POJAM KULTURE
SADRŽAJ :
Uvod – uloga kulture , osnove kulture
Definisanje kulture
Kultura kao svetski pojam
Komponente kulture
Civilizacija
Kulturna istraživanja
Politička kultura
Zaključak
Literatura
UVOD
Kultura se odnosi na celokupno drštveno nasleđe neke grupe ljudi, to jest na
naučene obrasce mišljenja, osećanja i delovanja neke grupe, zajednice ili društva, kao i na
izraze tih obrazaca u materijalnim objektima. Reč kultura potiče od latinske reči
colere
,
što je značilo: nastanjivati, uzgajati, štititi, poštovati. Za kulturu postoje i druge definicije
koje održavaju razne teorije za razumevanje i kriterijumi za vrednovanje ljudske
delatnosti, Antropolozi kulturu smatraju definirajućim obeležjem roda Homo.
Nesumnjivo je da je kultura jedna od najbitnijih ako ne i najbitnija karakteristika
čoveka i ljudskog društva uopšte. Svako društvo ima svoju kulturu. Kultura je bitna
društvena pojava, koju stvara ljudsko društvo. Apsolutno nekulturnog društva nema, ona
je njegov specifični element. Kultura, kulturni procesi i tekovine čine osnovnu pojavu
svakog društva.Ljudsko društvo se razlikuje od prirode kulturom. Kultura obuhvata bazu
i nadgradnju društva. Misli, postupci, međusobno ophođenje sve to spada u kulturu.
Kultura je osnovna energija pojedinca, društvene grupe, zajednice i društva. Ona
pokreće ili zaustavlja aktivnosti i rad, prihvata ili odbacuje inovacije i vrednosti, ubrzava
ili usporava ekonomska, socijalna i politička kretanja. To se posebno odnosi na onaj deo
kulture koji zovemo duhovna kultura ( nauka, umetnost, filozofija, religija, moral,
istorijska svest, socojalizacija ), odnosno kultura u užem smislu. Nivo opšte kulture čini
jedno društvo otverenim ili zatvorenim, dinamičnim ili statičnim, razvojnim ili
opadajućim, modernim ili tradicionalnim zato što kultura pored svega uključuje tri
najvažnija elementa razvoja i napretka društva: nauku, tehnologiju i obrazovanje.
- ULOGA KULTURE
Kultura kao celina služi potrebama čoveka kao vrste. Ona je neophodna komponenta
društva, bitno utiče na karakter i kvalitet društvenih odnosa, na društvo u celini. Bez
kulture nema humanizma. Kultura pomaže čoveku to jest ona mu olakšava život i čini ga
punijim i lepšim.
Svaka kultura mora da zadovolji biološki sistem potreba. Kultura oblikuje modele
ljudskih navika i upravlja nagonskim elementima životnosti.
Kultura može da ima i posebne funkcije: saznajnu, estetsku, jezičku ili neku drugu
funkciju. U svim klasnim društvima kultura je bila znak raspoznavanja, element
diferencijacije i prestiža. Ona može imati i ritualnu funkciju.
Ne treba posebno isticati razvijeno područje materijalno-tehničke kulture i korišćenja
njome. Kod nas je prevaziđena ideja o kulturi kao luksuzu, visokom i nedostižnom
idealu.
od drugih. Stoga su neki kulturni teoretičari zapravo pokušali izbaciti popularnu ili
masovnu kulturu iz definicije kulture.
Kultura
se u praksi odnosi na elitna dobra i aktivnosti kao što su visoka moda
ili muzejska umetnost i klasična muzika, te reč
kulturan
označava ljude koji znaju o
tim aktivnostima i sudeluju u njima. Na primer, neko ko koristi kulturu u smislu
kultivacije može uveravati da je klasična muzika najotmenija od muzike radne klase
kao što su pank, turbo folk ili domorodačka muzička tradicija australijskih
Aboridžina.
Ljudi koji koriste
“ kulturu “
na taj način paze da je ne koriste u množini. Oni
veruju da ne postoje posebne kulture, svaka sa svojim vlastitim vrednostima i
logikom, nego radije koriste samo jedan standard rafinacije kojim se sve grupe mogu
objasniti. Stoga su oni ljudi koji imaju različite kulture shvaćeni kao nekulturni zbog
njihove različite kulture. Ljudi sa nedostatkom kulture često se čine prirodnijima, pa
posmatrači često kritikuju elemente visoke kulture zbog potiskivanja ljudske prirode.
Neke socijalne kritike od 18.veka pa nadalje prihvatuju taj kontrast između kulturnih i
nekulturnih, ali naglašavaju da su rafiniranost i razrađenost kvarenje, a neprirodni
razvoj onaj koji zakriva i izobličuje ljudsku suštinsku prirodu. Danas mnogi društveni
naučnici odbacuju monadno shvatanje kulture te suprotnost kulture i prirode. Oni
priznaju da su neelitne kulture jednako kulturne kao elitne ( i da su ljudi koji nisu sa
Zapada jednako civilizovani ) – oni su samo kulturni na različit način.
2. KULTURA KAO “ SVETSKI POJAM “
Tokom romantizma u Nemačkoj su naučnici, posebno oni zaokupljeni
nacionalizmom ( težnja za ujedinjenjem Nemačke i borba potlačenih naroda u
Austro-ugarskoj Monarhiji ), razvili obuhvatniji pojam kulture kao “svetski gledane”.
