Увод:
Ksar of Ait-Ben-Haddou, група земљаних објеката окружен високим зидовима, је
традиционално пре-сахарско станиште. Станиште је представљено кућама које су
груписане унутар зидина, а затим, појачане угаоним кулама. Ait-Ben-Haddou, у
провинцији Оуарзазате, је упечатљив пример архитектуре јужног Марока.
Географски положај:
Ait-Ben-Haddou је утврђени град (ксар) на караванском путу између Сахаре и Маракеша
у данашњем Мароку, жупанија Souss-Massa-Draâ. Ово насеље је диван пример казбе
(насеље с цитаделом), која нажалост помало пропада са сваком кишном олујом. Већина
становника данас не живи у њему већ на другој страни реке Оуарзазате у модернијем
селу, ипак 10 пордица и даље живе у ксару. Он је "традиционално пред-Сахарско
насеље и изванредан пример архитектуре јужног Марока", због чега је уписан на
УНЕСКО-в попис места светске баштине у Африци 1987. године.
Ксар уствари представља пример груписања станбених јединица. Унутар зидина које су
ојачане на углу кулама стисните су заједно заједно куће - неке скромне, друге личе на
мале урбане дворце са високим угаоним кулама и горњим деловима украшеним
мотивима од глине и цигле. То је уједно јединствена групација зграда која нуди
предивну панораму пре-сахарих земљаних техника градње. Најстарије конструкције не
изгледају старије од 17. века, иако њихова структура и техника говоре као да су из
веома раног периода. Ова знаменитост је такође један од многих трговинских станица.
Области заједнице Ксар укључује џамију, јавни трг, утврђење на врху села, један
караван сарај, два гробља (муслиманско и јеврејско) и Светилиште Светог Сиди Али
или Ам. Јединствена обрамбена одлика су поткровља кућа која су била повезана
(агадир или игхрам) и служила су као посљедњи бастион у случају опсаде. Због
архитектуре која подсећа на древне градове, овде су снимљени и многи филмови:
Lorens od Arabije (1962)
,
Vremenski banditi
,
Dah smrti
,
Poslednje
H
ristovo iskušenje
(1988)
,
Kundun
,
Mumija (1999)
,
Gladijator (2000)
, i mnogi drugi.
Историја:
Ксар и други утврђени градова у области дугују своје постојање присуству Транс-
Сахарске трговачке руте. Овај пут повезивао је северне афричке обале, Европу и Левант
у подсахарској Африци. Роба, укључујући злато, со, и афричке робове кретала се кроз
те путеве који почињу у древним временима, и достиже свој врхунац између 8. и
крајем 16-ог века нове ере. Са таквим саобраћајем дуж трговачког путу, разумно је
било да локални становници искористе ситуацију и зараде за живот пружајући
склониште, храну и пиће за путовања трговацима. Присуство ове вредне трговачке робе
у градовима, међутим, привлачило је и бандите илити пљачкашке номаде. Стога,
одбрамбени зидови су били неопходни како би се осигурала безбедност становника
града и њихових богатих клијената. Са опадом трговине путевима транс-сахарске
руте ,од 16-ог века, градови су почели да губе значај. То је резултирало спором
пропадању многих других утврђених градова у овој области. Занимљиво, сматра се да
зграде у Ксар-у припадајууправо том периоду у којем транс-сахарска трговина опада.
По предању, сматра се да је јеврејска принцеза владала овим подручјем пре појаве
ислама. Са доласком муслимана, принцеза је побегла након избијања великог пожара и
паљења усева. Неки сматрају да у овој легенди има сличности са ликом Кахена,
1
