информација - комуницирање. Знање је кумулативно и потребно га је стално унапређивати
јер је број и сложеност информација које долазе из окружења све већи и сложенији и све
захтевнији за обраду. А од нашег доброг размевања тих информација зависе и наше
пословне одлуке а тиме и наш коначан пословни резултат. Истовремено, наша конкуренција
не спава. Постојање конкуренције је покретачка сила знања. А победити конкуренцију на
тржишту у највећој мери зависи од бољег познавање информација, њихове анализе и брзе
реакције. Опште је прихваћена чињеница да смо ушли у време најчвршће и најбруталније
конкуренције коју памти пословни свет.
У последњих десетак година процес убрзане глобализације у Европи и свету
поставио је захтеве за: - високим степеном пословне комуникације - развијеном интегритету
сваког појединца који је укључен у процес пословања. Циклични карактер модерног
пословања непрестано смењује циклусе раста и циклусе опадања пословних активности.
Циклуси се мењају а тиме и начини пословања. У временима опадања и кризе процес
пословног размишљања и одлучивања је другачији него у часовима економског процвата.
Само од добре комуникације зависи хоће ли предузеће дуже и стабилније пливати у водама
раста и напретка, успешно одговарајући на изазове из окружења. Највећи непријатељ
успеха у послу је страх пред комуникацијом, он је тај који блокира успостављање контаката
и размену информација. У таквим случајевима пословна изолација је неизбежна. Утврђјено
је да формула савременог пословног успеха садржи само 15% знања и вештина, а да је
највећи део, 85% заправо уметност комуницирања.
2. Комуникација
У савременом свету сви смо, свакодневно изложени комуникацији без обзира на њен
крајњи циљ. Комуникацијске кампање користе се за постизање комуникацијских учинака,
продају производа, промовисање институција, друштвено корисних догађаја, политичких
кандидата и програма те оглашавања с разлогом (борба против разних болести, заштиту
животне средине и др.).
Почетком овог века комуникација доживљава револуционарне промене које су
условљене брзим прихватањем савремених технолошких решења у обликовању и преносу
информације путем интерактивних медија, посебно Интернета. Данас се не комуницира
искључиво речима и сликом (који су доминирали класичним облицима маркетиншке
комуникације) него сви елементи комуникацијског микса постају део интегрисане
комуникације.
Комуникација, по свим истраживањима и анкетама није тако једноставан и лак посао
како би се помислило на први поглед. Утврђено је да је страх од јавног наступања, говорења
пред групом људи, један од највећих људских страхова. Готово 90% анкетираних људи
изјављује да се осећа непријатно када се први пут пословно сретне са непознатом особом.
Сигурно је да је свако од нас искусио такве ситуације, било да је и сам осећао нелагоду кад
треба говорити пред групом непознатих људи, било да је видео некога ко се нашао у таквој
ситуацији, и једва извукао живу главу. Комуникација је перманентан процес који
подразумева слање и примање информација са циљем да се размене идеје са средином.
Комуникација је појам који се користи и у сртучном и у свакодневном језику и има
многобројна значења. Масовна комуникација је појам који је шездесетих година стигао из
Америке (mass communication). У последње време појам комуникација је доживео
инфлацију, али му наука о комуникацији полако враћа његов саржај. За науку о
комуникацији на немачком језику је са преузимањем ова два америчка појма дошао импулс
да се не бави само комуникацијеом посредованом медијима, већ и битно комплекснијим
феноменом људске комуникације.
2.1 Одлике комуникације
("како да кажем...", "немам речи"...) али у највећем броју случајева нисмо свесни колико је
наш израз сиромашнији од онога што смо замислили да пренесемо осталима. С друге
стране, има људи који се јако прецизно и јасно изражавају, тачно формулишу своје замисли
и где је губитак у изражавању врло мали, или никакав. То су елоквентни, начитани људи,
предавачи, којима није тешко да своје мисли пренесу на најпрецизнији могући начин
примаоцима информације.
•
Да друга страна у комуникацији информацију прими, по могућству
целовиту и без губитака. Губици на преносу информација могу да се јаве из техничких
разлога - неко није добро чуо све што давалац информације преноси, због техничких сметњи
на везама, или због разних препрека, и сл.
•
Потребно је да прималац информације разуме саму информацију, оно што је
давалац желео да каже. Обично губици у преносу информација узрокују и непотпуно или
погрешно разумевање информације. Али, неки пут, и поред у потпуности примљене
информације, прималац не разуме, делимично или потпуно, оно што пошиљалац
информације жели да пренесе. То може бити из разних разлога.
Ако је, рецимо, информација пренета на језику који прималац не разуме, он неће
схватити суштину информације. Иако је чуо јасно сваку реч - не разуме информацију.
Најчешћи случај је да прималац не познаје довољно садржај информације па стога и не
може да разуме њен смисао - ако слушамо неку стручну дискусију на тему о којој не знамо
много, нећемо много ни разумети. Јасно чујемо или читамо сваку реч, значи нема губитака у
преносу информација - али, не разумемо много. И кад се погледа цела путања информације,
од замисли у глави онога ко је шаље, до разумевања исте информације у глави онога ко је
прими, видимо да на том путу има много прилика да опадне ниво разумљивости, односно да
опадне и квалитет комуницирања. То може бити извор забавних и комичних ситуација (игра
"глувих телефона"), али и великих неспоразума са тешким последицама и по директне
учеснике у комуникацији и по средину где се комуникација одвија.
2.2 Вештина комуникације
