1
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ
СЕДИШТЕМ У КОСОВКСОЈ МИТРОВИЦИ
ОДСЕК: СОЦИОЛОГИЈА
Рахела Ибраими
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Социологија културе
Тема: Културне промене
Ментор: проф. др Зоран Недељковић
Косовска
Митровица
,
2017
2
Садржај
1.Увод________________________________________________________________ 3
2.Појам културе________________________________________________________ 4
3.Културне промене_____________________________________________________ 5
3.1.Елементи културне динамике____________________________________ 5
3.2.Акултурација и енкултурација___________________________________ 6
3.3.Асимилација и дифузија културних елемената______________________ 9
3.4.Културни избор и културни отпор________________________________ 10
4.Закључак____________________________________________________________ 11
5.Литература___________________________________________________________ 12
4
2.Појам културе
''Када реч ,,култура“ употребљавамо у свакодневном говору, углавном је
изједначавамо са разним облицима духовног стваралаштва(уметност, књижевност,
музика, сликарство). Међутим, култура је много сложенији појам. Култура је замршен
појам јер како год је схватили, свака дефиниција културе је заправо покушај да изразимо
суштину човека и смисао његове егзистенције.Иако постоји безброј дефиниција културе,
оне имају нешто заједничко. Свака дефиниција културе, полазећи од тога да треба да
објасни суштину човека и друштва, директно или индиректно каже да је култура све оно
што човека разликује од других живих бића. На овај начин култура се заправо
супроставља природи (природа је дата, култура је створена човековом акцијом). Када
пођемо не о суштине човека, него од функција културе, долазимо до још једне заједничке
тачке свих дефиниција културе: култура се схвата као човекова друга природа или права
природа, односно као човекова природна средина. У најужем смислу под културом
подразумевамо разне облике духовног стваралаштва, на шта упућује свакодневно и
уобичајено схватање културе (музика, књижевност, сликарство тј. уметност у свим
својим аспектима). Друго, и не тако шире схватање под културом подразумева и све
друге духовне, нематеријалне творевине– језик, веровања, идеје, вредности и норме једне
заједнице или друштва уопште'' (Бован, 2008: 94).
''Када је реч о етимолошком одређењу појма културе, у литератури се могу срести
две верзије порекла овог термина. Поједини теоретичари порекло термина виде у
латинској речи
colere
која значи гајење, неговање, обрађивање (духа и земље). Римски
филозоф Цицерон је шрви употребио реч култура који у свом делу ''Расправа у Тускулу''
примећује да као што не доноси плода свако поље које је обрађено'' исто тако не доносе
плода сви образовани духови''. По другом схватању култура потиче од латинске речи
cultus
која у нашем језику значи поштовање, обожавање. Из поштовања или обожавања
некога или нечега људи чине одређене радње, а које за резултат имају културне
творевине''(Анђелковић,2007:184).
''Постоје три једноставне теоријске интерпретације феномена културе. Тако, на
пример, представници
културализма
(Кребер и др) сматрају да је култура entitet sui
generis, да је толико ''потпуно одвојена појава и толико специфична да се најуспешније
може објаснити једино помоћу себе саме. За разлику од њих, представници
социологистичке
интерпретације (Линтон и др.) културу одређују као титпизирано и
научено понашање или као традиционално стечене навике, сматрајући да се култура
може редуковати на прихватање друштвених стандарда и као средство прилагођавања
индивидуа затеченим друштвеним условима. Најопштије посматрано, за културу као
феномен се може рећи да је ''саставни део структуре друштва, али и саставни део
личности'' те да се најбоље може разумети у целовитом разматрању интеракције човека,
културе и друштва''(Митровић, 1999:264).
