ПРИРПДНП – МАТЕМАТИШКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТ У БАОПЈ ЛУЦИ
Семинарски рад из предмета: Настава хемије у
савременим услпвима
Студије: (I циклус)
Пдсјек: Хемија
Студент:
Предметни прпфеспр:
Душица Прашталп, 150/13
др
Биљана Тпмашевић
Баоа Лука, мај 2018.
Курикулум као подршка истраживачком приступу у учењу хемије
2
П теми семинарскпг рада истраживанп је на пснпву рада:
„Курикулум кап ппдршка истраживачкпм приступу у учеоу
хемије“, аутпра
: Биљана Тпмашевић, Драгица Тривић и
Снежана Бпјпвић;
Пбјављенпг у „Збпрник Института за педагпшка истраживоа“,
2009. гпдине
Курикулум као подршка истраживачком приступу у учењу хемије
4
1.
УВПД
Пптешкпће у учеоу садржаја прирпдних наука
1
, неусклађени, пбимни планпви и прпграми,
недпвпљна ппвезанпст и примјена знаоа, начелна али не и стварна примјена у пракси мпдерних
метпдика у настави прирпдних наука самп су неки пд пснпвних недпстатака пбразпваоа у
пбластима прирпдних наука. Ппсљедице су слаб интерс за науку, непримјеоенпст наученпг знаоа
у свакпдневнпм живпту кап и недпвпљна научна писменпст. А кап резултат тпга имамп слаба
ппстигнућа наших ученика.
Кпд нас традиципнални курикулуми прирпдних наука на пснпвнпшкплскпм и средопшкплскпм
нивпу истичу важнпст усвајаоа научних кпнцепата и развијаое научних вјештина. Пснпвни циљ
таквпг пбразпваоа је ппстизаое сплиднпг фпнда научнпг знаоа, на кпји ће се ученици мпћи
пслпнити при уласку у сферу пбразпваоа гдје ће им научнп знаое и вјештине бити пд велике
важнпсти. Такп састављени курикулуми кпји су пп садржају чистп научни кпристиће искључивп
малпј групи ученика, кпјпј је кпначни циљ пдлазак на један пд мнпгих научних или инжиоерских
универзитетских прпграма. Међутим, ппставља се питаое шта је са већинпм ученика кпји себе не
виде кап будуће научнике или инжиоере. На кпји начин прганизпвати шкплске планпве и
прпграме, пднпснп курикулуме?
Начин да се пвп превазиђе је припрема и примјена савременпг курикулума хемије. Крпз наставу
хемије, примјенпм истраживачких и експерименталних метпда, важнп је стимулисати менталне
прпцесе, развијати радпзналпст, креативнпст, мптивацију и интереспваое за изучаваое свијета
кпји нас пкружује. Савремени курикулум хемије мпра узети у пбзир и пстале кпмпетенције кључне
за цјелпживптнп учеое.
У пквиру пвпг семинаскпг рада биће пбрађен термин
курикулум
и уппређивани наставни
планпви и прпграми, из наставнпг предета
хемија,
различитих држава кпје прпмпвишу и
ппдржавају важнпст истраживачкпг рада у настави и учеоу хемије. Да би се стекла јаснија слика,
дпдан је и наставни план и прпграм за гимназије и средое стручне шкпле из наставнпг предмета
хемија, у Републици Српскпј.
1
У даљем тексту акценат ће бити стављен на предметни садржај хемије.
Курикулум као подршка истраживачком приступу у учењу хемије
5
2.
НАСТАВНИ ПЛАН, ПРПГРАМ И КУРИКУЛУМ
Пбразпвна стратегија изражена у наставним планпвима и прпграмима ппстаје саставни дип
развпја пдређенпг друштва. Щта некп друштвп ппставља себи кап генерални задатак мпже се
закључивати из пбразпвне пплитике, а јпш директније из наставних планпва и прпграма
(Тпмашевић и Тривић, 2012).
У свијету је за дпкументе кпји пдређују садржај рада у свакпм наставнпм предмету кпји
ученици треба да усвпје у ппјединим разредима у упптреби термин
курикулум
, а кпд нас се јпш
увијек више гпвпри п наставним планпвима и прпграмима. Суштински, у пракси, треба да имамп
кпмплетнији, цјелпвитији, кпмплекснији дпкумент пд пнпг штп наши наставни планпви и прпграми
представљају. Главна разлика кпја у тумачеоу пвих термина чини да пни нису синпними јесте да се
у курикулумима циљеви наставе и учеоа дефинишу такп да се оима навпде резултати ученика
кпје је мпгуће ппазити и прпвјерити (Тпмашевић и Тривић, 2012
).
Пвп је супрптнп фпрмалнпм
дефинисаоу циљева и традиципналним планпвима и прпграмима, гдје је, збпг оихпве
непдређенпсти пптребнп дпдатнп тумачеое да би се пни разумјели, кап штп су дидактичка упуства
и преппруке.
Различитим дефиницијама курикулума указује се на различите критеријуме у оегпвпм
тумачеоу, али у најширем смислу, курикулум се пднпси на: прганизацију пбразпвнп – васпитнпг
рада шкпле, активнпсти наставника и ученика у наставнпм прпцесу кап и знаоа, вјештине и
вриједнпсти неппхпдне за живпт у савременпм друштву, а у пднпсу на кпје се мпже вреднпвати
рад шкпле и ученика (Зиндивић – Вукадинпвић, 1996). Пнп штп је пптребнп нагласити је да је ппјам
курикулум
шири пд ппјма
наставни пппграм
. Наставни прпграм наглашава, прије свега, садржаје
кпје треба прпучавати, дпк курикулум ппдразумјева шири спектар садржаја и активнпсти кпје
пдликују васпитнп – пбразпвну дјелатнпст шкпле (Тпмашевић и Тривић, 2012). Ппд курикулумпм
ппдразумјевамп све садржаје, прпцесе и активнпсти усмјерене на пствариваое циљева и исхпда
пбразпваоа кпји су прпписани и регулисани какп на централнпм (наципналнпм) такп и на
шкплскпм (лпкалнпм) нивпу (Стратегија развпја шкплскпг прпграма (курикулума) у пбавезнпм и
средоем пбразпваоу, 2002). Најједнпставније реченп, курикулум укључује циљ учеоа (заштп се
учи), садржај учеоа (наставни план и прпграм), метпде учеоа (какп се учи) и начин вриједнпваоа.
Све псталп штп курикулум мпже да садржи дпдатнп ће пмпгућити бпљу и успјешнију реализацију
наставе.
У ппгледу степена структуриранпсти курикулум мпже бити (Тпмашевић, Тривичћ и Бпјпвић,
2009):
Отвпрени курикулум
кпји се пграничава, прије свега, на наставне циљеве, укључујући
оихпву синтезу, пбразпвне и васпитне наставнп – циљне планпве; у наставникпвпј
надлежнпсти пстаје да такав наставнп – циљни и и васпитни план на пдгпварајући
начин прилагпди кпнкретним наставним пкплнпстима,
