KULTURA I LIČNOST
Ličnost oblikuju genetski i sredinski uslovi, a kulturni uticaji spadaju u
značajne sredinske činioce. Kultura je, uz društveni sistem, izvor
socijalizacije jer određuje sadržaje koji se prenose posredstvom
porodice, škole, medija i drugih „sprovodnika“ odnosno agensa
socijalizacije.
Određenje
K
ULTURA
JE
ZA
ODREĐENU
ZAJEDNICU
KARAKTERISTIČAN
NAČIN
ORGANIZOVANJA
ŽIVOTA
I
SISTEM
PONAŠANJA
I
VREDNOSTI
,
KOJI
SE
MENJAJU
TOKOM
ŽIVOTA
GRUPE
(R
OT
)
Prema Visleru (Wissler, 1923)
Kultura određenog društva se ogleda u
9 oblasti života
: 1) jeziku; 2) materijalnim karakteristikama društva
(način ishrane, stanovanja, saobraćaja, oruđa, način odevanja, postojeća
zanimanja); 3) umetnosti; 4) mitologiji, verovanjima i znanjima; 5)
crkvenoj organizaciji i religioznoj praksi; 6) porodičnom i socijalnom
sistemu (način sklapanja, braka, međuljudski odnosi, društvena
kontrola); 7) vlasništvu; 8) upravljanju društvom (političke organizacije,
pravna i sudska praksa) i 9) ratovanje i način ratovanja.
Eksplicitna kultura
podrazumeva spoljne manifestacije života
zajednice, a implicitna obuhvata motive i osobine pripadnika zajendice,
njihove ideje i verovanja. Prema Klakhonu (1952) suštinu kulture ili
implicitnu kulturu čine karakteristične ideje, motivi i osobine ljudi u
zajednici. Ovi faktori su psihološki faktori i zato je veza antropologije i
psihologije bliska i jaka. Prema Kreču, Kračfildu i Balakiju (1962) u
pojam implicitne kulture ulaze sledeći psihološki fenomeni:
1) saznanja
i verovanja, 2) vrednosti, 3) norme.
Istorijat izučavanja odnosa kulture i ličnosti
1
- Oblast „kulture i ličnosti“ pojavila se 20tih godina prošlog veka,
pokrenuta od strane psihoanalitički orijentisanih antropologa
1
,
psihologa i psihijatara. Ovaj pokret je doživeo procvat 30tih i 40tih
godina i smatrao se vrlo uticajnom i obećavajućom paradigmom u
društvenim naukama.
-
Osnovne postavke
ove oblasti bile su:
a) svaka kultura ima karakterističan
etos
koji pripadnici te kulture
internalizuju i razvijaju odgovarajuću strukturu ličnosti koja je
nadalje zajednička svim pripadnicima te kulture (predpostavka o
uniformnosti),
b) kultura oblikuje rana iskustva u detinjstvu koja su na predvidljiv
način povezana sa obrascima ličnosti kod odraslih (pretpostavka
o kontinuitetu)
c) osobine ličnosti odraslih osoba u datoj kulturi odražavaju se na
njene instistucije, istorijske i društvene trendove, na
psihopatologiju.
Prva istraživanja i zapažanja
Dvadesetih godina
Sapir, Malinovski i Rivers
sakupljaju veliki broj
podataka o životu i karakteristikama pripadnika različitih kultura. Ova
istraživanja postaju podsticaj istraživačima 30tih i 40tih godina koji
ukazuju na vezu između kulture i ličnosti pripadnika te kulture. Među
njima su najznačajniji:
o
Rut Benedikt
: Benedikt naglašava povezanost i koherentnost svih
elemenata kulture i usklađenost ličnih karakteristika sa određenom
kulturom. Benedikt (1934) je uporedila kulture i ličnosti pripadnika
indijanskog pelena
Zunji iz Novog Meksika, Plemena Dobu sa
Nove Gvineje i plemena Kvakiutl Indijanaca sa pacifičke obale
SAD
. Pripadnike Zunji pleme karakteriše: blagost, uzdržavanje od
agresivnosti, potiskivanje lične inicijative. Dobu su agresivni, lukavi i
nepoverljivi. Indijance plemena Kvakiutl odlikuju individualizam,
težnja za isticanjem, prestižom i slavom. Kod njih postoji institucija
„potlač“: dugo vremena sabirana imovina se izlaže da bi se videlo
koliko je pojedinac bogat i moćan i prilikom plemeske svečanosti
imovina se spaljuje.
1
antropologija – nauka o čoveku, ljudskoj prirodi, telesnom izgledu i
anatomskom građi i njegovoj materijalnoj i duhovnoj kulturi.
Interdisciplinarna oblast.
2
isključivi uzrok formiranja određenog sklopa ličnosti. Roditelji koji
vaspitavaju dete samo su predstavnici društva, oni predstavljaju
osobe koje na dete prenose za određeno društvo karakteristične ideje
i vrednosti. I sama porodica je efekat određene kulture.
Socijalni
karakter bi bilo jezgro karakterne strukture koje je zajedničko
za većinu članova iste kulture
. Individualni karakter je, nasuprot
tome, sklop osobina po kome se ljudi iz iste kulture međusobno
razlikuju.
Funkcija socijalnog karaktera
je u tome da se ličnosti
članova zajednice formiraju tako da oni žele da deluju tako da do
vodi održanju i dobrom funkcionisanju zajednice. Moderno
industrijsko društvo, npr. podržava razvoj osobina kao što su
disciplinovanost, urednost i tačnost. From zaključuje da nijedno
društveno uređenje nije do sada bilo u sladu sa pravom ljudskom
prirodom i nije omogućavalo da se članovi zajednice razvijaju kao
kompletne i zdrave ličnosti.
Jovan Cvijić: Psihičke osobine južnoslovenskih naroda
Cvijić je autor knjige „Balkansko poluostrvo“, objavljene 1918 na
francuskom, a tek 1931 na srpskohrvatskom, posle njegove smrti. U
prvom delu knjige Cvijić prikazuje geografiju Balkanskog poluostvra, u
drugom prikazuje psihičke osobine stanovnika Balkana koristeći termin
„etnopsihički profili“ i tipovi
. Pri tome ne misli na prikaz kompletnih
ličnosti nego na utvrđivanje najčešćih karakteristika kod pojedinih
tipova, varijeteta i grupa. Za izučavanje psihičkih osobina naroda
Balkana Cvijić koristi raznovrsnu metogologiju: primenjivao je upitnike,
analizirao je folklor, narodne pesme, narodna shvatanja, istoriju,
političke institucije i antropološke razlike.
Cvijić zaključuje da postoji etničko i psihološko jedinstvo
južnoslovenskih naroda. Zajedničke psihičke karakteristike su:
osećajnost, saosećanje, bogata mašta i sklonost oduševljavanju i zanosu.
Jednim imenom ih označava kao
„idealizam
“. U okviru tog jedinstva
postoje regionalne razlike: tipovi mentaliteta. Razlikuje četiri tipa:
dinarski, centralni
,
istočno-balkanski
i
panonski
. Odlike dinarskog
tipa bile bi: mentalno zdravlje i stoičko podnošenje teškoća, solidarnost,
srdačnost, lično dostojanstvo, poštovanje starijih, dece i žena,
poštovanje predaka, jaka nacionalna svest, izrazite vojničke vrline,
energičnost, impulsivnost, smisao za pesništvo i pripovedanje...
Najhomogeniji i napotpuniji predstavnik dinarskog tipa je
erski
varijetet
, u okviru kojeg Cvijić razlikuje više grupa. Jednu od njih čine
4
