ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД
„Култура“
Професор:
Студент:
др Мехмед Авдагић
Далиборка Милетић
Бр. индекса:
I640-14
група: 4а
Април, 2015
2
Садржај
Увод.............................................................................................................................................
...
3
1. Појам и дефиниција
културе..................................................................................................
4
2. Појединац и
култура...............................................................................................................
5
2.1. Проблем
социјализације...................................................................................................
6
2.2. Вредности и вредновање у култури, културне норме, премисе и
веровање...............
7
2.3. Акултурација... ........................................................................................................
.........
9
2.4. Културни концентрични
кругови....................................................................................
1
0
2.5. Културна
асимилација......................................................................................................
1
0
2.6. Култура и
карактери.........................................................................................................
1
1
2.7. Индивидуална
компонента..............................................................................................
1
1
2.8. Став према властитој
култури.........................................................................................
1
2
2.9. Значај културе за опстанак и просперитет једног
народа.............................................
1
2
3. Закључак.........................................................................................................................
....
1
3
4
потребе, чине заправо културу једног друштва. Са развојем друштва, поделом на физички
и умни рад, у почетку јединствени људски рад, цепа се на материјалну и духовну
производњу, и управо на тај начин настаје и она класична подела на материјалну и
духовну културу. Материјалне творевине су све оно што су људи створили за живот у
датом контексту, а има значај и значење за њих (куће, мостови, средства за рад....), док,
кад говоримо о духовним културним творевинама, пре свега мислимо на језик, веровања
(магија, религија, митологија), сазнања (здраворазумска, филозофска, научна), правила
понашања (обичаји, морал, право), уметност (културно стваралаштво). Култура је
својеврсна синтеза целокупног досадашњег рада човека, она је историјски променљива и
динамична појава. Она је такође кумулативна појава, која се преноси у облику културне
традиције, а задатак традиције је прихватање и преношење већ створених културних
вредности.
1.
ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА КУЛТУРЕ
Многозначност је карактеристика културе од самог почетка увођења те речи у
хуманистику. Већ је Хердер у предговору за „Мисли о философији историје“ написао „Не
постоји нешто што је више неодређено од речи култура“
1
. То је јасно ако се узме у обзир
да су се поимање и концепције које су се на културу односиле појавили више векова пре
увођења самог термина. То потврђује циклус студија посвећених проблематици културе у
историји европске философије од античког доба до почетка рационалистичке мисли
просветитељства.
Дефиниција која би дијалектрички превазишла те грешке у одређивању појма
културе гласи: ''
Под културом подразумевамо скуп свих оних процеса, промена и
творевина које су настале као последица и духовне интервенције и људског друштва
''.
Основни смисао културе састоји се у томе да олакша одржање, продужење и
напредак људског друштва. Предности овакве дефиниције културе су:
а) помоћу ње се појам културе обухвата тако да подразумева како материјалну тако
и духовну културу, те на тај начин избегава метафизичке и идеалистичке девијације ове
врсте,
б) култура се на овај начин разуме као историјска и динамичка, дакле, развојна
категорија која треба да се изучава са обзиром на временске и просторне промене,
ц) оваквом дефиницијом из појма културе искључују се сви они процеси и
творевине које немају за циљ или не доприносе,
д) овом дефиницијом се истиче улога рада а посебно свесног рада за културни
развој и човечанства и стварање повољних услова за живот.
Претходним анализама су пружени само најнужнији елементи за одређивање
сложеног појма културе. За социолошку дефиницију културе, међутим од значаја је још и
чињеница да су физички носиоци културе одређени појединци или одређене групе, које
могу бити уже или шире.
1
Ј. Г. Хердер,
Мисли о философији историје
, том1, стр. 4
