успева да развије своју привреду - у развијеним туристичким земљама попут
Француске, Шпаније, Велике Британије приходи од туриста којима је првенствено циљ
упознавање да културним добрима и културним остварењима, доносе знатне приходе
који прелазе 1/3 укупних прихода од туризма)

5) Повећање општег нивоа образовања (жеља и потреба културних туриста да

приликом путовања виде и науче што више

6) Успостављање културно-међународних контаката (у контакт долазе туисти са

другим туристима или са локалним становништвом).

(Чомић, 2006

)

Култура у нашим просторима трпи све промене које се иначе дешавају

последњих година на нашим просторима, али и више од тога. Култура, свакако као и
туризам спадају у друштвену надградњу, којој се окрећемо само ако смо
егзистенцијално сигурни и задовољни, можда ту леже корени недовољне развијености
и културе, а и туризма данас на нашим просторима. Међутим, када се мало више
позабавимо анализом шта се заправо дешава на нашим културним просторима морамо
констатовати да има основа и има вредности које могу бити основ развоја туризма.

Културна баштина Србије је не само довољна него и значајна основа за

базирање туризма на њима у циљу задовољења културних потреба туриста. Наравно,
културна баштина чини пасивни део културне туристичке понуде. Савремени туризам
тражи активност, догађај, узбуђења, дешавања. Културна добра морају бити оживљена
културним активностима.

“Културни туризам је туризам мотивисан потребом да се посете она места с

атрактивним културним и уметничким садржајима, како би се упознале, разумеле и
поштовале различите локалне и регионалне културе. Основне функције културног
туризма јесу да националне и локалне културне вредности представи туристи, као и да
туристичке дестинације обогати културним садржајима и учини их атрактивним за
домаће становништво.”

(Дојчиновић., 2005)

Велики број налазишта из различитих епоха (од Лепенског вира и неолотских

налазишта   до   римских   ископина   Сирмијума,   Ђердапа,   Медијане,   Гамзиграда,   и
других);   вредни,   специфични   и   познати   у   културној   јавности   наши   средњевековни
манастири све три уметничке школе, од којих се из Србије, на листи светске културне
баштине  UNESCO  налазе:   Стари   Рас   са   Сопоћанима   (1979),   манастир   Студеница
(1986),

редњовековни

споменици на Косову: манастира Дечани, који је појединачно

уписан 2004. године, листи су 2006., манастири Пећка патријаршија и Грачаница, као и
црква Богородица Љевишка и Палата римског цара Галерија Ромулијана у Гамзиграду
(2007. год). У Бразилији 2010 су Царичин град, манастир Манасија, град Бач са
околином, Рајачке пивнице и Смедеревска тврђава прелиминарно уврштени у културна
добра која ће бити номинована за упис на Листу светске културне баштине.

Предмет нашег истраживања ће бити заштићена културна добра на територији

града Ниша. Град Ниш је веома богат културно-историјским споменицима који су
атрактивни код формисања туристичке понуде. Истраживање природних и

антропогених ресурса утврдиће се степен развоја туризма и указати на будуће правце
туристичког развоја.

Рад је састоји из пет целина. Први део рада се бави презентовањем културног

туризма. Анализираће се литература из ове области и како се културни туризам развија
до данас. Други део представља поделу на постојеће врсте туризма, и како се туризам
кроз промоцију активира до потенцијалних купаца. У трећем делу ћемо се упознати са
свим културним добрима који постоје на територији града, мање или више познатих
туристима и локалном становништу. Четврти део се бави прометом у граду као и
смештајним капацитетима. У петом делу смо приказали сва заштићена природна добра,
са степеном заштите. Последњи део представља могућности за даљи развој и
перспективе који овај град има у будућности.

1. КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ

Културни туризам синтагма је која је у академском смислу ушла у употребу 80-

их година прошлог века када се све присутнији тренд “препуштања” културе тржишту
јавља због немогућности њеног финансирања из државног буџета.

Пракса културног туризма присутна је много даље и развија се чак и у доба

масовног туризма који се сматра потпуно супротним тржиштем због своје масовности,
не високе образованости и већих платежних могућности културних туриста. Почетак
развоја културног туризма истраживачима је непозната чињеница из неколико разлога:
свако путовање може се окарактерисати као културно, јер путник својом намером или
случајно неминовно упознаје културу с којом на путовању долази у контакт, осим тога,
за прве индивидуалне путнике се још и пре Колумбовог доба може рећи да су били
културни туристи, јер је путовање у то време било само привилегија богатих, а
основни мотив путовања, осим ратовања и вере, било је упознавање култура и
дестинација које су другачије од властите.

Нови технолошки напредак, боља зарада и више слободног времена на

располагању, радној су класи осигурали нове ужитке. Све већа образованост путника,
још веће зараде и засићење једностраношћу туристичке понуде у 80-им годинама 20.
века стварају нови тип путника- постмодерни туриста, који захтева искуство, новост,
активност   и   едукацију.   Због   такве   тражње,   туристичко   тржиште   се   све   више
сегментира на специјализоване облике као што су спортски, верски, сеоски, конгресни,
здравствени,   авантуристички,   културни   туризам.   Постаје   јасно   како   и   туристичка
понуда захтева све веће профитирање у складу са специјализованим облицима туризма.
Будући   да   је   споменути   тренд   финансијског   неподржавања   културног   сектора   од
стране државе у Европи већ поприлично узео маха, тај сектор своју изузетну прилику у
тржишној утакмици види управо у развоју туризма.

Постаје очито како за овакав облик туризма није довољно упрегнути смештајне

капацитете и понудити природне лепоте, већ за тако захтевног туристу треба
организовати захтеван и квалитетан културни програм.

Едукациони туризам

Све је већи значај едукационог туризма, који је у

извесној мери присутан и у многим другим формама туризма. Жеља за едукацијом.

Конгресни туризам-

Све је присутнији и конгресни туризам, који је својеврсни

облик манифестационог туризма, при чему су дестинације у Европи доминантне као
местао државања конгреса. Од укупних туристичких кретања 1% припада кретањима
учесника конгреса, а конгресни туристи постају све интересантнији сегмент турисичке
популације.

Градски туризам-

Градски туризам представља један од производа са највећом

глобалном активношћу и врло високим дугорочним потенцијалом. Под градским
туристичким центрима се пре свега мисли на велике градове, административне,
привредне, политичке, спортске, културне и историјске центре држава и регија, места
која живе нон стоп, 24 часа дневно, 7 дана у недељи. Они нуде различите садржаје, од
културе, забаве, рекреације, одмора, до историје и модерних садржаја.

Туристичка сезона у овим градовима није изражена јер она траје током читаве

године. Оно што је кључно је да такви градови као туристички центри туристима
омогућавају велики избор активности за време свог боравка у таквим дестинацијама.
Они постају циљ путовања туриста али не само у транзитним и пословним већ и у
културним и другим туристичким кретањима

Рурални туризам-

Сеоски туризамје специфичан облик туризма, у којем је

главни мотив путовања "повратак човека природи". Састоји се од речи туризам, дакле
промене свакодневног околиша непознатим или различитим, и села. Пре стотинак
година само су имућнији људи у

градовима

себи могли приуштити провођење

годишњег одмора на мору/планинама, па је уобичајено одредиште било село и
родбина. Данас, кад многа градска деца нису никад видела уживо

коње

краве

или

свиње

, сеоски туризам је постала чак помодна појава, којој се не могу одрећи

позитивни ефекти човековог бивања у природи.

Скица 1

Врсте културног туризма

Извор: