VISOKA ZDRAVSTVENA ŠKOLA STRUOVNIH STUDIJA U BEOGRADU
Smer : Strukovni sanitarno-ekološki inženjer
Predmet : Higijena voda
SEMINARSKI RAD
Tema : Kvalitet vode i kontrola kvaliteta vode
Mentor : Mr sci. dr spec. Stojanović T. Svetlana Student :
br. indexa :
Zemun, 2013
2
Sadržaj :
1. Kvalitet vode…………………………………………………………………………..….3
1.1.
Bakteriološki kvalitet
…………………………………………………………….…..3
1.1.1 Preporučeni standardi za bakteriološki kvalitet vode za pice…………………7
1.2.
Hemijski
kvalitet…………………………………………………………………...…7
1.3.
Monitoring kvaliteta
vode…………………………………………………….………9
2. Kontrola kvaliteta vode…………………………………………………………...……10
2.1.
Kvalitet vode na ulasku u vodovodnu
mrežu…………………………………...……11
2.1.1. Prečišćavanje prirodnih voda………………...………………………………12
2.1.2. Dezinfekcija…………………………………...……………………………..14
2.2.
Tok vode kroz vodovodne
cevi………………………………………………………14
2.3.
Zaštitno dejstvo
hlora……………………………………………………...…………16
2.4.
Održavanje higijenskih uslova
mreže………………………………………….……17
3. Značajni datumi...............................................................................................................19
4. Zaključak………………………………………………………………………………..19
5. Literatura………………………………………………………………………………..19
4
Edukacijom i mobilizacijom lokalne zajednice treba zaštititi ljude, a posebno decu od
zagađenih bunara ;
Tamo gde su veoma brojne domaće životinje, kao što su goveda i svinje, bunar treba da
bude odeljen ogradom ;
Obezbeđivanje odvojenih objekata za pranje ( platforme za pranje ) i napajanje stoke
( korita za piće ) takođe pomaže zaštiti izvorišta.
Površinsku vodu kao izvorište je teže zaštiti, i veliki napor treba usredsrediti da bi se sprečili
ljudi i životinje da ulaze u potočiće i rečice, što se može postići podizanjem ograda, ili čak u
ekstremnim slučajevima, postavanjem stražara. U blizini izvorišta površinske vode takođe treba
ukloniti izvore kontaminacije.
Ttreba naglasiti da će zaštićeni izvori pomoći smanjenju zdravstvenih izvora problema jedino
ako se koriste kontinuirano i isključivo preko lokalne zajednice. Ako izvorište vode sezonski
presušuje, veoma je udaljeno, ili je neprihvatljivo na neki drugi način, ljudi će biti primorani da
koriste druga, nezaštićenja izvorišta vode. Zaštitom izvorišta neće se obezbediti da voda koju
ljudi piju bude oslobođena bakterija. Postoje mnogi slučajevi da je voda u izvorištu bila bez
bakterija ali je kontaminirana u toku transporta, skladištenja i upotrebe, a svaki projekat o
vodosnabdevanju koji zanemaruje taj aspekt biće neefikasan.
Veći napori za redukciju ili eliminaciju kontaminacije vode u toku transporta, skladištenja i
upotrebe usmereni su na obezbeđenje efikasne edukacije iz higijene u lokalnoj zajednici.
Edukativni programi iz higijene treba da su osmišljeni i sprovedeni profesionalno, uz blisku
saradnju sa ulagačima u lokalnoj zajednici i sa onima koji su spremni da participiraju.
Snabdevenost i poboljšanje pokrivenosti kućnim priključcima za rezervoar vode i drugim
ručnim kutlačama za zahvatanje vode iz postavljenog rezervoara, pomoći će porodicama u
održavanju higijene i čistoće vode.
Sprečavanje ulaska bakterija u vodovode je najefikasnije rešenje, ali ima i slučajeva kada je
neophodno već kontaminiranu vodu prečistiti i dezinfikovati. Metode za prečišćavanje i
dezinfekciju vode uključuju :
Spore peščane filtere : filtracija preko sporih peščanih filtera je pojedinačna faza u
prečišćavanju vode kojom se u najvećoj meri uklanjanjem mikroorganizama poboljšava
kvalitet vode ( broj fekalnih koliformnih bakterija se smanjuje za 95-100 %, uklanjaju se
vegetativni oblici i ciste protozoa ).
U oblastima gde je jedino izvorište vode kontaminirano, kao recimo seoski potok, lokalna
zajednica treba da omogući izgradnju i uspešno korišćenje čitave skale filtera. Spori peščani
filtar je interesantan za lokalne zajednice zato što su investicioni i eksplooatacioni troškovi spore
filtracije mali, kontrola i održavanje jednostavni, a može ih sprovoditi i priučeno osoblje. Posle
5
dobro izvedene spore filtracije vodu je obično potrbno samo još dezinfikovati. Druga mogućnost
su peščani filteri koji se koriste u domaćinstvu. Ti filteri su efikasni jedino ukoliko ih članovi
porodice kontinuirano koriste i adekvatno koriste.
Dezinfekciju : radi uništavanja patogenih i saprofitnih mikroorganizama koji se nalaze ili
se mogu naći u vodi za piće, neophodno je vodu pre upotrebe dezinfikovati.
Postoje fizičke i hemijske metode dezinfekcije vode. Od fizičkih metoda najčešće se koristi
prokuvavanje vode i ultraljubičasti zraci, a od hemijskih metoda hlorizacija i ozonizacija vode i,
ređe, primena oligodinamičnih metala.
Prokuvavanje vode je najjednostavnije, najefikasnija i najsigurnija metoda za
dezinfekciju manjih količina vode. Voda se najmanje deset minuta kuva na temperaturi
od 100
0
C. Međutim u većini zemalja prokuvavanje vode nije izvodljivo, zbog teškoća u
obezbeđenju ogreva.
Hlorisanje vode : to je jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih postupaka dezinfekcije
vode, jer hlor i preparati hlora uglavnom ispunjavaju većinu zahteva za dobro
dezifenkciono sredstvo. Da bi dezinfekcija prilikom upotrebe hlora i njegovih preparata
bila efikasna, potrebno je obratiti pažnju na sledeće :
1) Dezinfekcija će biti brža i potpunija ukoliko je koncetracija hlora veća.
2) Dezinfekcija će biti bolja I sigurnija što je duže vreme kontakta hlora sa vodom.
3) Hlor u vodi prevodi u smešu hipohloraste kiseline ( jak dezinficijens ) i hipohloritnog
jona ( slab dezinficijens ) , a sa porastom alkaliteta vode, odnosno povišenjem pH u vodi
je sve manje hipohloraste kiseline. Zato je za efikasniju dezinfekciju hlorom bolje da je
pH vode niži od pH 7,5.
4) Dezinfekciono delovanje hlora raste sa porastom temperature vode.
5) Jedan od najvažnijih uslova dezinfekcije, bez obzira na upotrebljeno sredstvo, jeste što
manja mutnoća vode koja se obrađuje ; preporučuje se da mutnoća ne bude veća od 1
NTU. U vodi ne sme da bude suspendovanih čestica jer mogu da zaštite mikroorganizme
od hlora, bilo tako što će fizički sprečiti kontakt mikroorganizma sa hlorom, bilo tako što
će se deo hlora ili sav dostupni hlor utrošiti na oksidaciju organskih materija u
suspendovanoj čestici.
6) Hlor je jak, i neselektovan oksidant, tako da će se, sem za uništavanje mikroorganizama,
trošiti i na reakciju sa nizom supstanci kojih može biti u vodi: rastvoreno gvožđe i
mangan, amonijak, organske supstance, vodonik-sulfid, itd. Ukoliko se ne uzme u obzir
količina hlora koja se troši na taj način, dezinfekcija neće biti dovoljno efikasna.
7) Dobro mešanje hlora sa vodom koja se obrađuje je veoma važno, zbog jednostavne
činjenice da hlor neće delovati na mikroorganizme sa kojima usled slabog mešanja sa
vodom nije došao u kontakt.
