Садржај:
1. Превод.....................................................................................................................................2
2. Увод.........................................................................................................................................5
3. Метод
рада..............................................................................................................................6
4. Историјат кровних вртова..................................................................................................6
5. Класификација кровних вртова........................................................................................7
6. Екстензивни кровни вртови...............................................................................................7
7. Интензивни кровни вртови................................................................................................7
8. Семи-интензивни кровни вртови......................................................................................8
9. Технологија израде кровних вртова.................................................................................9
10. Дренажа..................................................................................................................................9
11. Супстрат...............................................................................................................................10
12. Заливање...............................................................................................................................1
0
13. Биљни материјал................................................................................................................10
14. Позитиван утицај кровних вртова..................................................................................11
15. Повећање биодиверзитета.................................................................................................12
16. Позитивни
ефекти
кровних
вртова
на
управљање
водама........................................12
17. Позитивни ефекти кровних вртова на квалитет ваздуха...........................................13
18. Закључак..............................................................................................................................14
19. Литература...........................................................................................................................15
20. Прилог...................................................................................................................................1
6
1
Превод
Кровни вртови
Кровни врт је, свака башта на крову зграде. Поред декоративне функције, кровно
зеленило може да обезбеди храну, контролише температуру, има хидролошку
функцију, унапреди архитектуру, буде станиште, или коридор за дивље животиње, и
да има рекреативне могућности.
Људи су одгајали биљке на крововима зграда још од давнина. Зигурати у древној
Месопотамији (4-и миленијум п.н.е. – 600 година п.н.е.) су имали саднице дрвећа и
жбуња на надземним терасама. На пример, у римско доба, постојала је Вила
Мистерије у Помпеји, која је имала велике терасе, где су гајене биљке. Кровна башта
је такође, откривена у кругу пријемне дворане римско-византијске Caesarea.
Средњевековни Египатски град Фустат имао је велики број високограђених објеката,
које је Насер Кхусрав у раном II веку описао као дизање зграде до 14 спратова, са
кровним вртовима на последњем спрату, који се завршавају са фигурама волова на
воденим точковима за наводњавање.
Кровне терасе у хотелу Casa Grande у Santiago de Cuba.
Кровни вртови се могу најчешће наћи у урбаним срединама. Биљке имају способност
да смање укупну апсорпцију топлоте у зграду, чиме се смањује потрошња енергије.
Примаран узрок нагомилавања топлоте у градовима је инсолација, апсорпција
сунчевог зрачења од улице и објеката у граду, и складиштење топлоте у грађевинске
материјале и њено касније ослобађање. Температура површине под биљкама,
међутим, као резултат транспирације, не прелази више од 4-5
О
С. па је унутрашњи
простор понекад хладнији. Тиме долази до хлађења у животној средини, између 3,6 и
11,3
О
С. (6,5 и 20,3
О
С.) у зависности од подручја на земљи (у топлим крајевима,
температура је већа). Студија је изведена од стране Универзитета у Кардифу.
Студија у Националном Научном Већу у Канади показује разлику у температури
између кровова са баштама и кровава без башти. Студија приказује температурне
ефекте на различитим слојевима сваког крова у различито доба дана. Кровни вртови
су очигледно веома кориснији у смањењу утицаја температуре од кровова без баште.
„Ако је широко распрострањена башта на крову може да смањи топлотна острва у
граду, чиме би се умањиле емисије смога, проблеми везани за топлотни удар и нижа
би била потрошња енергије“.
Осим што кровни вртови спречавају топлотна зрачења, кровни вртови су такође
корисни јер смањују отицање кише. Кровни врт може да успори падавине, смањи
2
што су одмор и релаксација, украшавање животне средине, зеленило и природа,
добили су највећи број гласова.
Кровни вртови против зелених кровова
Кровни врт се заправо веома разликује од зеленог крова, иако су то два различита
термина, често се користе погрешно као синоними. Кровни врт је простор који се
углавном користи за рекреацију, забаву, и као додатни спољни животни простор за
становнике града. Ту се могу поставити плантаже, биљке, трпезарије и простори за
одмарање, спољне структуре као што су перголе и настрешнице, као и
аутоматизовани системи изводњавања и расвете.
Кровни врт поново успоставља однос између човека и природе, однос који се може
изгубити у урбаним срединама. Разлика је у односу на зелени кров је у разлозима који
су пре свега естетске и рекреативне природе, док зелени кров је обично конструисан
да покрије велику површину на што економичнији и ефикаснији начин је то могуће,
са нагласком на побољшању изолације или побољшању укупне енергетске
ефикасности и умањења трошкова грејања унутар зграде.
Панели на којима је постављен зелени кров обично немају више од неколико
центиметара до стопе у дубину, јер тежина је важан фактор при покривању целе
кровне површине. Биљке које се постављају на зелени кров, обично су отпорне, или
друге биљке плитког корена, које ће толерисати топле, суве или ветровите услове који
владају у већини кровних вртова.
Са зеленог крова, „биљни слој може да упије чак 87% сунчевог зрачења, док голи
кров прима 100% када је директно изложен.
Плантаже на кровним вртовима, са друге стране, могу се генерално кретати у распону
од 6 инча до 3 стопе (0,15 до 0,9 метара) у дубину, у зависности од носивости тежине
крова, и да ли ће бити постављена за више естетске сврхе. У овим плантажама може
се држати низ украсних биљака, све сем дрвећа, жбуња, винове лозе, или асортимани
цвећа. Пошто су плантаже на кровним вртовима постављене случајном израдом,
шансе да се обезбеде високе еколошке и енергетске вредности зеленог крова су много
мале.
Наука о баштованству
У вези идеје жива машина је заснована на најосновнијем принципу баштованства:
коришћење отпада (органски отпад и канализација), на одговарајући начин
разложеног, обично из неког специјализованог контејнера, на тлу или искоришћена
храна која када се обради, генерише у биоразградиви отпад, а након искоришћавања
те хране у исхрани, генерише се у канализацији. У већем делу света, ова врста, може
се користити у уском затвореном кругу баштованства, упркос одређеним
здравственим ризицима, осим ако нису предузете потребне мере предострожности.
4
Компостирање људског или животињског отпада требало би да достигне термофилне
услове и старосну границу од најмање годину дана, пре него што се стави у употребу.
Увод
Ширењем насеља или урбанизованих простора, са повећанјем броја становништва, смањују
се зелене површине, уништавају се шуме и нарушава се природни екосистем. Савремене
градске урбане површине одликују се великим бројем стамбених објеката, намењених
становању више породица или појединачних станара. Градови се све више шире, па је
заступљена у највећој мери високоградња, за шта је потребна велика површина земљишта,
чиме нестају зелене површине на том простору.
Све је више вештачког материјала, па су кровови стамбених зграда и солитера голи, пусти и
запостављени. Зеленила је, дакле, све мање, као и све мање је начина за повратак зеленила у
урбано градско ткиво. Због тога се посеже за било каквим врстама зелених површина у
урбаном градском хабитату, па чак и на крововима, тзв. зеленилом кровова или кровним
вртовима. Под зеленим крововима подразумева се еколошки или вегетативни кров, што
поред зеленила подразумева и друге вештачке или природне материјале. Притисак
урбанизације на грађевинско и слободно земљиште подстакао је становнике града да открију
чари озелењавања кровних, фасадних, зидних и балконских површина. Равни зелени кровови
су природни регулатори климе, како у самом објекту, тако и у његовој непосредној околини,
тако да они не чине само декорацију на крововима стамбених и других зграда у урбаним
хабитатима. Однос друштва према природи, данас се огледа у односу друштва према
квалитету живота и животне средине. Како се на квалитет живота схвата скуп односа који
повезују човека, друштво у коме он живи, и природну средину, јасно је да квалитет живота
се не може одвојено разматрати од квалитета човекове животне средине и радне средине.
У негативна обележја урбанизације, убраја се интензивно нарушавање квалитета животне
средине услед заузимања слободног земљишта, при чему се трајно губи земљиште, мења се
квалитет воде и ваздуха, како на територији града тако и у његовој околини. У граду дневно
саобраћа велики број возила чији издувни гасови загађују ваздух, а рад мотора производи
буку, што касније доводи до многих здравствених и других проблема становништва тог
урбаног хабитата. Ефекат топлотног острва проузрокује повећање температуре ваздуха, до
чега долази приликом девастације зеленог фонда града, чиме се смањује ефикасност
природног расхладног система вегетације.
Позната је чињеница да су у урбаној градској средини у циљу рационализације простора,
зелене површине потиснуте, нарочито у зонама старих урбаних структура, где је густа
насељеност онемогућила присуство већих зелених површина. Показатељ квантитета и
квалитета животне средине представља број и величина зелених површина и засада у граду
као и умреженост свих делова те животне средине. Великим интересовањем инвеститора за
грађевинско земљиште централног језгра и нјиховом економском користи да сваки
квадратни метар порозне земље пртворе у корисну стамбену површину, зеленим површинама
прети опасност од процентуалног смањења.
Зелени кровови су грађевинска техника која се поклапа са идејом очувања урбане животне и
радне средине. Зелени кровови, такође, нису једина вредност само за човека, већ и вредност
другим живим бићима, попут птица и других ситнијих животиња да би саме повезале или
надокнадиле своје станиште.
5
