Kulturna povijest Hrvatske

Kulturna povijest Hrvatske



Hrvatska trojednica: Slavonija, Hrvatska i Dalmacija



1899. Dragutin Gorjanović Kramberger je u Hušnjakovu kraj Krapine pronašao 
ostatke (krapinskog) čovjeka za koga se pretpostavlja da je živio 100 tisuća 
godina prije Krista



Slični nalazi, ali siromašniji, su pronađeni kraj Varaždina, u Rožancu kraj Zadra i u 
Loparu na Rabu, pećine kraj Gračaca u Lici, u Limskom kanalu i Veternici kraj 
Zagreba

MLAĐE KAMENO DOBA



Butmir u Sarajevskom polju, Sarvaš, Vučedol, Sopot uz rijeke Dravu, Dunav i 
Vuku, Gradac u Požeškoj kotlini, Lasinja na Kupi, Brijuni, Markova i Grapčeva 
spilja na Hvaru, Vele spilje na Korčuli i Lošinju, Smilčić kraj Zadra i druge...

UPORABA BAKRA I BRONCE



2000.-1000.g.pr.Kr.



Vučedolska, bjelobrdska, daljska, sopotska kultura (oko Dunava i Drave)



U tom razdoblju na našem prostoru traju seobe indoeuropskih naroda, a prvi 
povijesni žitelji na zapadnom dijelu Balkana bili su Tračani, pa zatim Iliri



Na početku 4. st.pr.Kr. sa sjeverozapada su na područje Hrvatske prodrli Kelti (ili 
Gali), osvojili porječje rijeka Saus (Sava), Colapis (Kupa) i Draus (Drava)

GRCI I RIMLJANI U HRVATSKOJ



Na početku 4.st.pr.Kr. Grci Dorani sa Sicilije osnivaju trgovačke kolonije po 
Jadranskom moru, npr. Issu na otoku Visu, Lumbardu na otoku Korčuli (Corcyra 
Nigra), pa na kopnu Trogir (Tragurion), Stobreč kraj Splita (Epetion), Solin 
(Salona), a Parani dolaze na Hvar (Pharos)



Od ilirskoh plemena, grčkim su se prisustvom najviše okoristili Ardijejci, koji su 
živjeli oko Biokova i u donjem toku Neretve i prvi utemeljili plemenski savez od 
Cetine do Vajuše u Albaniji, zapravo prvu ilirsku državu na tom ozemlju



U posljednjim stoljećima prije Krista slabi i rastvara se grčki svijet i njegova 
civilizacijska premoć, a na pozornicu Sredozemlja i zapadne Europe dolaze 
Rimljani



Već u 3.st.pr.Kr. na meti njihovih osvajanja našli su se i Iliri na području današnje 
Hrvatske. Rimljani su prvo napali ardijejsku kraljicu Teutu 229.g.pr.Kr., a zatim i 
druga plemena i plemenske saveze



Poznatom rimskom taktikom 

divide et impera

 pridobijali su ili osvajali teritorije 

brojnih plemena i poslije blizu dva i pol stoljeća zauzeli su cijeli Ilirik

RIMSKA CIVILIZACIJA I CRKVENA ORGANIZACIJA



Već godine 10. poslije Krista Rimljani su osvojenu ilirsku zemlju trajno podvrgli 
svojoj vlasti i podijelili je na Donji (sjeverni) i Gornji (južni) Ilirik; prvi se kao 
provincija nazvao Panonijom, a drugi po plemenu Delmata ili Dalmata 

Dalmacijom. Posavina, Podravina, Srijem, sjeverna Bosna, današnja zapadna 
Slovenija i Mađarska između Drave i Dunava, činile su Panoniju, a čitava hrvatska 
obala i dio današnje crnogorske, dakle obala od Raše u Istri do Budve, čitavo 
primorsko zaleđe, preostali dio BiH, ulazili su u sastav Dalmacije.



Zapadno su bile provincije Norvik i Venecija, istočno Mezija (sjeverna Srbija), a 
jugoistočno (Sandžak, Kosovo, Crna Gora) Prevalitana.



Kasnijim promjenama Panonija se dijeli na Prvu i Drugu.



Središte Dalmacije bila je Salona (danas Solin) kraj Splita, te su promjene izvršene 
za cara Dioklecijana, podrijetlom iz okolice Splita, gdje je i umo u svojoj palači 
316. godine.



Dioklecijan je započeo, a car Teodozije 395. završio podjelu Rimskog Carstva na 
Zapadno sa sjedištem u Rimu i Istočno (kasnije Bizant) sa sjedištem u 
Konstantinopolu (Carigrad); granica je išla od Budve na Drinu, njome do ušća u 
Savu i dalje.



Labin (Albona), Poreč (Parentium), Trsat (Tarsatica), Senj (Senia), Karin 
(Corinium), Nin (Aenona), Zadar (Jadera), Skradin (Scardona), Bribir (Varvaria), 
Duvno (Delminium), Rab (Arba), Krk (Curictae), Brač (Brattia), Lastovo (Ladesta), 
Mljet (Melita), Ščitarjevo (Andautonia), Osijek (Mursa), Brod (Marsonia), Vinkovci 
(Cibalae)

PODRIJETLO IMENA ”HRVAT”



Prvi put se ime Hrvat kao osobno ime spominje u dva grčka natpisa (ploče iz 
Tanaisa) na ušću Dona u Azovsko more (u 2. i 3. stoljeću poslije Krista) kao 
Horoathos ili Horuathos.



Također postoji teorija da su Hrvati narod koji potječe iz stare Perzije (Irana); 
prema njoj Hrvati nisu slavenskog, nego su iransko-alanskog podrijetla.



Prvi je ime Hrvat nastojao protumačiti bizantski car Konstantin Porfirogenet u 
10.st. On je u njemu našao značenje 

onaj koji ima puno zemlje.



Naš kroničar Toma Arhiđakon Splitski izvodi ga od imena negdašnjih žitelja otoka 
Krka (Curetes).

VELIKA ILI BIJELA HRVATSKA



U gornjem području Labe i Visle, do izvora Dnjestra, oko današnjeg Krakova, 
živjeli su Hrvati koje car Konstantin Porfirogenet naziva Bijelima, a njihovu zemlju 
Bijelom ili Velikom Hrvatskom (bijela na iranskom znači zapadna, a crvena je isto 
što i južna)

SEOBE HRVATA
Slavensko-avarski prodori. Bizantska Dalmacija



Potkraj 6. i početkom 7. stoljeća počinju sve češći slavensko-avarski prodori 
preko Dunava, Drave i Save na Balkanski poluotok.



582. osvojen je i razoren Sirmij, a 614. i središte Dalmacije, Salona i Epidaur 
(Cavtat); Solinjani su se sklonili u Dioklecijanovu palaču i tako začeli Split, a oni iz 

europskog monarha, od 800. godine cara, ime kojega je (Karl=Kral) postalo u 
Hrvata i u drugih Slavena simbol za vladara, kralja.



U to doba dva carstva – Bizantsko i Franačko – dijele Europu, pa 803. sklapaju 
prvi (aachenski) sporazum, u kome slabiji, tj. Bizant prepušta Francim Primorsku 
Hrvatsku i Istru, ali i dalje zadržava dalmatinske gradove i otoke i Veneciju, sa 
susjednim Akvilejskom patrijaršijom koja je u to doba vodila pokrštavanje 
Posavske Hrvatske.



Tim su se sporazumom sve hrvatske zemlje našle u Franačkom carstvu, pod 
vrhovnom vlašću rimske crkve, a tako i u zapadnom kulturnom krugu.



Tijekom sukoba između Bizanta i Franačke na čelo Primorske Hrvatske dolazi 
knez Borna (810.), a iste je godine na kneževsku stolicu Posavske Hrvatske u  
Sisku sjeo Ljudevit koji je poslije nazvan Posavskim.



Karlo je 812. s bizantskim carem Mihailom I. Sklopio drugi mir u svojoj 
prijestolnici Aachenu i drugi put podijelio interesne sfere u europskoj povijesti. 
Bizant se odrekao Primorske Hrvatske u korist Franaka, ali je zadržao gradove i 
otoke koje podiže na stupanj 

teme

 kojom upravlja 

strateg

 sa sjedištem u Zadru.

Prvi ustanak i međusobni sukob dviju hrvatskoh država (819.-823.)



Smrću Karla Velikog (814.) franačka država i njena središnja vlast naglo slabe, a 
time se koriste u carigradu da vrate stare odnose i svoju prevlast na Jadranskom 
moru u objema hrvatskim kneževinama.



Budući da su franački markgrofovi, a napose Kaladoh činili nasilja u Ljudevitovoj 
državi, knez Ljudevit se diže, uz potporu Bizanta, u borbu protiv Franaka: taj se 
boj obično naziva Ljudevitovim ustankom. Bio je to prvi oslobodilački pokret u 
hrvatskoj povijesti, ali je on zbog spomenute podjele interesnih sfera, urodio i 
prvim međuhrvatskim sukobom.



Ljudevit je pokušao spor riješiti mirnim putem ali nije ništa postigao. Ljudevit se 
stoga počeo pripremati za otpor, pozivajući u pomoć Bornu, slavenska plemena u 
današnjoj Sloveniji i bugarske Timočane i Braničevce. Uspjeh je bio polovičan. 
Otpočeo je petogodišnji teški rat u kome je na Ljudevita silno Franačko Carstvo 
poslalo ukupno 10 vojski, ponekad 3 istodobno, ali ih je gotovo sve odbio.  
Najteži sukob je bio sa Bornom 819. koji je prodro s vojskom do Kupe, ali ga je 
Ljudevit potukao. 



Borna umire 821. godine, a Ljudevit odlazi preko plemena Sorabos (u Lici) 
Borninom ujaku Ljudemišlu koji ga je iz osvete potajice ubio (823.)

Trpimir



poslije Ljudevitove smrti Posavska Hrvatska došla je pod vlasništvo Bugara, a u 
Primorskoj Hrvaskoj poslije Bornine smrti vladaju knezovi Vladislav i Mislav. U to 
doba ojačala je bivša bizantska provincija na Jadranu – Venecija.



Poraz bizantsko-mletačkog brodovlja iskoristio je hrvatski knez Trpimir (845.-
864.) koji uspješno ratuje protiv bizantskog Zadra.



Trpimir je primio u Hrvatsku učenog benediktinca Gottschalka (846.-848.), 
sagradio samostan Rižnice i pozvao redovnike benediktince. Samostanu je izdao 

darovnicu, sačuvanu u prijepisu gdje se prvi put u povijesti spominje hrvatsko 
ime. Za vrijeme Trpimirova kneževanja prvi je put u suvremenim izvorima 
zapisano ime grada Dubrovnika. U to je doba (863.) izbio prvi sukob oko podjele 
crkvene nadležnosti između rimskog pape i carigradskog patrijarha: došlo je do 
prvog crkvenog raskola.



U doba kneza Trpimira ojačala je hrvatska država.

Domagoj “najgori knez”



Nakon Trpimirove smrti na kneževsku stolicu prevratom dolazi knez Domagoj, 
odmah zatim mletački se dužd okoristio slabljenjem Hrvatske i napao je tražeći 
slobodnu plovidbu uz hrvatsku obalu. Arapi (Saraceni) opsjedaju s mora 
Dubrovnik koji moli za pomoć Bizantince.



U sukob Domagoja i Mlečana umiješao se i papa Ivan VIII. Tražeći od Domagoja 
da obuzda gusare, ali Domagoj nije htio ostaviti Mlečane na miru, napadao ih je 
do svoje smrti. Zato su Domagoja nazvali ”najgorim knezom”, a narod 
”najgorim”, jer su se usudili napasti Mlečane i u Istri i u Piranskom zaljevu na 
sjeveru. Domagoj je umro u jeku borbe.

Knez Branimir i temelji neovisne Hrvatske (879.-oko 892.)



S Neretljanima i Zahumljem Branimir je odmah uspostavio dobre odnose, kao i s 
papom Ivanom VIII., koji je 21. svibnja 879. s groba Sv. Petra u Rimu uputio 
poseban blagoslov kao Branimiru ”slavnom knezu” te njegovu narodu i zemlji da 
može ”sretno i sigurno vladati zemaljskom kneževinom”. To je značilo priznanje i 
podizanje Hrvatske na stupanj neovisne kneževine.



Hrvati su se trajno riješili i franačkog i bizantskog vrhovništva.



Za kneževanja Branimirova zbila su se još dva važna događaja koji će odrediti 
sudbinu Hrvatske u idućim stoljećima. Prvi je velika pobjeda hrvatskih Neretljana 
nad Mlečanima ispod Makra (Makarska) 18. rujna 887. (koji se danas slavi kao 
Dan Hrvatske ratne mornarice) i pogibija mletačkog dužda Petra Candiana, 
odnosno pristanak Mlečana da će plaćati novčani danak za slobodnu plovidbu 
uzduž istočne, hrvatske obale, i to sve do tisućite godine. Drugi je događaj bio 
dolazak učenika braće Ćirila i Metoda na slavenski jug (iz Moravske), oni su sa 
sobom donijeli crkvene knjige na slavenskom jeziku pisane glagoljicom, pa se po 
Hrvatskoj počela širiti služba Božja na narodnom jeziku.



Iza Branimira ostala su također četiri kamena natpisa s njegovim imenom (Muć, 
Šopot, Nin, Skradin), a onaj iz Šopota kraj Benkovca prvi je u kojem je uz ime 
kneza upisano da je bio knez Hrvata.



Godine 880. putovao je knez Branimir u pohode patrijaršiji u Akvileji, gdje je u 
evanđelistaru u Čedadu (Cividale) uz njegovo upisano i ime njegove žene 
Maruše. To je prvi zapis imena jedne hrvatske vladarice.

Jedna država, dvije crkve, sud, županije



Poslije Branimira knez je u Primorskoj Hrvatskoj postao Muncimir (Mutimir), 
najmlađi sin Trpimirov (892-910.) koji je stolovao u Bijaćima kraj Trogira

unuk, kralj Miroslav, toliko je oslabio državu da je i sam postao zarobljenikom 
pobunjenog bana Pribine koji je gospodario Likom, Gackom i Krbavom



U to doba Hrvatska se dijelila na župe ili županije, kojima su na čelu bili župani 
kao vojnički zapovjednici, suci i predsjedatelji na narodnim zborovima. Tada se 
kao županije spominju: Modruš, Vinodol, Podgorje, Nin, Luka, Sidraga (Biograd), 
Bribir, Knin, Primorje (Klis), Zagorje (Šibenik), Cetina, Imotski, Livno, Uskoplje, 
Luka u Bosni, Glaž, Pliva, Pset i Sana.

Stjepan Držislav – kralj Hrvatske i Dalmacije (969.-997.)



Držislav je bio u dobrim odnosima s Venecijom koja je neprekidno plaćala 
uobičajeni danak za slobodnu plovidbu uz hrvatsku obalu. Kad je Venecija dobila 
posebne povlastice za slobodnu trgovinu čak u Carigradu (992.) i čvršće se 
povezala sa Njemačkim Carstvom Otona III. Odlučio jedužd Petar Orseolo prvi 
put uskratiti taj danak Hrvatima i Neretljanima. Izbio je i ratni sukob u kome je 
mletačko brodovlje napalo Vis. Tijekom borbe umro je Stjepan Držislav.

Novi građanski rat i gubitak obale (1000.)



Kad je oko 997. vlast preuzeo Držislavov sin Svetoslav, ustala su protiv njega oba 
brata, želeći podijeliti kraljevstvo. To je Venecija jedva čekala i umiješala se u 
građanski rat trojice braće.



Od tada se Petar Orseolo predstavlja i kao dužd Dalmacije, a gradovi i otoci opet, 
uz pomoć Mlečana, dolaze pod vrhovnu vlast Bizanta.



Od 1000. godine Hrvatskom vladaju dva kralja: Krešimir III. i njegov brat Gojslav, 
Orseolov sin.



Slabošću Hrvatske okoristio se i mađarski vladar Stjepan, napao je Hrvatsku i 
uzeo joj Posavsku Hrvatsku koju je kao poseban banat dao na upravu 
Svetoslavovu sinu Stjepanu koji je u Veneciji kao talac uzeo za ženu duždevu kćer 
Hicelu i orodio se i s mađarskim Arpadovićima. Tako su opet stvorene divje 
Hrvatske.

Crkveni raskol i njegove posljedice (1054.)



Rimski papa je u to vrijeme bio Leon IX, jedan od prvih reformatora u crkvi, on je 
nastojao uvesti stegu među svećenstvo, podići njihovu duhovnu snagu, 
obrazovanje i odanost isključivo crkvi, pa je ustao protiv simonije, a zalagao se i 
za celibat svećenika. Sve te uredbe prihvatio je crkveni sabor u Lateranu 1094.g.



Sve te razlike među crkvama dovele su do konačnog raskola, kad je 1054. 
carigradski patrijarh Cerularij prekinuo sve odnose s rimskim papom.



Većina problema koji su Hrvatsku snašli poslije definitivnog raskola, dolazili su s 
Istoka.

Petar Krešimir IV. (1058.-1074.)



Najveći hrvatski kralj



Obnovio je jedinstvo hrvatske države