I VERBALNA KOMUNIKACIJA
Osnovni elementi komunikacionog
čina
(interpersonalna komunikacija):
1. pošiljalac (adresor)
2. primalac (adresat)
3. sredstvo ili način prenošenja informacija (komunikacioni kanal)
4. poruka ili informacija
5. efekat
Osnovne funkcije komunikacije
1. razmena informacija
2. zabava (igra)
3. poučavanje
4. ubeđivanje (npr. reklama, politički govor)
Bredlijev model govornog procesa
U komunikaciji se nešto sa nekim deli. Uvek nešto dobijamo u komunikaciji.
Karakteristike komunikacije
1. Dinamična – elementi deluju individualno i međusobno; nije jedinstveni čin;
mnoštvo akcija i reakcija koje daju različite efekte i rezultate
2. Trajna – komunikacija počinje od rođenja i traje sve do smrti (dete i u utrobi
komunicira sa majkom; traje i posle direktne komunikacije)
3. Složena – komunikacija nije samo stimulans i odgovor; odvija se na mnogo ravni
4. Nepovratna (ireverzibilna) – efekat posle slanja poruke postaje činilac za dalje
poruke
5. Nesledstvena – elementi joj nisu u sledu (može biti linearna i kružna; fidbek pre
poruke; poruka u mozgu pre slanja)
6. neponovljiva – nijedna komunikacija se ne može ponoviti; ne može se ponoviti u
istom vidu; učesnici se menjaju i kontekst se menja
Lingvistički model komunikacije
:
Roman Jakobson je autor lingvističkog modela komunikacije. To je jezički model
govornog čina.
Jakobson je osnivač praške (Prag) lingvističke škole.
kontekst
pošiljalac (adresor) poruka primalac
kontakt
kod
Funkcije lingvističkog modela komunikacije
:
1. Emotivna
ili ekspresivna vezana je za pošiljaoca. On obraća pažnju na sebe
verbalnim i neverbalnim sredstvima.
2. Referencijalna
(kognitivna, denotativna) za kontekst. Komunikacija je fokusirana
na predmet govora, sadržaj, informaciju.
3. Konativna
za primaoca. Primalac je u prvom planu kada su reči koje pošiljalac
govori njemu direktno upućene (u imperativnom obliku).
4. Fatička
se vezuje za kontakt (uspostavljanje, produženje i obustavljanje kontakta)
– proverava se da li funkcioniše komunikacioni kanal.
5. Metajezička
funkcija fokusira komunikaciju na jezički kod. Da bi postojala
komunikacija, učesnici moraju da se razumeju. Dok se ne uspostavi kod nema
komunikacije. Npr. ljudi koji govore različitim dijalektima ponekad ne mogu da se
razumeju.
6. Poruci
pripada poetska funkcija. Ponekad u komunikaciji usmeravamo našu
pažnju na sam glasovni i pisani materijal.
Jakobson navodi Cezarove reči kao ilustraciju poetske funkcije.
Veni , vidi , vici ! - V – victoria (pobeda)
I like Ike ! (Aj lajk Ajk! – Ja volim Ajka) – subjekat obavijen objektom.
2
jezičko znanje (kompetencija koda)
– poznavanje jezičkog sistema na
svim nivoima
upotreba jezika (kompetencija komunikacije)
– odabiranje pravila
upotrebe jezičkih sredstava s obzirom na situacioni kontekst (ko, šta, kome,
kad, u kojoj prilici, s kojom namerom?)
Osnovni sociolingvistički pojmovi
Govorni predstavnik
– govori, čita, piše i razume na određenom, tj. najmanje
jednom jeziku.
Govorna zajednica
- skup jezičkih predstavnika koji dele znanje najmanje jednog
jezika, govorne varijacije sredine (dijalekti, tuđice, stilovi, žargoni). Ona se prepoznaje
po jezičkim karakteristikama.
Bilingvizam – dvojezičnost, jedna od najvećih ljudskih sposobnosti da
podjednako dobro govori, čita, piše, sporazumeva se i razmišlja na dva
jezika.
Diglosija – u višejezičkoj sredini: poznavanje službenog jezika i jezika
svakodnevne komunikacije.
Govorni događaj
– skup komunikacionih govornih akata i odnosa u toku jednog
ostvarenog procesa sporazumevanja, kao i mimiku, gestikulaciju, kretanje i ponašanje u
prostoru koji to komuniciranje prate. Podrazumeva najmanje dva učesnika.
Ima složenu strukturu. Čine ga početak, trajanje, završetak. Najčešče se odvija
interakcijom licem u lice, kada se svi učesnici u njemu mogu čuti i videti, ali ostvaruje se
i u uslovima kada nema neposrednog prostornog i vremeskog kontakta (npr. razgovor
telefonom. Govorni događaj može da ima samo početak i završetak. Postoji mogućnost
da se završi pre nego što počne.
Govorni događaj se može sastojati od jednog
govornog akta
(jedna akcija u
okviru govornog događaja).
Tok i trajanje govornog događaja su nepredvidljivi.
Govorni događaj ima dva kodna vida: govornu i pisanu formu.
4
Govorna situacija
- svi nejezički elementi koji učestvuju u jednom govornom
događaju. Kontekst ili „okvir“u kojem se ostvaruje sporazumevanje. Ona predstavlja
neku vrstu matrice u u koju se proces komuniciranja smešta i prema kojoj se na
odgovarajući način organizuje i ostvararuje govorni događaj.
Fizički ambijent – mesto, vreme i okolnosti komuniciranja. Veoma je važno u koje
se vreme odvija komunikacija, kao i okolnosti u kojima se odvija.
Domen delatnosti – delatnost i društvene uloge učesnika u komunilaciji (ispit na
fakultetu, kućna poseta, poslovni sastanak, sastanak s devojkom).
Govorne uloge
– to je manje ili više promenjiva društvena uloga odnosno funkcija
u kojoj se nalazi govorni predstavnik u vreme ostvarivanja govornog događaji čiji je
učesnik.
Jedan isti govorni predstavnik može da se pojavi i obično se pojavljuje u različitim
ulogama. Domen u kojem se govorni događaj ostvaruje uslovljava i identifikaciju
konkretne uloge koja se govornom predstavniku pripisuje u različitim situacijama (npr.
uloge oca, majke, sina, kćerke u porodici, šefa u firmi, stranke u banci, studenta i
profesora na fakultetu, polaznika seminara za stručno usavršavanje). Treba naučiti
kako izvesti određenu ulogu (npr. na šalteru – kako smiriti „razjarenog“ korisnika).
Jezičko raslojavanje
1. funkcionalno
2. socijalno
3. teritorijalno
4. individualno
Funkcionalno raslojavanje jezika
Ovo raslojavanje jezika (prema oblastima, temama) je u zavisnosti od trenutne
teme, situacije. Jezik se prilagođava temi, situaciji...
Funkcionalni stilovi jezika:
1. naučno-tehnički stil – koristi se u naučno-tehničkoj literaturi
2. administrativni stil – jezik administracije, jezik pravnih akata, diplomatski jezik
3. publicistički stil – jezik novina i časopisa, kompilacija je svih mogućih stilova i
najčešći je izvor novih reči
5
Standardni ili književni jezik
To je normirani jezik.
Norme svakog književnog jezika su:
1. Ortoepska norma
– kako se glasovi izgovaraju.
2. Ortografska norma
– kako se pišu, tj. zapisuju glasovi.
3. Morfološko-tvorbena norma
– kako se vrste reči menjaju po oblicima (rod, broj
padež, lice, vreme, vid, stepeni poređenja) i kako se grade reči.
4. Leksičko–semantička norma
– značenje i upotreba određenih reči.
5. Sintaksička norma
– način na koji se sklapaju rečenice. Pravila proizvođenja novih
rečenica uslovljena su morfološkom i leksičko-semantičkom normom.
Retorički aspekt komunikacije
Grč. retor – govornik
Lat. orator – govornik
Tri glavne teme retorike:
beseda, besednik, auditorijum
Glavni elementi besedništva
1. Ideja – šta ćemo govoriti
2. Kompozicija –kako će taj govor da izgleda
3. Stil – način na koji će govor biti izložen
4. Izlaganje – sam čin govora
Ubeđivanje
– argumentima i činjenicama, logičkim zaključivanjem i
racionalnim pristupom nametnuti nekome svoje mišljenje, ideje, stavove.
Nagovor
- ekspresivnom mimikom, gestukulacijom, držanjem,
elokventnošću (rečitošću) delovati na emocije i razum u cilju pridobijanja
nekoga za svoje ideje i stavove.
7
