УНИВРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПЛОДНОСТ ЗЕМЉИШТА И ИСХРАНА БИЉАКА
КРУШКА – УЛОГА БИОГЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА У
ИСХРАНИ – ФИЗИОЛОШКЕ ОСНОВЕ И УТИЦАЈ НА
ПРИНОС И КВАЛИТЕТ
Наставник:
Кандидат:
Проф. др. Небојша Гуџић
Видосав Тодосијевић, дипл. инж.
САДРЖАЈ
1.Увод........................................................................................................................................1
2.Улога макроелемената у исхрани крушке......................................................................2
2.1.Физиолошки значај азота.........................................................................................2
2.2. Физиолошки значај фосфора..................................................................................3
2.3. Физиолошки значај калијума................................................................................4
2.4. Физиолошки значај калцијума, магнезијума и сумпора..................................5
3. Улога микроелемената у исхрани крушке....................................................................8
3.1. .Физиолошки значај гвожђа и мангана...............................................................8
3.2. .Физиолошки значај цинка и бакра.....................................................................9
3.3. .Физиолошки значај бора, молибдена и кобалта..............................................9
4.Утицај минералне исхране (ђубрења) на принос и квалитет крушке...................11
5.Закључак............................................................................................................................14
6.Литература........................................................................................................................16
2
2.УЛОГА МАКРОЕЛЕМЕНАТА У ИСХРАНИ КРУШКЕ
2.1.Физиолошки значај азота
Азот
је један од најзаступљенијих елемената у природи.Садржај азота у ваздуху је
78% али га биљке углавном користе из земљишта.Он се у земљишту налази у
амонијачном и нитратном облику. За биљке је најповољније када су присутна оба
облика.
Азот је неопходан састојак животно важних једињења попут аминокиселина,
протеина, нуклеинских киселина. За уградњу у органска једињења нитратни облик се
мора редуковати у амонијачни облик који се директно уграђује у амино киселине.
Место редукције нитрата је специфично за биљну врсту и оно може да се одваја у
корену и у надземном делу. Механизам редукције нитрата је двостепен процес при чему
се NO
3
редукује до NO
2
а затим до NH
3
у листовима у хлоропластима, и у корену у
леукопластима. Амонијак који је настао редукцијом нитрата као и онај који је усвојен из
земљишта укључују се у метаболизам, односно у синтезу амино киселина.
Азот утиче на рестење биљака, образовање лисне површине,отпорност биљака
према неповољним условима спољашње средине.
Азот који крушке усвајају од августа месеца првенствено се употребљава за развој
листова, плодова и ластара.За диференцијацију пупољака и образовање цветних ограна,
поред угљених хидрата потребан је и азот. Због тога је важно да воћке буду добро
обезбеђене азотом током целе вегетације односно и у периоду од августа до новембра
када се врши диференцирање пупољака.
Скоро у свим агроеколошким условима азот у највећој мери утиче на принос гајених
биљака те је с тога разумљиво да се у исхрани крушака овим елементом као и његовој
физиолошкој улози посвећује посебна пажња.У условима недостатка азота ластари се
слабије развијају стабла су мање бујна, листови су мањи, светложуте боје и превремено
опадају.Образовање цветних пупољака је смањено што доводи до мањег приноса.
Поред недостатка и вишак азота има нежељене последице, као што су релативни
недостатци калијума, фосфора, бора и цинка. Доводи до интензивног пораста ластара и
свих вегетативних органа на рачун родности. Засади крушке ђубрени већим количинама
азота касније пророде и дају плодове слабије обојености и чврстине, а њихово зрење
3
касни.Поред тога смањена је отпорност на болести и штеточине а посебно на
Erwinia
amilowora
, и
Psylla pyry
који су и главни проблеми у светској производњи крушке.Из
тог разлога је правилно ђубрење азотним ђубривима главни предуслов за успешну
производњу.
2.2. Физиолошки значај фосфора
У биљкама се фосфор креће веома брзо јер се креће и ксилемом и
флоемом.Употребом радиоактивног фосфора утврђено је да се само након 5 секунди од
усвајања 30% фосфора налази уграђено у органска једињења.
Фосфор утиче на бројне животне процесе у биљкама.Он учествује у процесу
фотосинтезе, дисања, синтези секундарних анаболита, промету енергије.Он улази у
састав АТР (аденозин три фосфат) који има кључну улогу у акумулацији и преносу
енергије.Поред тога улази у састав великог броја коензима који умају важну улогу у
метаболизму угљених хидрата.Улази у састав фитина који се углавном налази у семену
где служи као резерва фосфора.Такође се налази у фосфолипидима који служе као
градивни елемент ћелијских мембрана.Највећи део фосфора се налази у вакуоли у
облику ортофосфорне киселине и служи као метаболичка резерва.
Управо ова чињеница омогућава биљкама да преброде краткотрајне недостатке у
исхрани фосфором.Међутим код крушке се први симптоми недостатка фосфора обично
појављују средином лета на доњим старијим листовима.Листови су мањи, тамно зелени,
а на крају вегетације услед накупљања антоцијана лиска добија бронзану а лисна дршка
црвенкасту боју..Највеће потребе за фосфором крушка има у пролеће до почетка лета и
у јесен.Засадима крушке у пуном роду фосфор је нарочито значајан током јесени јер
има значајну улогу у диференцирању цветних пупољака што директно утиче на род у
наредној години.
Вишак фосфора се веома ретко јавља јер се он из приступачних облика брзо
трансформише у теже приступачне.
