Митровачка гимназија
Сремска Митровица, Светог Саве 2
Матурски рад из социологије
КРВНА ОСВЕТА
Ментор:
Ученик:
Тијана Бојић, проф.
Будимир Зубовић, IV-4
Сремска Митровица, мај 2017. год.
С А Д Р Ж А Ј
Страна
1. Увод.................................................................................................................3
2.Настанак и узроци крвне освете..........................................................................4
3.Повод за крвну освету........................................................................................5
3.1. Рат између фамилија...................................................................................5
3.2. Измирење...................................................................................................5
4. Циљ крвне освете..............................................................................................6
5. Главна обележја крвне освете............................................................................6
5.1.Освета је племенски образац понашања........................................................6
5.2.Освета је право и дужност............................................................................7
5.3.Освета је друштвена појава..........................................................................7
6. Главне правила крвне освете..........................................................................8
6.1.Начин извршења..........................................................................................8
6.2.Место извшења освете..................................................................................8
6.3.Забрана освете „под бесом“..........................................................................8
6.4.Изузеће од крвне освете...............................................................................9
7. Распрострањеност крвне освете у свету............................................................10
8. Крвна освета у нашим крајевима......................................................................10
8.1.Крвна освета на Косову..............................................................................10
8.2.Крвна освета у Албанији.............................................................................10
9. Случаји крвне освете новијег датума................................................................12
Закључак............................................................................................................13
Литература.........................................................................................................15
2
2. Настанак и узроци крвне освете
Крвну освету су знали готово сви стари народи. Она је легитимно
понашање на одређеном нивоу развоја друштва. Тај ниво је племе, због
чега је Фридрих Енгелс основано закључио да „оно што је изван племена,
било је изван права“. У том времену она је била извандржавни образац
понашања, односно самосуд, како се обично називала. У раним данима,
она је била преддржавни начин уређивања односа чланова групе (генса)
али и међуплеменских зађевица, о чему Ф. Енгелс пише: „Гентилни
другови су били дужни да пружају један другом помоћ, заштиту, и особито
потпору приликом освете нанете од странаца. У погледу своје безбедности,
појединац се ослањао на заштиту генса, и то с разлогом: ко би њега
повредио, повредио би цео генс. Одатле, из крвних веза генса, проистиче
обавеза крвне освете“.
Она је, према томе, недвомислена опомена нападачу да иза нападнутог
стоји његова породица, братство и племе као што, на исти начин, освета
прети сваком мушком члану његове породице, братства и племена. С
таквим особинама, крвна освета је пун израз солидарности раног друштва:
„један за све, сви за једнога!“ Ова је солидарност била уоквирена у
племенске границе, због чега је исти поступак имао различиту оцену па,
прерна томе, и осуду, казну: крађа кокошке у племену словила је као тежак
прекршај, али је зато отимачина вола из другог племена била слављена
готово као јуначки чин. Све се то радило и уређивало у одсуству државног
права и установа, због чега се крвна освета најдуже задржала тамо где је
ово право изостало, или је било тако слабо да није имало готово никакав
утицај на понашање људи и на њихов систем вредности.
Ова несигурност је била посебно присутна кад је била реч о имовини и
животу: у раним данима, крвна освета је замена правног кодекса којега још
није било. У почетку је била неограничена, несразмерна, да би се временом
сузила на колико-толико разумне оквире. Прво ограничење је талионско
(јус талранис) право одрназде по начелу: „око за око, зуб за зуб.“ Касније
се све више сужавала, од племена до породице, што је у освети данас
најчешће. У далеким данима, међутим, она је била понашање племена. У
њеној позадини је психолошка потреба за сигурношћу. Отуда безусловно
поштовање правилника понашања групе, у овом случају племена, чини се,
за узврат, али опет безусловно, добија јемство сигурности (и заштите) за
сваког члана групе; појединац је вредео у групи само ако је био у њој, због
чега је прогонство из племена било тежа казна од смртне.
Идентификацијом и с одговарајућим системом вредности групе, и
појединац је, по природи ствари, морао да се идентификује и са свим
осталим члановима своје групе, а они, опет, с другим члановима групе-због
чега су рана друштва, углавном стварала чланове групе који су својим
4
понашањем личили један другом као „јаје јајету“. На ту особину је указао
већ Ф. Енгелс, када је написао да се ти људи „не разликују један од
другога“, што је природно за групу са строгим правииником понашања и
још ригиднијим казнама за прекршаје. Ово, у основи, гентилно понашање,
ма како „дивно у својој безазлености“, морало је бити скршено, и оно је
било, скршено али с утицајима који „унапред изгледају као пад у грех с
једноставне моралне висине старог гентилног друштва“, закљиичује с
нешто сете Енгелс, којем је ово друштвено уређење било дивно у својој
једноставности: без војника, пандура или присиле ма које врсте, наравно,
оне спољне.
3. Повод за крвну освету
Повод је обично сукоб између два мушкарца око међе, око девојке,
саобраћајне несреће или било чега другог, које се, собзиром на општи
примитивизам, низак ниво културе и толеранције завршава убиством. У
породици убице убиство се оправдава „светлим образом“, „чашћу“ и
сличним.
3.1 Рат између фамилија
Фамилија која „дугује крв“ односно чији је члан убио члана друге
фамилије, прелази на посебан начин живота. Мушкарци, осим деце мушког
пола, не излазе ван дворишта куће, која је и због ових разлога опасана
високим зидом. Све послове набавке хране, рада у пољу, чувања стоке и
слично преузимају жене и деца. То тако траје док се неко од чланова
фамилије не „превари“ и изађе напоље где га чека одабрани припадник
друге фамилије да га убије. Убиством се спор не измирује већ почиње
спирала смрти па сада „дуг крви“ прелази на другу фамилију. Ако
одабрани екгзекутор одбије да убије члана непријатељске фамилије сматра
се кукавицом, фамилија га се одриче и то се сматра највећом срамотом.
3.2 Измирење
Измирење се тешко постиже и дешава се после обично 20-30 година
међусобног убијања када се већ скоро нико не сећа како и када је сукоб
почео. Тада „савет мудраца“ села, или племе започиње дугачке преговоре
са обе фамилије да фамилија која „дугује крв“ дуг исплати у новцу. После
пијачарског цењкања долази до измирења јавно пред целим племеном и
фамилија која је добила паре, тј. њен најстарији члан се рукује са
најстаријим чланом друге фамилије и јавно изјавио да је дуг измирен.
Кад се говори о облицима смртних казни једна од најстаријих таквих казни
која се још поштује у неким деловима света је-крвна освета. Тај неписани
5
