Високо техничка школа струковних студија
Ниш
Крпљење ударних рупа,
материјали и методе
Семинарски рад из предмета:
''Планирање, грађење и
одржавање градских саобраћајницa''
МЕНТОР:
СТУДЕНТ:
др Ненад Стојковић
Владислав Николић
бр инд.: КИс 2/18
Ниш, јануар 2020. године
САДРЖАЈ:
УВОД
4
1. ОПШТЕ О АСФАЛТУ
5
2. ВРСТЕ АСФАЛТНИХ МЕШАВИНА
6
2.1
Мешавине по врућем поступку
6
2.1.1
Асфалтни бетон
6
2.1.2
Битуменизирани агрегат
7
2.1.3
Ливени асфалти
8
2.2
Мешавине по хладном поступку
8
2.3
Агрегати
9
2.3.1
Камено брашно (филер)
10
2.3.2
Песак
10
2.3.3
Камена ситнеж
11
2.4
Битумен (везиво)
11
2.4.1
Битуменска емулзија
12
2.4.2
Разређени битумен
13
2.5
Оптимални састав асфалтне мешавине
13
3. КРПЉЕЊЕ УДАРНИХ РУПА
15
3.1
Ударне рупе
15
3.2
Материјали за санацију ударних рупа
17
3.3
Избор материјала
18
3.4
Избор поступака и опреме
19
3.5
Технике поправки ударних рупа
19
3.5.1.
Метода ''баци и иди''
20
3.5.2.
Метода ''баци и ваљај''
21
3.5.3.
Полу трајна метода
21
3.5.4.
Прскање - убризгавање
22
2
УВОД
Како асфалтне површине старе и пропадају, потреба за корективним мерама
на санацији истих и за враћање сигурности и возних способности се
повећавају.
Средства (материјална и новчана) за санацију и прекривање ових коловоза су
најчешће недовољна обзиром на повећање асфалтних коловоза у градовима и
брзину пропадања истих (све је више асфалтних коловоза, па су потребна
већа средства за одржавање истих), што ће приморати ангажовање више
привредних субјеката за одржавање коловоза као и коришћење
најисплативијих метода за крпљење асфалтних површина.
Поправка ударних рупа представља један од главних фактора када се планира
финансирање радова у урбаним срединама. Предузећа за одржавање путева
сваког пролећа морају да се баве овим проблемом, обзиром да су поправке
краткотрајне и исте површине се поправљају више пута.
Упркос значајном напретку који је постигнут у технологији и материјалима
за асфалтирање, санација ударних рупа је област у којој је постигнут мали
напредак.
У складу са напред наведеним, јасно је да постоји потреба за дуготрајним,
исплативим материјалима и конструкцијским технологијама за поправку
ударних рупа.
4
1. ОПШТЕ О АСФАЛТУ
Асфалт је мешавина минералних материја и битумена као везивног средства,
који с обзиром на састав смесе може заузимати различит количински удео. С
обзиром на варијацију својих компоненти (врсте и количине) могуће је
произвести асфалт који ће имати различите особине.
Агрегати формирају структуру која одолева оптерећењу возила и пружа
отпорност на клизање, док битумен веже агрегате заједно.
Најслабија карика у асфалту је битумен који временом и изложеношћу
животној средини губи хемијска својства (разграђује се) и постаје крхкији.
Поред тога, највећи ''непријатељ'' асфалта је вода која продире у коловозну
структуру и узрокује губитак пријањања између агрегата и битумена.
Такође, топлотни напори и оптерећење аутомобила преко старих асфалтних
коловоза могу бити узрок ширења пукотина и губитка агрегата који доводе
до стварања ударних рупа.
Ово је главни узрок смањења нивоа услуге на путевима и највећа опасност за
безбедност саобраћаја.
Својства која се обично траже у материјалима за поправак рупа су добра
обрадивост и кохезија, отпорност на оптерећење саобраћаја и трајност,
могућност везивања, смрзавања-одмрзавања и потенцијал за добру, безбедну
вожњу.
Да би се ово постигло, постоји веома широк спектар поступака и материјала
за поправку ударних рупа који су наведени у многим студијама.
То су методе вруће мешаних асфалта, методе асфалта са хладном мешавином
и други полимерни материјалима или смолама.
5
Према номиналној величини зрна асфалт бетони за хабајуће слојеве се деле
на:
• АБ-4...........................................................(0-4 мм),
• АБ-8...........................................................(0-8 мм),
• АБ-11 и АБ-11с..........................................(0-11 мм),
• АБ-16 и АБ-16с..........................................(0-16 мм),
• АБ-22с........................................................(0-22 мм).
"АБ" је скраћеница за асфалтни бетон; број означава номиналну величину
зрна агрегата, а индекс "с" значи да у каменој смеси морају бити
употребљене фракције каменог агрегата произведеног од силикатних стена.
Асфалтни бетони се уграђују у коловозе финишерима, а затим збијају
ваљцима.
2.1.2. Битуменизирани агрегат
То су асфалтне мешавине са већим процентом шупљина, које се састоје од
крупнијег каменог агрегата са мање песка, каменог брашна и битумена у
односу на асфалтне бетоне. Проценат шупљина се креће од 3 до 10 %, а
садржај везива у односу на асфалтне бетоне је мањи и креће се од 3 до 5 %.
Слика 2. Шематски приказ асфалтних слојева у једној коловозној конструкцији
Кад се ове асфалтне мешавине уграђују у горњи носиви слој онда се тај слој
назива горњи битуменизирајући слој (БНС), а кад се уграђују у доњи носиви
слој онда се тај слој назива доњи битуменизирајући носећи слој (ДБНС).
Разлика између мешавина за БНС и ДБНС је у проценту шупљина, који се
код БНС креће око до 10 %, а код ДБНС до 16 %.
7
