1
Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu
SEMINARSKI RAD
KVALITET VAZDUHA I ZDRAVLJE
Profesor: Student:
Miroljub Milinčić Miloradović Nevena 152/12
SADRŽAJ
2
1.Uvod
2.Efekat staklene bašte
3.Protokol iz Kjota
4.Zagađujuće materije
5.Trend globalnog zagrevanja
6.Zagađenje vazduha i zdravlje
7.Nuklearno zračenje kao izvor zagađenja vazduha
8.Hemijska industrija kao izvor zagađenja vazduha
9.Aerozagađenje i saobraćaj
10.Najveći zagađivači vazduha kod nas
11.Preventivne mere
12.Zaključak
13.Literatura
UVOD
4
Šta dišemo?
Uvek aktuelna tema u zimskom periodu je zagađenje vazduha u urbanim sredinama u
slučaju kada je povećana koncentracija polutanata u atmosferi. Svi su čuli za čuveni
londonski smog koji je u decembru 1952. godine odneo četiri hiljade života. Tih dana u
vazduhu iznad Londona koncentracija čađi je bila pet puta veća od uobičajene, a i količina
sumpordioksida je bila značajno povećana. Gradovi, između ostalih I Novi Sad, su specifični,
jer je na relativno malom prostoru koncentrisan veliki broj različitih izvora zagađenja:
energetski izvori, saobraćaj i industrija tako da su u vazduhu prisutni kako primarni
zagađivači: sumpor i azotdioksid, ugljenmonoksid i čestice čađi, tako i specifični poput olova,
kadmijuma, arsena. nikla, cinka i teških metala koji se oslobađaju u različitim procesima.
U toku zimskih meseci povećana je potrošnja energije, a samim tim i emisija zagađujućih
supstanci poput sumpordioksida, oksida azota, ugljenmonoksida i dioksida i čvrstih čestica.
One se se oslobađaju pri proizvodnji, pretvaranju, transportu ili potrošnji svih vrsta energije
zbog korišćenja uglja lošeg kvaliteta i neodgovarajućeg održavanja ili nedostatka opreme za
kontrolu zagađenja. U našoj zemlji samo u termoelektranama nastane između šest i osam
miliona tona pepela godišnje. Tome treba dodati i emisiju iz domaćinstava i drugih objekata u
kojima se tokom zime vrši zagrevanje. Procenjeno je da energetski izvori, termoelektrane i
kućni sistemi za grejanje uzrokuju čak četrdeset odsto ukupnog zagađenja vazduha. Inače,
potrošnja energije, a samim tim i količina oslobođenih zagađujućih supstanci, posebno
ugljendioksida, neprekidno raste poslednjih godina pa se procenjuje da će za nekih
tridesetak godina emisija ovog jedinjenja biti oko trideset i osam milijardi tona godišnje, što je
gotovo
sedamdeset
odstviše
nego
danas.
Saobraćaj je među najvećim izvorima zagađenja vazduha u gradskim sredinama - automobili
sa motorima sa unutrašnjim sagorevanje oslobađaju blizu šezdeset odsto od ukupne količine
svih plutanata u naseljima. Drumski saobraćaj je izvor emisije gotovo tri četvrtine celokupne
količine ugljenmonoksida, više od polovine ugljovodonika i skoro isto toliko azotovih oksida,
kao i jedan od najvećih izvora čestica čađi. Kod motornih vozila sa dizel motorima emisija
ugljenmonoksida je daleko manja - samo desetina ukupne, ugljovodonika i azotovih oksida
približno ista, ali je emisija čađi mnogo veća - oko pedeset puta tako da oni učestvuju sa
četiri petine u celokupnoj emisiji ugljeničnih čestica. Osnovni uzroci ovako velikog
oslobađanja zagađujućih supstanci su upotreba goriva niskog kvaliteta i povećan broj vozila.
Kod nas se još uvek najviše koristi olovni benzin tako da se, pored zagađenja pomenutim
supstancama javlja i olovo u izduvnim gasovima.
U svetu je broj motornih vozila za samo dve decenije, od početka sedamdesetih do početka
devedesetih godina prošlog veka povećan dva puta - sa dve na četiri stotine miliona, a danas
je taj broj daleko veći. Treću veliku grupu izvora polutanata čine različiti vidovi industrije:
naftna, hemijska industrija, metalurgija, itd. Vazduh predstavlja smešu gasova koja se sastoji
od sedamdeset i devet odsto azota, dvadeset i jedan odsto kiseonika i veoma malih količina
plemenitih gasova, vodonika, ozona, vodene pare, ugljenmonoksida i dioksida, oksida azota,
različitih organskih jedinjenja i čestica. U normalnim, prirodnim uslovima svi ovi gasovi su u
ravnoteži, ali problem nastaje kada se ona naruši. Ugljenmonoksid i dioksid i azotovi oksidi
su sastavni deo atmosfere, ali su prisutni u malim količinama. Ono što ih čini štetnim je doza.
5
Sumpordioksid izaziva iritaciju očiju i i disajnih puteva. Veći deo se apsorbuje u disajnim
kanalima iznad grla što izaziva njihovo skupljanje i zapaljenje organa. Ovi efekti se primećuju
kada prosečna količina pređe tri stotine milionitih delova grama u metru kubnom vazduha u
toku
nekoliko
dana.
Povećane količine azotovih oksida u vazduhu se javljaju samo u vanrednim
situacijama, ali u tom slučaju mogu uzrokovati poremećaje u cirkulaciji, oštećenja unutrašnjih
organa, a mogu imati i fatalne efekte. U gradskim sredinama su najčešće istovremeno
prisutni i oksidi sumpora i azota što pojačava njihovo štetno dejstvo. Tzv. kisele kiše nastaju
pri taloženju ovih oksida i njihovih produkata na zemljinu površinu. Povećana kiselost sredine
ima uticaja na organizme koji žive u vodi, biljke, pa i čoveka.
Ugljenmonoksid nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva i to pretežno pri
radu motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Po udisanju, spaja se sa hemoglobinom u krvi
koji ima ulogu snabdevača kiseonikom ćelije svih organa i tkiva i pri tome nastaje toksično
jedinjenje karboksihemoglobin. Ako je samo četiri odsto hemoglobina u krvi vezano za ovaj
gas javljaju se poremećaji vida, osam do deset odsto - greške u računanju, dvadeset -
glavobolja, između četrdeset i pedeset - mučnina, razdražljivost, poremećeno disanje, bolovi
u grudima, zbunjenost i nesvestica pri naporu, a pri većim količinama dolazi do prekida
disanja i smrti. Interesantno je da je u tim slučajevima koncentracija ugljenmonoksida u
vazduhu i manja od jednog procenta.
Ugljendioksid u najvećoj meri nastaje pri sagorevanju fosilnih goriva pri čemu polovina
nastalog gasa ostaje u atmosferi, a ostatak vezuju biljke ili vodeni sistemi. Ovaj inače inertan
gas, štetno deluje kada je prisutan u većim količinama jer izaziva efekat staklene bašte. Ovaj
efekat je inače prirodna pojava - Zemljina atmosfera, hidrosfera i tlo apsorbuju Sunčevo
kratkotalasno zračenje, pretvaraju ga u toplotu i emituju u vidu dugotalasnog zračenja.
Međutim, pri povećanim koncentracijama nekih gasova, posebno ugljendioksida, toplotni
zraci ne mogu da probiju atmosferu i prodru u kosmos već bivaju ponovo apsorbovani. To
dovodi do povećanog zagrevanja Zemljine atmosfere i vazduha. Procenjuje se da bi u
narednih par godina usled povećane emisije ugljendioksida temperatura na površini Zemlje
mogla da poraste za tri do četiri stepena Celzijusa, što bi za posledice moglo da ima
otapanje lednika, porast nivoa mora i okeana na više od 100 metara i plavljenje priobalnih
područja
u
dubini
od
150
kilometara.
O čestičnom zagađenju se možda i najmanje zna, a ono je specifično za urbane sredine.
One obuhvataju čvrste elemente ili kapljice iz dima, prašine, letećeg pepela itd. i dele se na
taložne, čije su dimenzije veće od deset milionitih delova metra, i suspendovane ili tzv.
aerosole, koje su manje. U vazduhu u gradskim sredinama nalazi se šest osnovnih grupa
čestica: organski i elementarni ugljenik, sulfati, nitrati i soli amonijaka i geološki materijali
poput oksida i soli kalcijuma, silicijuma, aluminijuma i gvožđa koje vode poreklo iz
industrijskih procesa, od sagorevanja goriva, prašine sa puteva, građevinskih radova, erozije
stena i zemljišta usled dejstva vetra itd. Uz njih se mogu se nalaziti i neke specifične čestice
u zavisnosti od industrijske aktivnosti u toj oblasti. Uticaj čestica prisutnih u vazduhu na
zdravlja ljudi zavisi do njihove veličine. Veće čestice su uglavnom od geoloških materijala i
one teže dospevaju u dubinu respiratornog sistema. Međutim, sitnije čestice koje nose
mnoge opasne materije mogu dospeti dublje u pluća.
