0
Fakultet za poslovne studije I pravo
Seminarski rad
Sociologija
KULTURA
10.11.2013.
Student grupe 7b: Prof.dr :
Anđela Milanović Mehmed Avdagić
Br.indeksa : I0042-13
1
1.UVOD
Kultura nas odasvud okružuje,iako je najčešće nismo svesni. Živimo u nju uronjeni i zato je ne
primećujemo. Slično vazduhu koji dišemo,ona je svuda oko nas,nevidiljiva,a ipak neophodna.
Bez kulture ne bismo imali simbole i verovanja koji nas povezuju s drugima u jednu
zajednicu,niti jezik kojim komuniciramo sa svojim bližnjima,čak i sami sa sobom,jer teško da
može biti misli bez jezika. Bez kulture ne bismo mogli da se formiramo kao ličnosti. Kultura je
ono što obeležava različite narode,što čini njihovu osobenu tradiciju,nasleđe i svetinje po kojima
se oni znaju i prepoznaju ; istovremeno,kultura u svojim najvišim dometima prevazilazi granice i
mostove razumevanja među ljudima. Kultura zasnovana na čovekovoj sposobnosti simbolizacije
i duhovnog stvaralaštva,specifična je za ljudska bića i odvaja ih od svih drugih oblika života.
Iako i sam jednim delom pripada prirodi,čovek je jedino stvorenje koje opstanak svoje vrste ne
zasniva na instinktima nego upravo na kulturi. Nije bez razloga rečeno da je kultura „druga
čovekova priroda“.
3
3.Rađanje termina kulture
Reč kultura potiče iz latinskog jezika,od glagola colere(colo,colui,cultum),koji je značio gakiti,
negovati,obrađivati. Izvorno,cultura se odnosila na gajenje bilja i uzgoj domaćih životinja:cultus
agri ili cultura agri znači obrađivanje polja. I danas se u mnogim jezicima,pa ponekad i u
našem,poljoprivreda naziva agrikultura. Ali,još i pre nastanka samog termina,o kulturi
razmišljaju grčki filozofi sofisti,u 5.veku pre nove ere,kada je u Atini i drugim grčkim polisima
cvetao bogat kulturni i materijalni život. Čovek,kao biće kulture,postaje centralna tema njihovog
proučavanja. Na osnovu ovih reči „ Čovek je mera svih stvari“
1
,vidimo njihova shvatanja. Sam
termin kultura,blizak sadašnjem smislu,nalazimo prvi put kod rimskog pisca Cicerona,u I veku
pre nove ere. Ciceron ima u vidu kulturu kao negovanje ljudske duše-cultura animi( „ Cultura
animi philosophia est“
2
. Kao što se polje obrađuje da bi rađalo letinu,tako se i ljudski duh mora
negovati i gajiti da ne bi ostao besplodan.
Glagol colere nosio je i druga značenja,izmedju ostalog: poštovati,obožavati. S toga je s pojmom
kulture u prošlosti bio povezan i kult(latinski cultus). U skoro svim drevnim kulturama postojala
su dva osnovna kulta : kult prirode i kult predaka. Od trećeg značenja glagole colere –
nastanjivati- nastale su reči kolon,kolonija,kasnije i kolonizacija.
U evropske jezike reč kultura ulazi između 14. I 16.veka. Međutim,tek u razdoblju
prosvetiteljstva i romantizma,taj pojam dobija svoje današnje značenje. Prosvetitelji su
naglašavali čovekov razum i sposobnost učenja,osobine koje ga razlikuju od životinja. Kultura
tako postaje suprotnost prirodi. Za prosvetitelje (Kant,Volter,enciklopedisti)kultura izražava
ideje napretka,obrazovanja,napredovanje čovekove slobode,ukratko-razvoj čovečanstva,što je
bila srž prosvetiteljske misli. Romantizam se,s druge strane,pobunio protiv svođenja čoveka
samo na razum,a ljudskih dostignuća na nauku i tehniku;ovaj filozofski i umetnički pokret je u
čoveku pre svea cenio maštu,osećanja i strasti,a u kulturi je isticao stvaralački
impuls,jedinstvenost i neponovljivost umetničkog dela. Nemački filozof povezuje kulturu s
nacionalnim identitetom,tvrdeći da je kultura izraz duha naroda. Romantičari su različitost
shvatali kao bogatstvo čovečanstva,a kulturne osobenosti naroda naglašavali su ne zato da bi
podsticali neprijateljstvo među njima,već zato da bi svaki narod dobio priliku da izrazi ono što je
u njemu najbolje i tako doprinese skladnom šarenilu opštečovečanske porodice,kako se govorilo.
4
4.
Kultura i civilizacija
U 18.veku javlja se i termin civilizacija(od latinskog civis-građanin,civitas-država). Bio je to
period tzv.emancipacije evropskog čoveka,koji već ima iskustvo renesansne slobode. To je
period nastanka slobodnog građanstva,burnog razvoja nauke i filozofije,pojave
industrije,oslobađanja od neupitnog autoriteta crkvene dogme,velikih geografskih otkrića.
Klasično shvaćen pojam kulture nije mogao da obuhvati sva ova nova iskustva i nove tekovine
ljudskog duha. Ako je kultura razumevana kao pojam koji se odnosi ,pre svega,na tvorevine
ljudskog duha,sada nastaje svest o tome da cele epohe imaju sopstveni lik i poseban sadržaj u
odnosu na druge epohe. Iako je evropski čovek poznavao kulture Dalekog istoka i severne Afrike
,sada se suočio sa tim da na svetu ima mnogo kultura u ,do juče,nepoznatim svetovima. Te
mnogobrojne i velike kulture nazvane su civilizacijama . Prema periodizaciji koju daje Luis
Morgan,civilizacijom je označena treća i poslednja,etapa u razvoju ljudskog društva,posle
divljaštva i varvarstva. U nekim naučnim sistemima civilizacija se shvata drugačije no kultura.
Civilizacija pretpostvlja visok stepen razvoja porizvodnje i raspodele materijalnih dobara i
potreba ljudi. Ta materijalna dobra se ,pre svega,odnose na ishranu,stanovanje,odevanje,rad i
proizvodnju...
Zahvaljujući tehnološkoj,a onda i vojnoj nadmoči,Evropljani su krenuli u kolonijalno osvajanje
novih prostora,koji su nastanjivali tzv.primitivni divlji narodi. Evropljani su podrazumevali da
oni kao „civilizovani“ imaju pravo i dužnost da „civilizuju necivilizovane“. Dok je evropska
kultura razvijala tzv.materijalni aspekt,zasnovan na naučnom mišljenju,dotle je u mnogim
durgim kulturama mareijalna dimenzija bila manje bitna. U Evropi je materijalna dimenzija
kulture osvajala sve veći društveni proostor,sklanjajući u stranu tradicionalnu kulturu;međutim
kultura novootkrivenih područja,bila je zasnovana na tradiciji,običajima,ritualima.
Industrijalizacija,viševekovno iskustvo ratovanja,bilo je tuđe primitivnom čoveku. I on
je,naravno,znao za ratovanje,ali mu je bilo strano državno pripremanje,organizovanje i vođenje
ratova. U tom periodu nastaje ideja o evrocentrizmu,o superiornosti Zapada,kao i rasističke
teorije. S druge strane humanističko-prosvetiteljske teorije isticale su zajedničku,opšteljudsku
sposobnost učenja i usavršavanja;to bi značilo da su razlike među civilizacijama istorijskog a ne
suštinskog karaktera.
