Високо пољопривредно-прехрамбена школа
струковних студија Прокупље
Семинарски рад
Предмет: Рстсрство
Тема:Кукуруз
Ментор
Студент
Др Гордана Богдановић Стефан Вучић
Прокупље, 2017
С А Д Р Ж А Ј
Увод-------------------------------------------------------------------1
1.Избор парцеле-----------------------------------------------------2
2.Плодоред-----------------------------------------------------------2
3.Обрада земљишта-------------------------------------------------4
4.Предсетвена припрема------------------------------------------5
5.Избор хибрида-----------------------------------------------------6
6.Сетва ----------------------------------------------------------------7
6.1.Време сетве-------------------------------------------------------8
6.2.Густина сетве-----------------------------------------------------8
7.Мере неге -----------------------------------------------------------9
8. Наводњавање -----------------------------------------------------10
9.Берба кукуруза-----------------------------------------------------11
Закључак---------------------------------------------------------------13
Литература-------------------------------------------------------------14
УВОД
Кукуруз,
једногодишња је биљка пореклом из Средње Америке, која је уз пшеницу и
пиринач једна од водећих пољопривредних култура у свету .
Технологију гајења кукуруза чине агротехничке мере које се примењују у производњи
сваке ратарске биљке, па и кукуруза. Основни задатак технологије гајења кукуруза је
стварање повољних услова за раст и развиће биљака, односно за што боље искоришћавање
генетског потенцијала хибрида.Квалитетно и благовремено изведене агротехничке мере
ублажавају неповољно дејство спољних чинилаца на принос кукуруза
За раст и развој свака биљка треба одређене услове, а свака развојна фаза биљке има
одређене захтеве према условима спољне средине, међу осталима према доступној води и
нутријентима. Биљке неизоставно морају примати воду, она учествује у бројним
животним процесима биљке а и биљно тело је највећим делом изграђено управо од воде
(вода чини 80–95% масе метаболички активног биљног ткива.
Кукуруз има добро развијен корен који може црпети воду из дубљих слојева земљишта,
посебно грађене листове који могу скупљати и најмању количину воде, а у случају суше
се увијају и тако смањују губљење воде.
Многи научници спроводили су истраживања о утицају суше и наводњавања на
физиологију и род ратарских култура па тако и на кукуруз. Када се влажност земљишта
смањи испод 10% од максималног водног капацитета, кукуруз престаје да расте, а када се
влажност смањи испод 7%, кукуруз вене . Иако кукуруз може пребродити сушу ипак је
осетљив на њу, па у сушним условима даје ниске приносе, а и активност лисног апарата
већа је при наводњавању у односу на сушне услове .
За нормалан раст и развој биљке неопходно је око 35 елемената. Кукуруз је велики
потрошач кисеоника, калијума, фосфора, калцијума, магнезијума и сумпора, али посебно
кисеоника који се у кукурузу нагомилава у облику протеина, прво у листу а затим у зрну.
Кисеоник је макроелемент и као елемент приноса утиче доста на развој биљне лисне масе
и величину лисне површине.
Недостатак воде и нутријената доводи до појаву стреса и негативно утиче на раст и
развој биљке. При томе долази до низа физиолошких промена, као што су успорени раст
биљке затим некроза и жућење листова. Као заштитна мера у условима водног стреса и
минералног дефицита примјењују се наводњавање и ђубрење органским и минералним
ђубривима. Ове мере имају и пољопривредни значај јер резултирају повећаним родом,
тако што осигуравају условие за оптималан раст и развој биљака. То се односи и на развој
лисне масе и фотосинтетску активност листова.
1
1.Избор парцеле
Гајењу кукуруза најбоље одговарају земљишта равничарског рељефа до 300м
надморске висине. Кукуруз даје високе приносе на земљиштима која су плодна,
растресита, са добрим капацитетом за воду.
Кукурузу одговарају земљишта која имају знатне резерве земљишне влаге али
су истовремено добро аерисана. Овакве особине имају земљишта средња по
механичком саставу, добре структуре и богата органским материјама као што су
чернозем и гајњаче. Тешка и збијена земљишта су знатно мање повољна за
производњу кукуруза. Оваква земљишта треба подривати и ђубрити органским
ђубривима у циљу поправке њихових особина чиме се стварају повољнији
услови за развој гајених биљака. За гајење кукуруза мање одговарају
лака,хумусом сиромашна земљишта јер имају мали капацитет за воду. Поправка
оваквих земљишта може се извести уношењем органских ђубрива, најчешће
стајњака. На развој усева кукуруза велик утицај има и PH вредност земљишта.
Гајењу кукуруза највише одговарају земљишта неутралне реакције земљишног
раствора. Ако је PH вредност земљишта мања од 5 земљиште се не користи за
производњу кукуруза без претходних мера поправке земљишта. Кукурузу не
одговарају ни заслањена земљишта код којих је PH већи од 8.5, нарочито у
сушним годинама концентрација соли на оваквим земљиштима се додатно
повећава
2.Плодоред
Кукуруз
– је самоподношљива биљка, те подноси и дуже гајење у монокултури.
До појаве кукурузне златице кукуруз је био један од најтолерантнијих усева
према гајењу у монкултури, но упркос томе, дужа монокултура и код овог усева
доводи до мањег или већег опадања приноса у односу на плодосмену. Гајењем
кукуруза у монокултури потребно је посветити већу пажњу минералној исхрани,
као и заштити против болести и штеточина.
Од штеточина, при гајењу кукуруза у поновљеној сјетви или у монокултури,
кукурузни пламенац (Остриниа нубилалис), изазива највеће умањење приноса.
Осим тога и жичњаци (Елатеридае спп. ) који се размножавају у монокултури,
могу проузроковати проређивање склопа усева, а тиме и опадање приноса.
Хемијско сузбијање болести и штеточина кукуруза је скупо и није увијек
поуздано.
2
