Квалитет материјалних производа

Увод

Конкурентност компаније на светском тржишту одређена је квалитетом процеса

унутар саме компаније. Квалитет производа је жеља и циљ сваког успешног тржишно
оријентисаног пословног система. Квалитет означава настојање да се ствари ураде добро
први и сваки следећи пут.

Често се дефиниција квалитета преводи као ‘’радост клијената чије се потребе

испуњавају’’. Ово може обухватити перформансе, изглед, доступност, испоруке,
поузданост, погодност одржавања. То је дакле императив, да та организација зна шта је то
потреба и да поред тога што је их она идентификовала мора и да их разуме и мери.

Купац је тај који одређује квалитет, а не произвођач. За оцену квалитета неопходно

је познавати потребе корисника. Оријентација на купца указује да је концепт квалитета
маркетиншки заснован.

Производ је покретач или циљ сваке производње али и многих других човекових

активности. Резултат је рада у области материјалног и духовног стваралаштва. По намени,
пореклу, сложености и другим критеријумима могу бити веома различити, те зато постоје
и  бројне  поделе производа: по  пореклу,  намени,  саставу,  квалитету,  сложености  и  др.
Стварају   се   ради   задовољења   потреба,   жеља,   очекивања,   захтева,   могућности
заинтересованих   субјеката.   Један   производ   је   погодан   све   дотле   док   у   довољној   мери
испуњава захтеве, потребе, очекивања, жеље заинтересованих субјеката, односно, док на
тржишту постоји задовољавајућа тражња и док произвођач или неко други има интереса
да производ буде на тржишту.Дефинисање и прављење новог производа није лак задатак.
Подразумева пре свега знатна новчана улагања, временско ангажовање а свакако носи са
собом и одређене ризике.

Управљање квалитетом је систематичан начин којим се гарантује да ће се

организоване активности одвијати онако како је планирано. То је дисциплина управљања
која   се   бави   спречавањем   појаве   проблема,   као   и   контролом,   чиме   се   осигурава
превентива. Управљање квалитетом је ефикасан алат за решавање свих захтева квалитета
и успостављање модерне и иновативне компаније. Оно представља скуп активности и
акција којима се утиче на квалитет производа, рада и организовања. Производност и цена
у   прошлости   су   представљали   критичне   факторе   успеха   компаније.У   данашње   време
захтеви   за   иновацијским   вештинама,   јединствености,   способности   учења,   добро
осмишљеним   производима   или   услужним   програмима,   флексибилно   прилагођавање
промењивим   тржишним   условима   и   захтевима   клијената   представљају   највеће   захтеве
стандарде квалитета за модерну компанију. Увођењем система управљања квалитетом у
фирми   долази   до:   континуираног   сталног     побољшања,   повећања   конкурентности,

Квалитет материјалних производа

повећање ефикасности и профитабилности, јасних процедура, минимизирања грешака,
смањењу времена производње, боље мотивације, боље комуникације и информисаности,
повећања имиџа, сигурности и поузданости производа или услуга, до бољег управљања
људским потенцијалима, до усмерености на купце...

Рад се састоји из четири поглавља. Немогуће је говорити о овој теми, а да се, пре

свега, не пође од производа, његових карактеристика и својстава, што чини прву главу
овог   рада.   Друго   поглавље   односи   се   на   појам   квалитета   и   еволуцију   управљања
квалитетом. У оквиру овог поглавља говори се о појму и дефиницијама квалитета, његовој
структури,   нивоу   квалитета,   затим   о   еволуцији   управљању   квалитетом,   што   чини
контролисање, контролу квалитета, обезбеђење квалитета и менаџмент укупног квалитета,
и на крају поглавља, гаранција квалитета. Треће поглавље описује   менаџмнет укупног
квалитета, односно TQM, његов настанак и развој, циљеве, моделе, силе покретаче, као и
примену TQM-а. Задње поглавље говори о мерним системима и компонентама квалитета
материјалних   производа.   У   оквиру   мерних   система   анализира   се   квантитативно   и
квалитативно оцењивање, а у компонентама квалитета материјалних производа говори се
о атрибутивним, скаларним, варијабилним и компонентама квалитета према важности.

Квалитет материјалних производа

је да полази од потреба и захтева потрошача атрибута производа. У динамичкој привреди
потребе и захтеви потрошача се мењају и зато предузеће мора да врши неопходна
прилагођавању у свом производном програму да би задовољило захтеве купаца.

У литератури преовлађује разликовање између три нивоа производа. Први ниво је

генетички производ

тј. оно што чини суштину задовољавања потреба потрошача.

Суштина производа је базични физички предмет или неопипљиве услуга коју добија
потрошач. Суштина производа се назива генеричке производ што значи усаглашеност са
базичним описом онога што специфицира функције које обавља. Аутомобил омогућава
транспорт, телевизор забаву и информације. Други ниво је

опипљив производ

који чине

одређени атрибути производа који имају прецизну спецификацију. Трећи ниво је

проширени производ

као скуп производа и услуга који прати опипљив производ и имиџ

који иде уз њега.

Левит наглашава да ,,људи не купују производе, они купују очекиване користи".

Он   потенцира   ,,увећава   или   проширени   концепт   производа".   Производ   мора
имати ,,екстра" елементе који га чине прихватљивим за купца. Често формални производ
није   оно   нашта   купац   ставља   акценат   у   опредељењу   да   купи   или   не   купи   производ.
Предузеће мора да сазна шта је то што потрошач од производа или услуге. На исто месту,
Левит   наводи   мисао   председника   предузећа   Ревлон:,,у   погонима   ми   производимо
козметику, у продавници ми продајемо наду... нада је екстра плус - специјално обећање
користи које задовољавају потрошача - које дају козметици посебан атрибут".

За маркетинг је од посебног значаја да се јасно сагледа да производ за потрошача

значи много више од физичких особина производа. Битна је слика (имиџ) односно ,,група
ставова" које купац има о проширеном производу. Потребно је знати мотиве купаца и
карактеристике   производа   које   служе   као   основа   за   формирање   слике   о   производу.
Вредност производа за купца зависи и од слике коју он има о њему. Слика производа је
физичко   и   симболичка   перцепција   коју   купац   формира   на   основу   стварног   понашања
производа при употреби или на основу информације коју је добио о њему. Производ са
марком   је   суштина   производа   плус   карактеристике   које   омогућавају   потрошачу   да   их
диференцира од сличних производа. Највећи број производа са марком не само да имају
вредност суштине производа већ имају нека обележја која омогућавају потрошачима да их
препознају и да се сећају свог искуства са њима.

Сугерише се да у планирању понуде тржишту маркетинг треба да размотри пет

нивоа производа. Сваки ниво додаје вредност за потрошаче и њих пет представља
хијерархију вредност за потрошаче. Први фундаментални ниво је суштина користи -
услуга или корист коју потрошач стварно купује. На другом нивоу предузеће припрема

Милисављевић, М.,

Маркетинг

, Савремена администрација, Београд, 2001., стр. 296-297.

Исто, стр. 297.

Квалитет материјалних производа

очекивани   производ,   као   сет   атрибута   и   услуга   које   потрошач   нормално   очекује   када
купује тај производ. На четвртом нивоу предузеће припрема проширени производ који
превазилази   очекивања   потрошача.   На   петом   нивоу   је   потенцијални   производ   који
укључује   сва   проширења   и   трансформације   које   се   могу   десити   на   производу   у
будућности. Производ је веома динамичан инструмент маркетинг микса. Опције измена на
производу да се задовоље потребе купаца су велике. У одређеним условима пословања и
структуре   тржишта   производ   представља   најефикаснији   инструмент   маркетинг   микса
којим предузеће остварује своје пословне циљеве. Према томе, могло би се закључити да
производ   представља   комбинацију   коначног   броја   карактеристика,   које   су   последица
усаглашавања жеља, потреба и захтева потенцијалних корисника, и могућности и потреба
произвођача, у оквиру ограничења економске, технолошке, еколошке, правне и друштвене
природе.

Данас се сматра да међу поменутим субјектима корисник заузима централно место.

Међутим,   профитабилност   производа   је   кључни   елеменат   на   основу   кога   сваки
произвођач одређује вредност сопственог производа и доноси коначну одлуку о његовој
судбини.   Комерцијално   успешан   производ   би,   најједноставније   речено,   био   онај   који
произвођачу   обезбеђује   прихватљиви   ниво   профита.   Шта   се   подразумева   под
''прихватљивим''   зависи   од   многих   чинилаца   као   на   пример   оригиналност   производа,
неопходни обим инвестиција, величина тржишта на коме би производ требало да се нађе и
сл.

1.2. Својства производа

Првенствено ту је квалитет производа (квалитет материјала, изведба, став,

функционалност, облик, конструкција, љубазност особља ...). Уколико производите неке
физичке производе за купце, посебно за производну потрошњу, битно је поседовање
сертификата квалитета (ISО 9000). Уколико неки произвођач има супериорни квалитет
производа или успешност своје услуге у односу на конкуренцију, она повећава купчево
задовољство, ствара лојалност чиме доводи до поновне куповине и усмене пропаганде.

Свака супстанца има своје

физичке и хемијске особине

У физичке особине спадају

агрегатно стање, боја, растворљивост у различитим растварачима... Хемијске особине
одређују како ће се та супстанца понашати у додиру са другим супстанцама. Када једна
супстанца промени своје физичке особине дошло је до физичког промене. Када пак
промени своје хемијске особине дошло је до хемијске промене или хемијске реакције.
Количина енергије која се веже или ослобађа у хемијским променама знатан је већа од оне
приликом физичких промена. Супстанце које међусобно реагују пре промене називају се
реактанти. Супстанце које настају током реакције су производи реакције.

Милисављевић, М.,

Маркетинг

, Савремена администрација, Београд, 2001., стр. 298.

Ракић, Б.,

Маркетинг

, Мегатренд универзитет примењених наука, Београд, 2005., стр. 56.

Квалитет материјалних производа

било којој другој јединици, потребно је извршити свођење употребних квалитета на
еквивалентне јединице. ова еквивалентност производа постиже се стандардизацијом, која
представља подједнаку величину, састав, облик или димензију.

Физички обим производње датог предузећа јавља се као конкретни асортиман више

производа који се међусобно разликују по величини, публике, квалитет... Асортиман
производа је један од значајних елемената економије предузећа. Од асортимана производа
зависи ће умногоме положај сваког конкретног мезоекономског система на тржишту,
његова снага у односима понуде и тражње, цена производа ... с друге стране, од ширине
асортимана зависиће и обим улагања у процес репродукције. Иначе, асортиман производа
може да буде било једноставан, било сложен, дакле састављен од простих или сложених
производа. Уколико су производи састављени од истог материјала, или од више врста
материјала који чине недељив целину, ради се о једноставној производњи. Међутим, када
се производ састоји од више самосталних делова који се монтажом спајају у јединствену
целину, тада имамо сложени производ.

Квантитет производа представља обим произведених употребних вредности и

означава се натуралним јединицама мере, које могу бити различите, као што су: комад,
тона, метар, литар ... Изражавање обима произведених вредности натуралним јединицама
мере потребно је ради праћења и усмеравања обима и асортимана производње, формирања
цене коштања и продајне цене по јединици производа, те формирања материјалних
биланса за обезбеђење елемената улагања у процес репродукције. У условима постојања
ширег асортимана производа, какав је често случај у пракси предузећа, за изражавање
укупног физичког обима производње потребно је различите врсте производа свести на
заједничку јединицу мере, с обзиром на то што се између производа јављају разлике у
технолошком квалитету, као и у физичким јединицама мере.

Поред употребне вредности, вредност производа је друго његово основно својство.

Вредност производа је израз количине друштвено признатог рада за његову производњу.
У условима робно-новчане привреде, количина потребног рада изражава се у новчаним
јединицама и валоризује на тржишту као разменска вредност. Услед деловања
објективних и субјективних фактора, реализована разменска вредност, коју
мезоекономски системи остварују у виду конкретне продајне цене, по правилу, одступа од
произведене вредности производа.

Милисављевић, М.,

Маркетинг

, Савремена администрација, Београд, 2001., стр. 298.

Васиљевић, М.,

Маркетинг

, ШИП Интерпринт, Београд, 1997., стр. 172.

Милисављевић, М.,

Маркетинг

, Савремена администрација, Београд, 2001., стр. 298.