури од 12

C и већој у трајању

од неколико дана. Златица није добар летач, а лет имага почиње при температури ваздуха

изнад 20

додатна храна (јаја кромпирове златице) за новорођене потомке како би повећала њихову

стопу преживљавања. Овим начином демонстрирано је да излегнуте ларве кромпирове

златице у недостатку хране се морају хранити неизлегнутим јајима своје врсте

(канибализам).

Сузбијање

За сузбијање кромпирове златице се могу користити различите мере као што су:



агротехничке,



хемијске и



биолошке.

На мањим површинама ради редукције бројности штеточине може се вршити и

механичко уништавање сакупљањем имага ради спречавања полагања јаја, уништавање

јаја, сакупљањем ларви и слично. Златица се може сакупљати, а потом и уништавати,

усисавањем помоћу специјалних прикључних машина за ту намену.

Узгој кромпира у монокултури повећава бројност популација, а тиме и трошкове

хемијског сузбијања и могућности штете. Агротехничке мере подразумевају узгој
кромпира у плодореду са другим гајеним биљкама односно избегавање узгоја кромпира у
монокултури. Плодоред игра значајну улогу у смањењу популације кромпирове златице а
тиме и већу ефикасност њеног сузбијања.

Хемијско сузбијање кромпирове златице подразумева коришћење инсектицида

намењених сузбијању кромпирове златице. Сузбијање кромпирове златице је релативно
једноставно и лако, с тим што је потребно познавати механизам деловања инсектицида и
неке основне принципе од којих зависи ефикасност њеног уништавања. Једноставности
сузбијања златице доприноси то што је инсекат визуелно лако уочљив. Његово присуство
у бројности која ће проузроковати штете нам даје знак да применимо инсектицид за ту
намену. Данас постоји велики број инсектицида који се користе у ту сврху.

Највећа ефикасност у уништавању златице класичним инсектикцидима се постиже

када се излеже 30 – 50% ларви. Ларве првог и другог степена су најосетљивије на
инсектициде и када се третира када је инсекат у тој фази, постижу се најбољи ефекти.
Уколико се касни са третманом, прво изведене ларве могу направити велике штете.
Третирањем усева у овој фази избегавају се штете од првоизведених ларви, а инсектикцид
ће деловати и када преостале ларве изађу из јаја (ларве првог степена су врло осетљиве).
Ефикасност зависи и од механизма деловања инсектицида и момента примене. Класични
инсектициди делују око две недеље.

Инсектициде регулаторе раста (teflubenzuron, lufenuron, heksaflumuron) инсеката

који утичу на пресвлачење ларви треба применити у фази појаве првих ларви, односно
њиховог интензивног пилења када се постиже и највећа ефикасност. Кашњење у примени
ових инсектицида утиче на знатно слабији ефекат њиховог уништавања. Ови инсектициди
делују знатно дуже од класичних (до 30 дана). При оптималном року примене и у
годинама згуснутог пилења ларви, једнократна примена инсектицида на бази регулатора
раста може бити довољна за заштиту усева кромпира. Изненађујуће је колико је присутно
незнање и неумеће примене препарата на бази регулатора раста, јер се само једним
третманом може решити сузбијање штеточине.

Златица се у нашим крајевима појавила непосредно после II светског рата и до

данас   представља   стално   присутну   штеточину   кромпира.   Златица   углавном   оштећује
надземне делове биљке, лист, а дешава се, у недостатку надземне масе, да кромпирова
златица напада и оштећује кртоле кромпира. Та појава је присутна када је бројност златице
велика, а палмењача уништи лисну масу, као и у другим случајевима, у недостатку лисне
масе, када је присутна велика бројност имага. У зависности од степена оштећења лисне
масе и фазе развоја биљака биће и смањење приноса. Кромпирова златица је, за услове
Србије,   најзначајнија   штеточина   кромпира   мада   то   не   значи   да   је   заштита   од   ове
штеточине тежа него од других штеточина и да она може причинити веће штете усеву
кромпира него друге, нпр. земљишне штеточине. Најзначајнија у овом смислу значи да је
редовно  присутна у  свим  локалитетима  у  бројности  већој  од  прага штетности,  осим  у
високим   планинским   подручјима.   Без   адекватне   заштите,   штете   причињене   усеву
кромпира могу бити огромне. Истраживања су показала да ларва у току развоја поједе око
30цм

листа, а одрастао инсекат 120цм

лисне масе. При температури од

16ºC имаго дневно

поједе

259 mm

, при 21ºC 422 mm

, а при температури од 25ºC pпоједе 800 mm

лисне масе.

Сва средства треба употребљавати само када је то прекопотребно, а никако се не

смеју прекорачити препоручене дозе. Тим мерама ће се успорити појава резистентности.

Статуа Кромпирове Златице у Hédervár-у, Мађарска. Означава откриће Златице на том месту 1947.године

током ширења бубе у Европи кроз 20 век.