С А Д Р Ж А Ј:

1. КУЛТУРА

1.1. Појам културе

1.2. Основни типови културе

1.3. Елементи културе

2. МАСОВНА КУЛТУРА

2.1. Настанак масовне културе

2.2. Одређење појма масовна култура

2.3. Основне карактеристике масовне културе

3. СРЕДСТВА МАСОВНЕ КУЛТУРЕ

3.1. Штампа

3.2. Филм

3.3. Радио

3.4. Телевизија

4. ПОТРОШЊА МАСОВНЕ КУЛТУРЕ

4.1. Модерна митологија

5. КИЧ КАО ПРАТЕЋА ПОЈАВА МАСОВНЕ КУЛТУРЕ

5.1. Појам кича

5.2. Кич у уметности

5.3. Кич-субјекат, кич-објекат, кич-однос

5.4. Мит, кич и уметност

6. КРАТАК ОСВРТ НА СТАЊЕ КУЛТУРЕ У СРБИЈИ

7. ЗАКЉУЧАК

8. РЕЗИМЕ

9. КЉУЧНЕ РЕЧИ

ЛИТЕРАТУРА

1. КУЛТУРА

1.1 Појам културе

Култура је једна од најбитнијих карактеристика човека и друштва уопште,

обзиром да ниједна друга врста не поседује културу, а она сама може да дође до
изражаја само ако се посматра с обзиром на друштвену средину и у њиховој
узајамној интеракцији. Сама реч култура је латинског порекла и долази од глагола

colere,cultum,

што значи обрађивати, неговати, и говори о човековој истинској

везаности за природу, обраду поља.
Постоји велики број дефиниција културе, при чему је битно нагласити да, појам
културе у ширем смислу обухвата и духовну и материјалну културу, односно, све
оно што је човек својим радом и делањем створио. У том смислу, култура има своју
стваралачку и своју репродуктивну димензију. Материјалне и духовне творевине
које се преносе  унутар  људског  друштва у  простору  и  времену,  и  посредством
којих човек задовољава своје потребе, чине заправо културу једног друштва. Са
развојем друштва, поделом на физички и умни рад, у почетку јединствени људски
рад, цепа се на материјалну и духовну производњу, и управо на тај начин настаје и
она класична подела на материјалну и духовну културу.  Материјалне творевине су
све оно што су људи створили за живот у датом контексту, а има значај и значење
за   њих   (   куће,   мостови,   средства   за   рад....),   док,   кад   говоримо   о   духовним
културним творевинама, пре свега мислимо на језик, веровања ( магија, религија,
митологија ), сазнања ( здраворазумска, филозофска, научна ), правила понашања
(   обичаји,   морал,   право   ),   уметност   (   културно   стваралаштво   ).   Култура   је
својеврсна   синтеза   целокупног   досадашњег   рада   човека,   она   је   историјски
променљива и динамична појава. Она је такође кумулативна појава, која се преноси
у облику културне традиције, а задатак традиције је прихватање и преношење већ
створених културних вредности.

1.2 Основни типови културе

Култура се може проучавати на различитим нивоима општости, па се тако

на најопштијем нивоу, може говорити о универзалној култури, као својству
људског рода. О типовима културе се може расправљати као о културним епохама (
цивилизацијама ). Такође, могу се разликовати

народна култура

( стварају је

анонимни појединци у свакодневници и она није одвојена од других активности
заједнице ),

елитна култура

( стварају је познати, врхунски уметници за

друштвену елиту ) и

масовна култура

( стварају је познати, али мање квалитетни

ствараоци, за широке народне масе и она се преноси медијским путем ). Такође,
значајно је споменути и термин

глобалне културе,

који се односи на културу неке

политичке заједнице ( државе у развијеном друштву ) или етничке заједнице
( национална култура ).

Субкултура или поткултура

је пак, култура неке

друштвене групе ( сеоска, омладинска, професионална, итд. ). О

контракултури

2. МАСОВНА КУЛТУРА

2.1. Настанак масовне културе

Масовна култура је облик културе карактеристичан за савремена

индустријска друштва. Настанку и ширењу масовне културе, допринео је развој
масовне производње и масовне потрошње на једној страни, и развој средстава
масовне комуникације на другој страни.За масовну културу се зато често и каже да
је споредни производ индустријске револуције. Развој капиталистичког економског
система у Европи и Северној Америци, није био повезан само са демографском
експанзијом, него и са еволуцијом карактера друштвених односа, чија се суштина
заснива на интеракцији. То међусобно утицање може се одвијати кроз непосредне
контакте особа које се често срећу, добро се познају и имају доста заједничких
културних навика. Може имати карактер пролазних и површних личних контаката (
нпр. непознати пролазници који су се случајно сусрели и прокоментарисали нешто
у свом непосредном окружењу ). Међутим, до интеракције долази и међу људима
који се никада нису сусретали, али утичу једни на друге, помоћу сложене
организације друштвених институција и помоћу средстава ширења симболичких
садржаја ( нпр. аутор чланка који своје мишљење саопштава широким круговима
читалаца новина ).

Комуникација људи која се одвија помоћу механизама споразумевања, јесте

основни чинилац свих друштвених односа. Веза савременог друштва се не заснива
на непосредним контактима у оквиру малих, згуснутих друштвених ћелија, него на
формалној   организацији   и   деловању   масовних   средстава   комуникације   која
успостављају   везу   посредног   и  објективног   карактера   и   која   обухватају   људске
заједнице   на   великим   пространствима.   Градска   зaједница   велике   физичке
згуснутости одликује се лабавошћу стварних друштвених веза, људи су међусобно
страни, не теже стварању контаката који би их објединили у целину. То се може
назвати   степеном   изолације   узрокованом   равнодушношћу,   недостатком
заинтересованости. Односи су формални и зависе само од друштвене улоге коју
појединац игра у одређеном тренутку. То што савремену масу чини "усамљеном
гомилом" су хетерогеност средине по имовном, интелектуалном и етничком основу
и велика покретљивост становништва које веома често мења место становања.

Савремени индустријски живот доноси и нову категорију: слободно време, и

то слободно време као масовна појава. Прави живот заправо почиње тек након
радног времена, у свету доколице, где се бежи од сопственог живота. Слободно
време је време масовне културе, оно чини свет мање ружним него што јесте, њени
производи омогућавају бекство из сиве стварности. Без обзира на имовинско или
интелектуално стање, сви људи су изједначени, у смислу да сви имају слободно
време.

2.2. Одређење појма масовне културе

Међу социолозима је постајала стална полемика, да ли је исправније

говорити о "култури масовног друштва" или о "масовној култури". У том смислу,
неопходно је најпре дефинисати термин "масовног друштва", како би се на тај
начин могле ближе одредити и одлике културе тог масовног друштва.
Савремено масовно друштво карактеришу следеће одлике:



Пораст становништва у савременом свету



Све интензивнији процеси урбанизације и сложеност живота у вези са тим



Механизација и аутоматизација производног система



Промена социјалне и политичке структуре многих земаља



Пораст нивоа животног стандарда у просеку



Промена количине слободног времена као и начина његовог коришћења

Појам масовног друштва обухвата све области које су добиле обележје

масовности: масовна производња, масовна потрошња, масовно тржиште, масовне
организације,   средства   масовних   комуникација,   масовна   култура,   масовна
рекреација, масовни спорт, итд.
Данас   се   у   литератури   често   среће   и   термин   "потрошачко   друштво",   када   се
разматрају   савремена   високоразвијена   индустријска   друштва.  "Потрошачко
друштво у смислу окренутости, усмерености основних социјалних слојева и свих
основних елемената друштва ка потрошњи, обликовано је на основи главног циља
капиталистичких   економских   система   –   стално   повећање   профита,   односно
максимизација   профита.   За   остварење   тог   циља,   није   довољна   стално   растућа
производња,   већ   је   потребно   и   посесивно   тржиште,   стално   растућа   глад   за
потрошњом у свим социјалним слојевима".

Масовна култура се обраћа друштвеној маси, збиру јединки скупљених

независно од било које класификације друштва. То су млади, стари, мање и више
сиромашни и богати.....Она заправо "осваја" свет, намећући систем норми који је са
одушевљењем прихваћен. Она има за циљ, да значајне културне вредности "високе
културе", популаризује, уз помоћ средстава масовног комуницирања, и на тај начин
их учини доступним широким слојевима. Ова култура је, по нивоу излагања
садржаја, сасвим разумљива и доприноси задовољењу новонасталих потреба маса.

2.3. Основне карактеристике масовне културе

Масовна култура наговештава смањење социјалне дистанце у области

куктуре измећу појединих друштвених група ( класа, сталежа, слојева, професија и
слично). Она значи истовремено тражење и појаву

масовног потрошача

културних

добара, што води проширењу круга публике.

Милош Марјановић, Слободанка Марков, ″Основи социологије″, Прородно-математички

факултет, Нови Сад, 2002 год., стр. 281.