1
Увод
У савременом туризму учествује велики број људи, а ефекти и утицаји ових
путовања се могу посматрати из разних углова привредног и друштвеног живота
људи. Према томе, туристичка кретања имају значајне последице у економској,
културној, здравственој, политичкој и другим сферама људског живота.
Селективни туризам
користи се од 20. века и може се дефинисати као организовање
различитих видова туризма који су усклађени са природним и друштвеним вредностима
локалне заједнице који омогућавају да домаћин и гости уживају, да имају позитивно и
драгоцено искуство кроз обострану интеракцију.
Посебни облици туризма везани су за жељу туристичких посленика, као и
одређених туристичких дестинација да на туристичкој мапи света буду препознатљиви по
одређеном туристичком производу и јединственим и специфичним туристичким
производима због којих ће привлачити што већи број туриста заинтересованих за
одређену, специфичну понуду.
У главом делу писала сам о самом културном туризму и Санкт Петербургу који сам
изабрала као дестинацију која представља ову врсту туризма. Поменуте су и опипљиве и
неопипљиве туристицке атракције овог града. Разноразни музеји, цркве, дворци, али и
манифестације. На крају рада извела сам свој закљуцак о овом малом али културно веома
богатом граду.
2
1.
Културни туризам
Култура је једна од најважнијих карактеристика човека и људског друштва у
целини. Човек је свесно биће које радом делује на своју спољашњу природу, прилагођава
је својим потребама и ствара сопствену историју.То је резултирало низом производа,
процеса и промена у материјалној и духовној свери, типичних за егзистенцију људске
врсте, који у својој укупности чине – културу.
Термин култура потиче од латинске речи cultus што значи гајење, обрада поља и
говори о човековој исконској повезаности са природом и обрадом земље. Временом се
овај израз почео користити за означавање културе духа, у смислу образовања и
оплемењавања духа.
Због сложености људске природе и његове друштвености, култура је веома
комплексан феномен. Број дефиниција културе је велики али све оне указују на то да
култура представља све оно што људи имају, мисле и раде као припадници једног
препознатљивог друштва.
“Културни туризам означава кретање људи које је узроковано културним
атракцијама изван њиховог уобичајеног мјеста становања, с намером сакупљања нових
информација и искустава како би задовољили своје културне потребе.”
1
Светска туристичка организација (WTO) је дала 1985. године две дефиниције појма
културног туризм – ужу и ширу.
У ужем смислу културни туризам подразумева„ кретање људи са јаком културном
мотивацијом - лепе уметности, путовања до фестивалских и других културних догађаја,
посете знаменитости и споменика. То означава путовања људи који имају високо
развијену туристичку културу.
1
Ричардс Г.,1999 , European Cultural Tourism: Patterns and Prospects. Амстердам
4
„ Културна туристичка потреба је у суштини потреба за променом места сталног
боравка, краће промене начина живљења, потреба за упознавањем нових и другачијих
простора, нових људи, традиције и културе других простора, упознавања културних
вредности других простора..“
2
Основни елементи културне туристичке потребе су ефекти који културно обогаћују
човекову личност. То су:
Информисаност – Најједноставнији и најзаступљенији културни елемент
туристичких кретања. Веома је масован и ефектан по трајању утисака и чувању представа
у свести људи. Овај елемент је највише заступљен у екскурзионим и транзитним
кретањима.
Упознавање – веома стабилан културни елемент који захтева веће ангажовање
туриста у опажању и расуђивању и оставља дубљи траг у сећању. Подразумева знатно
активнији однос туриста према мотивима и укључује елемент информисаности.
Контактирање – је културни елемент туристичких кретања који исказује
непосредан однос, приближавање, додир и мешање људи различитих културних,
образовних, моралних и других убеђења. Оставља дубље, трајне трагове и успомене и
туристичким кретањима даје огроман социолошки значај.
Доживљавање – најпотпунији и најкомплекснији културни елемент који исказује
најактивнији однос туристе према туристичким мотивима и објектима. Обухвата све
остале културне елементе кретања и највише одражава смисао и дух кретања.
Њихов значај се огледа у томе што они, више него друга културна средства, утичу
на ставове и убеђења људи, формирање и неговање културних навика путовања.
2
Томка Д., 2005, Туризам и култура, Нови Сад
5
1.1.2. Културни туристички мотиви
„Културни туристички мотиви су сви мотиви који задовољавају културну потребу
туристичких кретања.“ То су: етносоцијални, уметнички, амбијентални, манифестациони
и пејзажни културни мотиви.
Етносоцијална група културних туристичких мотива је веома комплексна и
хетерогена. Обухвата у целини живот једног народа, његову материјалну и духовну
културу. Овде спадају фолклор, исхрана, ношња, обичаји и други елементи који чине
етносоцијална обележја неког народа. Постоји могућност да ови мотиви делују
самостално али је чешћа ситуација када они појачавају вредност самосталних мотива.
Уметнички мотиви одражавају интересовање туриста за уметничке споменике. Они
могу бити историјски и савремени, у зависности од времена настанка. Имају ширу основу
туристичке атрактивности и у односу на етносоцијалне, ови мотиви могу да делују
самостално, нарочито ако имају монументални карактер.
Амбијентални мотиви су веће или мање просторне целине, па и појединачни
грађевински објекти, који поседују неке од атрибута туристичке атрактивности. Ова група
мотива се најчешће односи на комплексе антропогених објеката, различите типове насеља,
привредне и саобраћајне објекте, паркове, спортско-рекреативне центре и др. Пошто се
ради о појединачним објектима, ови мотиви имају углавном комплементарно дејство, док
су знатно ређи случајеви када имају статус самосталних мотива. Туристичка атрактивност
амбијенталних мотива везана је за њихову намену, функционалност и индивидуалност.
Манифестациони мотиви – ова група мотива се односи на приредбе и
манифестације. Веома важне одреднице везане за ове мотиве су њихова врста и значај.
Манифестациони мотиви немају материјална својства и презентују се туристима у виду
туристичких манифестација. Могу бити културне,уметничке, спортске, политичке и др.
Ови мотиви се успешно могу комбиновати и допуњавати са амбијенталним и
етносоцијалним мотивима.
